Računar

Računar je kutija, najčešće svetlosiva, sa svim onim kablovima koji vire iza nje. Zvanično, verovatno se odaziva na jedno od dva imena: IBM (zovu ga još i True Blue) ili IBM kompatibilac, tj. klon.

Danas najveći broj ljudi svoje računare jednostavno zove PC jer je to ime koje je IBM dao svom prvom personalnom računaru još 1981. U stvari, prvi IBM-ov PC je i započeo ludilo u vezi sa personalnim računarima, iako neki tvrde da krivica leži u video igrama.

Projekat malih računara koji se mogu koristiti u kancelariji ili kod kuće bio je privlačan prosečnim korisnicima, i IBM je nagomilao brda novca. U stvari, toliko novca da su ostale kompanije odmah ukrale IBM-ov dizajn. Klonirali su, ili kopirali, IBM-ov ručni rad kako bi napravili računar koji će raditi na isti način. Ovo su radile kompanije kao Dell, Gateway i druge, praveći računare kompatibilne sa IBM-ovim PC računarima. Ti računari mogu da koriste isti softver kao i IBM PC a da pri tom ne povrate.

IBM-kompatibilni računari uglavnom imaju nižu cenu, ali često rade jednako dobro (ili bolje) od originalne linije IBM-ovih računara. U stvari, više korisnika ima ove klonove nego IBM-ove personalne računare.

Windows XP radi jednako dobro i na klonovima IBM-ovih računara i na originalnim IBM-ovim računarima; ključna reč je IBM. Računari sa drugih planeta, kao što je Macintosh, ne rade pod Windowsom XP, ali za to je njihove vlasnike baš briga. Samo se smeše dok pokušavate da registrujete tip datoteke u Windowsu XP.

U redu, Macintosh ipak može da pokreće veliki deo softvera za Windows koje su proizveli razni nezavisni proizvo?ači, ali vam je neophodan poseban (i skup) program za simulaciju Windowsa. (Posetite www.connectix.com .) Danas vam se verovatno više isplati da se držite ili Maca ili PC-ja - nemojte da pokušavate da pravite polutane od njihovih programa.

Kako su pravile kompatibilne računare, druge kompanije su se udaljile od originalnog IBM-ovog dizajna. Dodale su zvuk, boju, i ostale ludorije. Na sreću, Windows XP sada uglavnom može da identifikuje s kakvim delovima računara ima posla, tako da zna kojim tonom s njima da razgovara.

Prenosivi računari mogu da rade pod Windowsom XP bez ikakvih problema - pod uslovom da se za svaki od njih kupi zasebna verzija Windowsa XP. (To je zato što Windows XP sadrži i Microsoftovu iritirajuću novu šemu za zaštitu od kopiranja koja se naziva Activation; o tome će više biti reči u poglavlju 3.)

Proizvo?ači različitih marki računara često malčice izmene Windows, dodajući razne programe i tastere na tastaturama. Nemojte se iznenaditi kada vidite neznatne razlike izme?u uputstava datih u ovoj knjizi i računara koji je ispred vas.

Džepni računari (engl. palmtop) ne mogu da rade pod Windowsom XP. Oni koriste minijaturnu verziju Windowsa - Windows CE. (Windows CE verzija 3.0 upravlja novim Microsoftovim džepnim računarom Pocket PC koji treba da predstavlja konkurenciju mnogo uspešnijem Palmu.)

Mikroprocesor

Mozak računara je mali silicijumski čip ugra?en negde duboko unutar kutije računara. Tokom godina rastao je od veličine keksa do veličine čokolade. Ovaj pljosnati deo je mikroprocesor, ali ga štreberi često zovu i centralnom procesorskom jedinicom (engl. central processing unit) ili CPU. (Možda ste videli bleštave reklame za mikroprocesore koje kažu: "Intel inside". Kompanija Intel je vodeći proizvo?ač procesora.)

Mikroprocesor odre?uje koliko brzo i moćno računar barata informacijama. Windows XP je zadovoljan samo na mikroprocesorima Pentium III ili bržim. Možete da koristite i Intelov mikroprocesor Pentium 4 ili Itanium, kao i brzi AMD Athlon. Baš tako, ukoliko želite da koristite Windows XP, verovatno ćete morati da kupite nov računar.

Mikroprocesor je trenutni stadijum razvoja onih ure?aja koji su pokretali džepne kalkulatore iz sedamdesetih godina. On izvršava sve pozadinske poslove, od žongliranja tabelama do slanja masnih viceva preko kancelarijske elektronske pošte.

Mikroprocesori se prepoznaju po nekoliko brojeva. Generalno je pravilo da veći broj označava brži i moćniji procesor.

Ne znate koji mikroprocesor obitava u vašem računaru? Desnim tasterom miša pritisnite dugme My Computer sa menija Start i sa priručnog menija izaberite opciju Properties. Kada se pojavi prozor System Properties, pri dnu se pojavljuje i ime procesora. Ukoliko vas brojevi i dalje zbunjuju, na adresi www.intel.com Intel nudi besplatan softver kojim možete da identifikujete Intelove procesore.

Ne plašite se da za svoj novi računar kupite brzi AMD Athlon mikroprocesor. Pođednako je brz i dobar i jeftiniji je od Intelovih mikroprocesora. (Zaključak: imam akcije u Intelu ali razmišljam da ih trampim za akcije AMD-a.)

Proizvo?ači mikroprocesora čipovima dodeljuju nekoliko brojeva. Intel svoje procesore najčešće označava brojem iza imena čipa: Pentium II, Pentium III, Pentium 4. Brzina procesora meri se megahercima - MHz. Veličina keš memorije (engl. cache memory) meri se u kilobajtima, na primer 512 KB. Kada upore?ujete mikroprocesore imajte na umu samo to da što je veći broj, Windows će bolje da radi.

