Аутор: Бане Керац
Страна: 88
► Остали детаљи

Прегледан и занимљиво написан збир данас доступних чињеница и извора који говоре о овом, за српску историју, веома важном догађају. књига обилује илустрацијама у боји на којима су приказане ношње и оружје из XIV века, све важније личности и реконструкције битних момената из саме битке. На дијаграмима и картама је приказан могући ток битке, а текст обилује чињеницама и занимљивостима које нису доступне у конвенционалним уџбеницима историје.

По први пут, учесници битке су приказани на основу доступног материјала из музеја и стручне литературе, а главни протагонисти су обрађени са опширним биографијама. Ко је Милош Обилић? Да ли је Мурат убијен пре, за време или после битке? Да ли је Бајазит наредио да се убије принц Јакуп? Да ли је Вук Бранковић издајник или један од највећих српских хероја? Могући одговори на ова и многа друга питања се налазе у овој луксузно опремљеној књизи.

Захваљујући историчару Илариону Руварцу, нашем првом историчару који је сваки извор података подвргавао критичком истраживању, каснији историчари почели су да раздвајају поуздане изворе од непоузданих. Ова књига требало би да буде сажет избор данас доступних података, без намере да усаглашава, побија, или подржава постојећа мишљења. Далеко је лакше било исправити неке ситније језичке недоумице и заблуде створене усменим предањима. Тако данас знамо да сукоб српске и турске војске на Косовом пољу далеко превазилази термин „бој“, који је ознака за судар војно мање значајан од битке којом се решавају судбинска питања читаве Европе. Ако се закључи да је писаних извора мало, можемо слободно да устврдимо да је сликовних приказа и сачуваних предмета и оружја из времена Косовске битке поражавајуће мало. Неколико мачева и шлемова у јадном стању, пар панцирних кошуља, штитова, врхова стрела и глава топуза – то је отприлике све што је у нашим музејима доступно широј јавности. За разлику од XII и XIII века, када су фрескописци облачили свете ратнике у актуелне оклопе византијског типа. У суштини, оклопници друге половине XIV века нису се много разликовали од оклопника западних земаља пошто су још Стефан Дечански и цар Душан имали немачке шпанске најамнике, чији утицај није могао бити избегнут. Деспот Стефан Лазаревић био је веома цењен као витез на угарском двору (произведен у Ред змаја – Sárkány Ренд) и врло је вероватно да је у рату носио оклопе сличне онима који су се користили код Никопоља у енглеско-француском Стогодишњем рату. Свакако, морали су се поштовати и међусобни утицаји источног и западног начина опремања војске. Право искушење било је не дозволити уобичајеној слици о Турцима да се одржи. Турци су крајем XIV века увелико били присутни у Европи и мало је вероватно да су остали на нивоу дивљих степских ратника од којих су потекли. Кад се овлаш говори о Косовској бици, људи су склони да поистовете Турке са варварима наспрам цивилизованог Рима и пренебрегну чињеницу да је Турска под Муратом била цивилизацијски развијена империја која је заузимала више од Мале Азије скоро пола Балкана. Да ли вам нешто значе имена Осман и Орхан? Наравно да не, пошто их наша историја помиње тек при набрајању оснивача Муратове династије. Међутим, са становишта опште историје, они су били владари равни византијским, бугарским и угарским царевима, довољно јаки да својом војском и вером угрозе хришћанску Европу. Та снага у успону и јесте била основа за одигравање битке која ће оставити далекосежне последице по народе јужне и средње Европе...