Diskovi, diskete i disk jedinice

Disketna jedinica, tanki prorez koji vidite sa prednje strane računara, podseća na automate za podizanje novca na ulazima banaka. Ona omogućuje da informacije šaljete u računar i dobijate ih iz njega. Osnovni tipovi ure?aja za memorisanje koji će se pojavljivati u sledeća četiri odeljka jesu disketa, (čvrsti) disk, kompakt disk (ili CD), DVD i Zip disk.

Niste sigurni šta znači kilobajt (KB ili K), megabajt (MB) ili gigabajt (GB)? Pogledajte odeljak u poglavlju 3 koji se time bavi.

Diskete

U disketnu jedinicu možete da ugurate bilo šta pljosnato, ali računar prepoznaje samo jedno: diskete. Ovde stvari postaju malo uvrnute, jer, zbog bizarnosti mehaničke magije, računari smeštaju informacije na diskete u obliku niza magnetnih impulsa.

Disketna jedinica stavlja ove male magnetne impulse na disketu radi bezbednog skladištenja. Disketna jedinica isto tako može preuzeti sve informacije sa diskete. Dovoljno je da gurnete disketu u disketnu jedinicu i kažete Windowsu šta da uradi: da li da unese informacije na disketu ili da ih preuzme sa nje. Ovo je u računarskom žargonu poznato kao operacije copy to, odnosno copy from.

Diskete su kvadrati širine 3,5 inča, čiju popularnost preuzimaju kompakt diskovi, o kojima ću reći nešto više u narednom odeljku.

Disketne jedinice odmah gutaju disketu od 3,5 inča, čim je gurnete dovoljno duboko. Č;ujete zveketavi zvuk i disketa nestane u disketnoj jedinici. Ako se to ne dogodi, gurate je naopačke. (Unutra prvo ide srebrna ivica diskete, a srebrni krug na sredini diskete treba da se nalazi sa donje strane.) Da biste izvukli disketu, pritisnite dugme koje štrči pored proreza i prihvatite je čim je jedinica izbaci.

Prodavnice računarske opreme prodaju prazne diskete na koje možete kopirati svoj rad. U slučaju da na vašoj novoj kutiji praznih disketa ne postoji natpis "formatirane" (engl. preformatted) ne možete odmah da ih koristite. One prvo moraju da se formatiraju. O tom zabavnom poslu biće više reči u poglavlju 11.

Računari obožavaju da kopiraju razne stvari. Kada kopirate datoteku sa jednog diska na drugi, vi zapravo ne premeštate datoteku. Vi jednostavno postavljate kopiju te datoteke na taj drugi disk. (Naravno da možete da premestite datoteku na drugi disk, ako želite. Taj postupak objašnjen je u poglavlju 11.)

Kompakt diskovi (priča o CD čitaču)

Računarski tehničari su veoma brzo zgrabili tehnologiju kompakt diskova čim su shvatili da ti sjajni diskovi mogu, osim muzike, da sadrže i podatke. Danas većina kompanija prodaje svoje programe i informacije na kompakt diskovima. Jedan jedini CD sadrži više informacija od stotina disketa.

Ipak, da biste koristili kompakt disk, potrebno je da računar ima CD čitač. CD plejer na vašem stereo ure?aju neće obaviti posao. (Me?utim, muziku na vašem računaru moći ćete da slušate preko CD čitača, pod uslovom da vaš računar ima zvučnike.)

Kompakt diskovi ulaze u računar na dostojanstveniji način od disketa. Pritisnite dugme na CD čitaču i iz njega će izaći fioka. Stavite disk u fioku sa štampanom stranom okrenutom nagore i ponovo pritisnite dugme. Računar će progutati kompakt disk spreman za posao. (Ako ne možete da dosegnete dugme, lagano pogurajte fioku dok ne počne da se uvlači.)

Godinama niste mogli da upisujete informacije na kompakt disk. Samo ljudi iz fabrike kompakt diskova mogli su to da rade, i to zato što su imali odvratno skupu mašinu za taj proces. Danas, neki od relativno jeftinih CD ure?aja omogućuju obe operacije sa kompakt diskovima - i čitanje i pisanje. U stvari, advokati za autorska prava širom sveta održavaju konferencije kako bi osigurali da neko ne pravi kopije njihovih omiljenih albuma grupe Pearl Jam i ne poklanja ih svojim prijateljima.

Windows XP sadrži program za pisanje informacija na praznim kompakt diskovima. Ukoliko želite da napravite kopije vaših omiljenih albuma grupe Pearl Jam, pogledajte poglavlje 13.

Kompakt disk na koji možete upisivati informacije sve dok se ne popuni, naziva se CD-R. Kompakt disk sa kojeg možete da čitate informacije, da ih brišete i zapisujete nove, naziva se CD-RW. Prirodno, CD-RW diskovi koštaju više od svojih ograničenih ro?aka.

Kompakt disk (engl. compact disc) piše se sa slovom c na kraju kako bi se zbunili oni koji su navikli da se disk piše sa slovom k na kraju.

Multimedijalni računari zahtevaju zvučnu karticu i CD čitač; CD čitač sam po sebi nije dovoljan za slušanje muzike. Ovaj zahtev je samo jedan od načina na koji računarska industrija izvlači novac iz džepova kupaca. (Većina današnjih računara isporučuje se sa ugra?enim CD čitačem i zvučnom karticom.)

Program Media Player Windowsa XP može da reprodukuje MP3 datoteke - slatke male datoteke pesama sa vaših muzičkih kompakt diskova - koje izvrsno zvuče. Da biste saznali više o MP3 muzici nabavite moju knjigu MP3 For Dummies, u izdanju kompanije Hungry Minds, Inc. (Ej, nisam im ja birao ime).

Najnoviji CD ure?aji mogu da čitaju i CD i DVD diskove - diskove koji sadrže filmove. U jednom od sledećih odeljaka pozabavićemo se detaljnije DVD diskovima.

Windows XP sadrži funkciju Autoplay (automatsko reprodukovanje). Samo ubacite disk u čitač i Windows XP će odmah početi da ga čita, bilo da disk sadrži muziku, programe ili trenutno moderne video snimke duvača stakla iz Italije. Autoplay je jedan korak više ka eliminisanju glavobolja koje prate instalaciju programa.

DVD diskovi

Iako se na prvi pogled razlike izme?u DVD diska i CD diska ne vide, računar ih zasigurno uočava. DVD disk može da čuva čak 25 puta više informacija - toliko mnogo da na njega može da stane ceo film sa titlovima na nekoliko jezika i dodatnim zanimljivostima, poput glasa režisera koji objašnjava zašto glumac u nekoj sceni mora baš toliko da se krevelji.

DVD čitač košta malo više, ali on osim DVD diskova može da pušta i obične kompakt diskove. Većina DVD čitača ne može da upisuje informacije na kompakt diskove, ali počeli su da se pojavljuju DVD pisači na pojačanim multimedijalnim računarima.

DVD čitači su idealni za zaljubljenike u kompjuter koji vole da gledaju filmove na 15-inčnim računarskim monitorima sa malim zvučnicima. Skoro svi ostali više vole da gledaju DVD filmove na televizoru ili kućnom bioskopu.

Skoro sve zvučne kartice će reprodukovati zvuk sa DVD diska, ali samo specijalne zvučne kartice mogu da reprodukuju zvuk sa okružujućim efektima koje koriste DVD filmovi.

Iomega diskovi

Rešivši da ispuni prazninu izme?u disketa i kompakt diskova, kompanija Iomega stvorila je sopstvenu vrstu diskova i čitača. Diskovi Zip i Jaz jesu debeli plastični diskovi koji nose do 2 GB podataka, što ih čini povoljnim za skladištenje ogromnih količina informacija.

Najnoviji disk ove kompanije, PocketZip, veličine džepa na košulji, nosi 40 do 100 MB podataka, najčešće muzike sačuvane u MP3 datotekama namenjene MP3 čitaču HipZip.

Oni su povoljni, ne samo za ljude kojima uvek nedostaje prostora za podatke, već i za one koji su se više puta opekli pa vole da prave nekoliko rezervnih kopija.

Disketne jedinice Iomega Zip su male, prenosive sprave koje liče na Sonyjeve vokmene. Disk PocketZip može da sadrži muziku i podatke, čime MP3 čitač HipZip ima dvostruku ulogu: radni listovi ruku pod ruku sa Britni Spirs.

Pomoću diskova Zip, Jaz i PocketZip lako se prebacuju podaci od kancelarije do kuće i natrag - ako ste primorani da o tako nečem uopšte razmišljate.

Č;vrsti diskovi

Nemaju svi računari CD čitače i Iomega diskove. Neki nemaju čak ni disketne jedinice, ali skoro svi računari imaju čvrsti disk - malu debelu krofnu unutar računara - koji može da primi hiljadu puta više informacija nego disketa. Uz to, diskovi mnogo brže čitaju i upisuju informacije. (Mnogo su i tiši, hvala bogu.) Windows XP insistira na disku, jer je u pitanju veoma veliki program. On sam zauzme više od jednog gigabajta prostora.

Poenta? Kupite najveći disk koji sebi možete da priuštite. Disk od 20 GB svakako nije previše.

Ako program ima puno multimedijalnih efekata - zvukova, grafike ili animacija, potreban vam je veoma veliki disk. Takve vrste informacija zauzimaju većinu prostora na disku.

Šta znači "zaštićeno od upisivanja"?

Zaštita od upisivanja bi trebalo da bude korisna bezbednosna mera, ali je mnogi otkrivaju kao iznenadnu neljubaznost računara: dok pokušavaju da kopiraju datoteku na disketu ili kompakt disk, Windows XP ih zaustavlja upozoravajućom porukom prikazanom na slici 2-1.

Disketa zaštićena od upisivanja je tako podešena da na nju niko ne može da kopira podatke niti da obriše datoteke koje ona sadrži. Zaštita od upisivanja je jednostavna procedura i, iznena?ujuće, ne zahteva nikakvo posebno odobrenje vlasti. Disketu možete zaštititi i zaštitu ukloniti u privatnosti svoje kuće.

Da biste disketu od 3,5 inča zaštitili od upisivanja, potražite malo klizeće dugme u četvrtastoj rupi na njenom uglu. Povucite dugmence olovkom ili noktom tako da rupa ne bude pokrivena njime. Disketa je sada zaštićena od upisivanja.

Da biste uklonili zaštitu od upisivanja sa diskete od 3,5 inča, povucite klizač unazad tako da rupa bude prekrivena.

Kompakt diskovi su svi zaštićeni od upisivanja. Zbog toga morate da koristite posebnu alatku Windowsa XP koja priprema kompakt disk i upisuje podatke. (Kopiranje podataka na kompakt disk objašnjeno je u poglavlju 18.)

Ako nai?ete na poruku o zaštiti od upisivanja koja je prikazana na slici 2-1, pričekajte dok disketna jedinica ne prestane da tandrče. Izvadite disketu, uklonite zaštitu od upisivanja sa diskete i vratite je nazad u disketnu jedinicu. Onda ponovite ono što ste radili pre nego što ste bili tako nepristojno prekinuti.

Poruke o zaštiti od upisivanja razlikuju se od poruka za zabranjen pristup (engl. Access Denied). Ukoliko vam Windows XP uskraćuje pristup nečemu, pogledajte poglavlje 9 kako biste razumeli taj iznenadni šamar.

Miš i dvostruki pritisak na taster miša

Miš je okruglasta plastična stvarčica koja liči na igračku. Ljudi zaduženi za marketing mislili su da bi reč miš mogla da zvuči zabavno, tako da se to ime zadržalo. U stvari, miša zamislite kao svoj elektronski prst, jer ga u Windowsu XP koristite za pokazivanje na ekranu.

Većina miševa sadrži kuglicu ili mišju kuglu, koja je ugra?ena u njegov stomak. (Gde su sad članovi društva za zaštitu životinja?) Kada miša pomerate po stolu, kugla dodiruje elektronske senzore. Senzori registruju kretanje miša i šalju informacije niz rep koji ga spaja sa zadnjim delom računara

Kad pomerate miša po podlozi, vidite strelicu sili pokazivač, kako se simultano pomera preko ekrana računara. Tu u priču uskače elektronski prst: kada strelica pokaže na dugme ekranu, vi pritisnete i pustite levi taster miša. Dugme Windowsa XP je odabrano, baš kao da ste ga pritisnuli prstom. Dobar 3D dizajn dugmadi privlači vas da je stalno pritiskate.

Gotovo sve u Windowsu XP kontrolišete pokazujući mišem i pritiskajući njegov taster. (Miš uzvraća zvukom "klik" svaki put kada pritisnete taster.) Ponekada je potrebno brzo dvaput pritisnuti taster miša. Mehanika pritiskanja tastera miša objašnjena je u poslednjem odeljku poglavlja 5.

Neki prenosivi računari imaju ugra?ene pokazivačke pločice - pravougaone stvarčice preko kojih prevlačite prstom. Dok vrhom prsta dodirujete pločicu, strelica se pomera po ekranu. Drugi prenosivi računari, kao IBM-ov ugla?eni crni Thinkpad, imaju pokazivački štapić (engl. trackpoint), koji viri iz tastature, zaglavljen iznad tastera B i ispod tastera G i H. Samo pogurajte štapić u kom god pravcu želite da pomerite pokazivač, i pokazivač se pokreće po ekranu.

Microsoftov miš IntelliMouse ima ono što izgleda kao mali vodenični točak koji štrči iz vrata miša. Sporim pomeranjem ovog točka napred ili nazad kažiprstom, možete da se pomerate kroz dokument red po red. Eto zabave! Osim toga, jedan pritisak na točkić jednak je dvostrukom pritisku na levi taster, u zavisnosti od toga kako je miš podešen.

Ne kotrljaju se svi miševi na točkiću. Neki za praćenje pokreta koriste male svetlosne senzore. Dave Chapman mi je poslao pismo o svom optičkom mišu koji je radio naizmenično. Njegov naslednik se ponašao slično, ponekada sasvim normalno a ponekada je bio van svake kontrole. Problem se pogoršao dolaskom proleća. Potpuno zbunjen, primetio je kako njegova supruga, koja je potpuni laik što se računara tiče, sedi za stolom i nad mišem drži list hartije dok radi. "Nećeš verovati", reče ona. "Kada sunce sija direktno kroz prozor i na miša, miš ne radi". Dave je svog miša doveo u red tako što je, dok radi, spuštao roletne.

.

Pokazivač miša menja oblik, zavisno od toga na šta pokazuje u Windowsu XP. Kada promeni oblik, vi znate da je spreman da izvrši zadatak. Tabela 2-1 daje koristan pregled različitih oblika koje pokazivač miša poprima za različite zadatke.

Tabela 2-1 Različiti oblici pokazivača miša
Oblik	Na šta pokazuje	Šta da se radi kad se on pojavi
	Gotovo sve na ekranu	Pomerajte ga po ekranu, pa pritisnite taster miša kako biste skrenuli pažnju Windowsa na to mesto.
	Jedan prozor	Uh, jao. Iz kontrolnog menija ste nekako izabrali neku od opcija za promenu veličine ili premeštanje prozora. Ako sada pritisnete neki od kursorskih tastera, povećaćete ili smanjiti prozor. Pritisnite taster Enter kada završite, ili pritisnite taster Esc ako želite da se izvučete iz ove neprijatne situacije.
	Gornja ili donja ivica prozora	Pritisnite i držite taster miša i pomerajte miša napred-nazad da bi prozor postao viši ili niži. Otpustite taster kada budete zadovoljni visinom prozora.
	Leva ili desna ivica prozora	Pritisnite i držite taster miša i pomerajte miša levo--desno da bi prozor postao deblji ili mršaviji. Otpustite taster kada budete bili zadovoljni njegovom širinom.
	Ugao prozora	Pritisnite i držite taster miša i pomerajte miša u bilo kom smeru da biste prozor napravili debljim, mršavijim, višim ili nižim. Otpustite taster kada završite sa igranjem.
	Program ili polje koje prihvata tekst (Ovaj pokazivač se u tehničkom žargonu naziva I-kursor.)	Postavite pokazivač na mesto na kome treba da se pojave reči, zatim pritisnite taster i počnite da unosite slova ili brojeve. Mada, ovo će raditi samo na mestima koja prihvataju reči kao što su tekst editori ili formulari.
	Reč sa skrivenim značenjem u Windowsu ili na Internetu	Pritisnite taster miša da biste dobili još korisnih podataka o odre?enoj temi.
	Ništa (Windows je trenutno zauzet ignorisanjem vaše malenkosti.)	Brzo pokrećite miša kružnim pokretima i posmatrajte kako se peščani sat vrti ukrug dok Windows XP ne uhvati korak sa vama i dozvoli vam da radite nešto konstruktivno. To se obično dešava kada učitavate obimne datoteke ili kopirate nešto na disketu.
	Svašta	Nastavite da radite. Ovaj pokazivač znači da Windows XP radi nešto u pozadini, pa će možda raditi sporije.
	Svašta	Ovaj pokazivač se pojavljuje kada pritisnete mali znak pitanja u gornjem desnom uglu nekih polja. Pritisnite neko mesto na ekranu koje vas zbunjuje i dobićete kratko objašnjenje.
	Nešto zabranjeno	Pritisnite taster Esc, pustite taster miša i počnite iz početka. (Pokušavate da povučete nešto na mesto koje mu ne pripada.)

Ne morate se truditi da zapamtite sve oblike pokazivača. Pokazivač automatski menja oblik u pravo vreme. Opisao sam ih samo zato da ne biste pomislili da se vaš pokazivač šegači kada promeni oblik.

Grafičke kartice i monitori

Monitor je ono u šta buljite po ceo dan pre nego što odete kući da gledate televiziju. Na prednjoj strani monitora, koja se naziva njegovim ekranom odigravaju se sve akcije Windowsa XP. Na ekranu možete da posmatrate prozore dok se sudaraju, ponekad preklapaju, i uglavnom se ponašaju kao devetoro ljudi koji merkaju osam sveže isporučenih komada pice.

Monitori imaju dva kabla tako da ne možete da ih pomešate sa mišem. Jedan kabl je priključenje u električnu mrežu; drugi ide do grafičke kartice, posebnog dela elektronike koji viri iz zadnjeg dela računara. Računar govori grafičkoj kartici šta da radi; kartica prevodi doga?aje u grafičke informacije i šalje ih kablom na monitor, gde se one pojavljuju na ekranu.

Kao biljojedi i mikroorganizmi koji vare celulozu, monitori i video kartice su simbiotički parovi. Jedni bez drugih ne rade i najbolje ih je kupovati u paru da bi se slagali. Zapravo, vaš monitor će prikazati dobru sliku samo ako mu grafička kartica servira dobru sliku. LCD monitori zahtevaju posebne kartice koje mogu da im šalju signale koji im jedino prijaju.

Za razliku od ostalih delova računara, video kartica i monitor ne zahtevaju posebnu negu i ishranu. Samo povremeno brišite prašinu sa ekrana. (I barem pokušajte da udaljite mačku od monitora.)

Nanesite običnu tečnost za čišćenje stakla na krpu a zatim obrišite prašinu. Ako tečnost nanesete direktno na ekran, kapi mogu da prodru u kućište monitora i uznemire patuljke koji tamo spavaju.

Neke tečnosti za čišćenje stakla sadrže alkohol koji može da ošteti emulziju protiv odsjaja kojom su prevučeni ekrani savremenijih monitora. Ako ste u nedoumici, saznajte iz uputstva za monitor da li je dozvoljena upotreba tečnosti za čišćenje stakla. Uz moj novi monitor marke Nanao dobio sam i specijalnu krpicu za čišćenje ekrana.

Kada se Windows XP prvi put instalira na vašem računaru, on ispituje video karticu i monitor sve dok ne otkrije njihovu marku i opredeljenje. Windows XP obično od njih dobija tačne odgovore i automatski se podešava tako da sve radi od prve.

Windows XP je možda dominantan, ali se tako?e i prilago?ava. Može da radi sa raznim monitorima i sa raznim karticama. U stvari, većina monitora i kartica može da se prebaci u drugačiji režim rada stavljanjem više ili manje boja na ekran i skupljanjem teksta tako da se više informacija ugura na ekran. Windows XP vam omogućava igranje sa različitim podešavanjima, ukoliko ste za to raspoloženi. (Ako jeste, zavirite u poglavlje 14.)

Tastature

Tastature računara izgledaju umnogome kao tastature pisaćih mašina sa nekoliko tamnih izraslina po obodu. U centru leže poznati beli tasteri pisaće mašine. Sivkasti tasteri sa misterioznim imenima smešteni su na spoljnim ivicama. Evo njihovog opisa.

Grupe tastera

Projektanti tastatura svrstali su sive tastere u sledeće grupe:

Funkcijski tasteri: Ovi tasteri se nalaze ili duž vrha tastature u dugačkom nizu ili su grupisani u dve kratke kolone duž leve strane tastature. Funkcijski tasteri nare?uju programima. Na primer, pritisnite taster F1 da biste zatražili pomoć kad god zapnete u Windowsu XP i mnogim drugim programima.

Numerička tastatura: Brzoprsti bankari vole ovu stvarčicu: kvadratno, kalkulatoru slično raspore?ena grupa tastera na desnoj strani većine tastatura. (Morate da pritisnete taster Num Lock iznad ovih brojeva kako biste ovu tastaturu osposobili. U protivnom, ti tasteri kontrolišu kursor, o čemu sledi više detalja.)

Kursorski tasteri: Ako niste pritisnuli magični taster Num Lock, tasteri na numeričkoj tastaturi najčešće kontrolišu kretanje kursora. Na tim tasterima su strelice koje pokazuju smer u kome će se kursor kretati na ekranu ako ih pritisnete. (Taster broj 5 na kome nema strelice ne radi ništa sem što pokušava da prevazi?e svoj kompleks niže vrednosti.) Većina tastatura ima dodatni skup tastera za kontrolu kursora, levo od numeričke tastature. Oba skupa rade isto. Dodatni tasteri za kontrolu kretanja kursora su i Home, End, PgUp, PgDn (ili Page Up i Page Down). Da biste se, na primer, kretali po jednu stranu naniže u programu za obradu teksta, dovoljno je da pritisnete taster PgDn.

Pritiskanje kursorskih tastera ne pomera strelicu po ekranu. Umesto toga, kursorski tasteri kontrolišu poziciju kursora u programu, omogućavajući vam da unosite informacije na odgovarajuće mesto.

Tasteri Windows: Nestrpljiv da zaradi na prodaji tastatura i softvera, Microsoft je izmislio novi dizajn tastature Microsoft Natural, sa posebnim Windows tasterom. (To su tasteri koji se nalaze sa obe strane razmaknice i obeleženi su Windowsovim logotipom.) Pritiskom na ovaj taster otvara se meni Start, što se inače može uraditi jednim pritiskom na taster miša. Hm? Mali taster pored tastera Windows - onaj na kome je pokazivač miša i meni - brzo otvara menije. Tabela 2-2 prikazuje još nekoliko stvari koje ovaj taster radi - ako možete da ih zapamtite.

Tabela 2-2 Stvari koje radi taster Windows
Da biste	Pritisnite
Prikazali sistem pomoći Windows XP	Windows+F1
Prikazali meni Start	Windows
Birali dugmad na paleti poslova	Windows+Tab
Pokrenuli Windows Explorer	Windows+E
Pronašli datoteke	Windows+F
Pronašli druge računare priključene na kancelarijsku mrežu	Ctrl+Windows+F
Minimizovali ili restaurirali sve prozore	Windows+D
Restaurirali sve prozore	Shift+Windows+M

Još sijaset važnih tastera

Sledeći tasteri će doprineti vašoj zbunjenosti, ali Windows XP će vas naterati da ih često koristite:

Shift: Kao i na tastaturi pisaće mašine, ovaj taster daje velika slova ili simbole %#@$, od kojih se sastoje zabranjene ružne reči.

Alt: Č;uvajte se ovog tastera! Kada pritisnete Alt (što predstavlja skraćenicu od Alternate), Windows čini jednu od dve najdosadnije stvari: pomera kursor na male menije na vrhu aktivnog prozora ili podvlači jedno slovo na meniju. Ponovo pritisnite taster Alt kako biste se vratili normalnom radu.

Ctrl: Ovaj taster (koji predstavlja skraćenicu za Control) radi kao i taster Shift, ali u čudnim kombinacijama. Na primer, držanje tastera Ctrl dok pritiskate taster Esc (o kome će uskoro biti više reči) poziva meni Start Windowsa XP.

Esc: Ovaj taster (skraćenica za Escape) plod je sanjarija tvoraca računara. Dodali su taster Esc kao spas od pokvarenih računara. Pritiskom na Esc, korisnik bi trebalo da se izvuče iz bilo kakve gužve kroz koju računar trenutno prolazi. Taster Esc ne radi uvek na taj način, ali možete da pokušate. Ponekad vam omogućuje da se izvučete kada zapadnete u klopku menija ili zlih okvira za dijalog. (Ove zamke su opisane u poglavlju 5.)

Scroll Lock: Ovaj taster je previše uvrnut da biste se uopšte za njega i zanimali. Zanemarite ga. (On nema nikakve veze sa trakom za pomeranje sadržaja.) Ako lampica na tastaturi pored tastera Scroll Lock svetli, pritisnite taster Scroll Lock kako biste je isključili. (Taster je često označen i kao Scrl Lk ili na neki drugi jednako besmislen način.)

Delete: Pritisnite taster Delete (koji je ponekad označen i sa Del), i nesrećni znak koji se nalazi s desne strane kursora nestaće. Bilo koja istaknuta informacija tako?e nestaje. Puf!

Backspace: Pritisnite taster Backspace i nesrećni znak s leve strane kursora nestaće. Taster Backspace se nalazi u gornjem redu, blizu desne strane tastature; na njemu je strelica okrenuta nalevo. Oh, da, i Backspace briše bilo koju istaknutu informaciju.

Ako zabrljate, držite pritisnut taster Alt i pritisnite taster Backspace. Akcija poništava poslednju grešku koju ste napravili u većini programa Windowsa XP. (Isto to postiže se i kada držite pritisnut taster Ctrl i pritisnete taster Z.)

Insert: Pritiskanjem tastera Insert (ponekad obeleženog i sa Ins) prelazite u režim rada Insert. Dok kucate tekst, postojeća reč se pomera nadesno, omogućavajući vam da dodajete tekst. Suprotan režimu Insert je režim Overwrite, u kom sve što kucate zamenjuje tekst na koji nai?e. Pritisnite taster Insert da biste se prebacivali iz jednog režima u drugi.

Izuzetak od pravila: neki programi za Windows, recimo Notepad, uvek rade u režimu Insert. Jednostavno ne postoji mogućnost prelaska u režim Overwrite, bez obzira koliko jako lupali po tasteru Insert.

Enter: Rad ovog tastera se umnogome može uporediti sa pomeranjem valjka na pisaćoj mašini, uz jedan veliki izuzetak: nemojte pritiskati taster Enter na kraju svakog reda. Program za obradu teksta oseća kada ste na putu da pišete izvan ivice ekrana i automatski prebacuje reči u sledeći red. Zato taster Enter pritiskajte samo na kraju svakog pasusa.

Enter ćete pritisnuti i kada Windows od vas traži da nešto upišete u posebno polje - ime datoteke, na primer, ili koliko stranica želite da štampate. (Pritiskanje mišem obližnjeg dugmeta OK često obavlja isti posao.)

Caps Lock: Ako ste savladali taster Shift Lock na pisaćoj mašini, bićete prijatno iznena?eni da ovde nema nikakvih neprijatnih iznena?enja. (U redu, postoji jedno iznena?enje: Caps Lock utiče samo na slova. Nema nikakvog uticaja na znake interpunkcije ili brojeve u gornjem redu tastera.)

Tab: Ni ovde nema velikih iznena?enja, osim da je Tab u nekim programima za obradu teksta jednak razmaku od pet praznih polja a u nekim od osam. Ipak, većina programa za obradu teksta omogućava da postavite Tab na veličinu koju želite. Uz to, sledi i zadivljujući savet o tabulatoru.

Pritisnite taster Tab da biste se kretali od jednog polja do drugog prilikom popunjavanja obrasca u Windowsu XP. (Ponekad se ovi obrasci zovu i okviri za dijalog.)

PrtScrn/SysRq: Kada pritisnete na ovaj taster, Windows pravi sliku vaše radne površine koja je spremna da je ubacite u neki program za grafičku obradu, kao na primer Paint. Ukoliko držite pritisnut taster Alt i pritisnete taster PrtScrn, Windows pravi sliku samo trenutno aktivnog prozora. Ukoliko napravljenu sliku želite da kopirate u neki drugi program, upotrebite funkciju Paste čija je upotreba opisana u poglavlju 8. (SysRq ne radi ništa.)

Ctrl+Alt+Delete: Pritiskom sva ova tri dugmeta istovremeno, pokreće se Task Manager Windowsa XP. Kao što je opisano u poglavlju 7, Task Manager omogućava prelazak sa jednog prozora na drugi i eliminisanje programa koji zabušavaju.

Ako nemate miša ili pokazivač sa kuglicom, Windows XP možete da kontrolišete i samo preko tastature. Ali to je malo neobično, kao kada Dart Vejder pokušava da dopre koncem do svojih kutnjaka.

Tasteri Scroll Lock i Pause/Break u Winwodsu ne rade ništa vredno pomena. Me?utim, ako drzite pritsnut taster Windows i pritisnete taster Break, pojavljuje se Windowsov prozor System Properties u kojem je prikazana gomila tehničkih podataka o vašem računaru.

Na kraju, neke tastature sadrže specijalne tastere koje je u njih ugradio proizvo?ač. Moja Gateway tastatura mi omogućava da preko nje regulišem jačinu zvuka, da se povežem na Internet, kontrolišem CD ili DVD čitač i da uspavam računar. Informacije o načinu rada ovih tastera računar preuzima iz programa Multi-function Keyboard iz Control Panela.

Modemi i Internet

Priznajem. Pre neko veče sam preko modema naručio tajlandsku večeru iz restorana sa drugog kraja grada. Kako? Moja žena i ja smo pozvali Food.com preko Interneta, odabrali jela sa menija na ekranu, i uneli našu adresu i telefonski broj. Oko sat vremena kasnije, najeli smo se Mee Kroba i drugih ukusnih jela čija je imena nemoguće izgovoriti.

Modemi su elektronske spravice koje pretvaraju informacije iz računara u skičeće zvuke koji mogu biti poslati i primljeni putem običnih telefonskih linija. Jednostavno smo pritisnuli mišem pored jela koje smo želeli, i kuvar restorana "Kod Andrea" stavio je našu narudžbinu u tiganj. Modem u kompaniji kod koje imamo kreditnu karticu otpratio je celokupan postupak plaćanja i električne kase su počele da zvone.

Većina novih računara ima ugra?ene modeme, kako biste uživali blagodeti World Wide Weba. U stvari, ako ste nabavili nov računar, verovatno već imate sve što vam je neophodno da se povežete na Internet. Windows XP ima ugra?en program pod imenom Internet Explorer kojim pokrećete sve ove delove. Njime možete da pretražujete lokacije na Webu ili da prekrijete radnu površinu, kao što je prikazano na slici 2-2, dajući joj ultramoderan izgled Web stranice. Brojna umetnička dela sa lokacija na Webu prekriće vašu radnu površinu, kao posteri pariske ulice.

Č;ak i ako imate već ugra?en modem i Internet Explorer, moraćete da plaćate mesečnu pretplatu nekom dobavljaču Internet usluga (ISP) da biste koristili bilo koju od ovih mrežnih usluga. Od vašeg internet provajdera dobijate posebno ime i lozinku čime vam je omogućen pristup internetu.

Poglavlje 12 bavi se Internetom i Webom. U njemu se, doduše, ne govori o tome kakvog su ukusa jela koja možete da poručite preko mreže.

Računarima sa obe strane telefonskih linija neophodni su modemi kako bi me?u sobom komunicirali. Srećom, većina mrežnih službi ima stotine, ili čak hiljade modema s kojima vaš modem može da razgovara preko telefonskih linija.

Neki brzi modemi ne koriste telefonske linije - voze se na posebnim kablovima koje je sprovela neka kablovska TV kompanija ili telefonska kompanija.

Pristup Internetu odvija se u dva smera - možete da razgovarate sa ljudima a i oni sa vama. Da biste izbegli one zle ljude koji ovo koriste i pokušavaju da neovlašćeno pristupe vašem računaru, Windows XP sadrži zaštitu (engl. firewall). U poglavlju 12 objašnjeno je kako da instalirate ovu zaštitu.

Vaš računar nema modem? Uputstvo za njegovo ugra?ivanje naći ćete u mojoj knjizi, Upgrading and Fixing PCs For Dummies, 5th Edition (u izdanju IDG Books Worldwide, Inc.)

Zvučne kartice (proizvodnja buke)

Godinama su vlasnici PC-ja sa zavišću posmatrali vlasnike Macintosha
- naročito kad njihov Mac izbaci disk. Macintosh bi izbacio disketu iz disketne jedinice i u isto vreme proizveo simpatičan grohotan zvuk. Macovi imaju ugra?en zvuk; mogu da se smeju, kikoću i proizvode stvarno odvratne zvuke koje nećemo pominjati. (Svaki vlasnik Maca biće više nego srećan da vam ih pusti.)

Ali, uštogljenici iz IBM-a zaključili su da zvuk nema šta da traži na ozbiljnoj poslovnoj mašini. Me?utim, industrija je ubrzo postala mudrija i sada gotovo svaki računar ima i zvučnu karticu. Prikačite par zvučnika na izlaz za zvučnike koji se nalazi na zvučnoj kartici i računari u računovodstvenom odeljenju smejaće se grohotom, isto onoliko jako koliko i oni na dizajnerskom odeljenju.

Zvučna kartica izgleda isto kao i video kartica. U stvari, sve kartice su me?usobno slične: dugačke, zelene ili braon, pljosnate stvarčice koje se ugnezde u dugačke pljosnate proreze unutar računara. Zvučnici se priključe na zvučnu karticu baš kao što se monitor priključi na video karticu, osim što je priključak za zvučnike manji.

Iako se većina novih računara prodaje sa ugra?enom zvučnom karticom, mnoge kompanije konstantno objavljuju nove upravljačke programe za njihov bolji rad. (Odeljak poglavlja 15 koji se bavi instaliranjem novog upravljačkog programa može vam pomoći da naterate onesposobljenu zvučnu karticu da proradi.)

Windows XP ima i širok izbor zvukova, ali nema grohotnih zvukova. U poglavlju 13 opisan je program Windows Media Player koji omogućava slušanje muzičkih kompakt diskova, radio stanica sa interneta, muzike iz filmova sa DVD diskova, MP3 datoteka i skoro svega ostalog što proizvodi zvukove.

Novi supermoćni računari isporučuju se sa DVD čitačima, specijalnim zvučnim karticama, programima i dodatnim zvučnicima, tako da možete da čujete okružujući zvuk dok gledate neki DVD film. Bolje napravite mesta na stolu za veliki bas zvučnik i par dodatnih malih zvučnika.

Kao i Macintosh, Windows omogućava da dodelite zanimljive zvuke različitim funkcijama Windowsa XP. Na primer, možete da naterate računar da zavrišti glasnije od vas kada se sistem blokira. Više informacija o pravljenju zanimljivih zvukova potražite u poglavlju 14.

Priključci

Zadnja strana vašeg računara obiluje raznim priključcima za prenos podataka iz računara i u njega. Što dublje budete ulazili u život sa Windowsom, sve češće ćete čuti ove reči. Osim toga, kad nešto ispadne sa zadnjeg dela računara, tabela 2-3 će vam pomoći da tu stvar vratite na mesto.

Tabela 2-3 Šta gde utaknuti
Ovaj priključak...	...izgleda ovako...	...i u njega se priključuje ovo
Priključak za tastaturu		Vaša tastatura - bilo stara ili nova. (Neki prenosivi računari dopuštaju da se u novi tip priključka za tastaturu priključi miš.)
Priključak za miša		Vaš miš. (Poznat i kao PS/2 priključak i na nekim prenosivim računarima na njega možete priključiti drugu, veću tastaturu.)
Priključak za monitor		Manji kabl koji ide iz monitora. (Veći kabl se priključuje na električnu mrežu.)
Serijski (COM) priključak		Spoljašnji modem.
Paralelni (LPT) priključak		Štampač.
USB priključak		USB ure?aji - obično digitalni fotoaparati, palice za igru, štampači, MP3 čitači i dr.
Priključak za zvučnike i mikrofon		Zvučna kartica ima najmanje tri priključka za male utikače: jedan za zvučnike, drugi za mikrofon i treći za ulaz signala sa radija, kasetofona, kamere, TV kartice i drugih sličnih ure?aja.
Priključak za televizor		TV kartica ima ovaj priključak kako biste mogli da je spojite sa televizorom. Neki kablovski modemi koriste isti priključak.
Priključak za telefonsku liniju		Ovaj priključak za modem povežite kablom sa telefonskom utičnicom na zidu. (U drugi priključak na modemu možete da priključite telefonski aparat - pazite da ne pobrkate utičnice.)
Priključak za mrežu		Mreže koriste jednu od dve vrste konektora. Jedan izgleda kao telefonska linija ali je malo deblji. Drugi je poput metalne kapice koja naleže na zaobljeni metalni valjak.

Zahtevi Windowsa XP

Tabela 2-4 upore?uje ono što je u dokumentaciji navedeno kao minimum s onim što vam zaista treba da bi Windows XP lepo radio.

Tabela 2-4 Šta Windows XP zahteva da bi lepo radio
Ljubazne preporuke Microsofta	Ono što vam je zaista potrebno	Zašto?
Mikroprocesor Pentium na 300 MHz	Pentium III ili Athlon na 500 MHz	Dok ste u radnji, uporedite rad Windowsa XP na različitim Pentium III računarima. Što je računar brži, to manje vremena trošite čekajući da Windows XP uradi nešto uzbudljivo.
64 MB memorije (RAM)	Najmanje 128 MB	Sa samo 64 MB memorije Windows XP puzi po ekranu, dok se sa 128 MB mnogo slobodnije kreće. Memorija je sada jeftina. Ako planirate da pokrenete Microsoft Office ili multimedijalne alatke, razmislite o nabavci 256 MB ili čak i više.
2 GB prostora na čvrstom disku	Najmanje 20 GB	Potpuna instalacija Windowsa XP može da zauzme i do 1 GB. Programi za Windows tako?e brzo popunjavaju disk. Zvuci, slike i ostali multimedijski sadržaji koje ćete preuzeti sa Interneta ili snimiti digitalnim fotoaparatom zauzeće ogromnu količinu prostora. Ne plašite se da nabavite disk od 40 GB ili veći - tako će vam računar duže biti od koristi.
Disketna jedinica od 3,5 inča	Nije vam potrebna da biste instalirali Windows XP	Još se poneki programi za Windows distribuiraju na disketama; osim toga, diskete mogu da posluže za prenos manjih datoteka izme?u računara.
VGA grafička kartica	Super VGA grafička kartica	Karakteristike grafičke kartice pogledajte na kutiji ili u specifikaciji računara. Nabavite VGA karticu sa AGP priključkom, najmanje 32 MB memorije, podrškom za puštanje DVD i DVI diskova, podrškom za S-Video i kompozitnim video izlazom.
CD-ROM ili DVD čitač brzine najmanje 12x	Isto	CD-ROM će vam trebati da biste instalirali Windows XP. (DVD čitač može da čita obične kompakt diskove, tako da će vam i on odraditi posao.) Po prvi put Windows XP podržava i ure?aje koji mogu da pišu na kompakt diskove.
Pristup Internetu	56 K modem ili brži	Windows XP se u velikoj meri oslanja na komunikaciju putem Interneta; od registracije programa, automatskog ažuriranja, popravke i igranja igrica. Što je brži modem to ćete manje vremena provesti vrteći palčeve.
Bilo koji miš sa priključkom PS/2	Isto	Microsoft proizvodi ?avolski dobre miševe - mnogo bolje od softvera. Meni se najviše dopadaju miševi IntelliMouse - oni sa točkićem.
15-inčni monitor ili veći	LCD monitor	Što veći monitor, to veća radna površina, odnosno, prozori će se manje preklapati. Nažalost, super veliki LCD monitori su super skupi.

Poglavlje 2

U ovom poglavlju

Šta je sve potrebno da biste koristili Windows XP