Računar

Računar je ona kutija neutralne boje sa gomilom kablova. Povezana je sa drugim isto obojenim kutijama, a sve se verovatno odazivaju na imena kao što su IBM (ili IBM kompatibilni), DEC Alpha, PowerPC, Silicon Graphics Workstation, ili na imena koja sadrže reč MIPS. Dok su prethodne verzije Windowsa, na primer, Windows 95/98, mogle da rade na IBM ili IBM kompatibilnim računarima (računari koji se danas nalaze u većini domova i malih preduzeća), Windows 2000 Professional radi na mnogo većim računarima.

(Zevate, a upozorio sam vas da će poglavlje biti dosadno.)

Windows 2000 Professional je operativni sistem. Operativni sistem radi kao (takoreći) svest računara koja proverava da li su svi njegovi organi živi i spremni za obavljanje poslova.

Kao i prethodne verzije Windowsa, Windows 2000 Professional može da radi na IBM ili IBM kompatibilnim računarima. Tako?e, može da radi i na većim, moćnijim računarima poznatim kao radne stanice (engl. workstations). Koštaju ogromne sume, a imena su im na testosteronu: FirePower X-Ultra ES4100 ili MIPS ArcSystem Magnum PC-5000.

Razmišljate da iz kancelarije pokupite primerak Windowsa 2000 Professional sa police sa DEC Alpha softverom i ugradite ga u kućni Pentium? Neće moći. Vidite, Windows 2000 Professional radi na DEC Alpha i Intelovom Pentiumu, i na oba sistema izgleda isto. Me?utim, za Pentium je potrebna Pentium verzija Windowsa 2000 Professional, a za radne stanice DEC Alpha potrebna je DEC Alpha verzija. Ne postoji verzija Windowsa 2000 Professional koja bi radila na oba sistema.

Personalni računari zovu se PC zato što se prvobitni računar od koga su potekli zvao IBM PC. Pošto su ubrzo i druge kompanije počele da proizvode računare -- mada je originalni PC još bio u igri
- sve što nije nosilo oznaku Apple bilo je "IBM kompatibilno". Danas, kada je PC otpremljen u muzej starina, svi njegovi naslednici postali su PC računari. (Mada je teško poverovati, nekima je ova priča strašno uzbudljiva.)

Windows 2000 Professional može da radi na izuzetno snažnim laptop i notebook računarima sa brzim Pentium mikroprocesorima. Zasad su palmtop računari još uvek slabi i ograničeni samo na rad pod Windowsom CE -- majušnom verzijom Windowsa.

Korisnici prenosivih računara, radujte se: Windows 2000 Professional podržava PC kartice (nekadašnje PCMCIA kartice) i napredno upravljanje energijom pa vam baterije neće brzo presušiti.

Mikroprocesor

Mozak računara je mali silicijumski čip smešten duboko u kućištu računara. To je onaj sićušni deo koji podseća na pepermint bombonu (mada nije ni približno tako ukusan) koji računarski fanatici nazivaju centralnom procesorskom jedinicom ili CPU (engl. central processing unit). (Na američkoj televiziji se mogu videti reklame sa porukom "Intel Inside", jer Intel proizvodi oko 80% CPU-a za IBM kompatibilne računare.)

Računar se ponekad naziva po procesoru, na primer Pentium II 450 ili Celeron 400. Prvi deo je ime samog procesora, dok se broj odnosi na brzinu CPU-a u milionima ciklusa u sekundi. U svakoj familiji procesora veći broj ciklusa znači da je procesor brži a samim tim i skuplji. Me?utim, najsporiji procesor u novijoj familiji procesora obično je brži od najbržeg procesora u prethodnoj familiji.

Zbunjeni ste? Da bi zamešateljstvo bilo potpuno, ni redosled familija procesora više se ne može lako ustanoviti.

Windows 2000 Professional može da radi sa različitim mikroprocesorima. Tabela 2-1 sadrži listu familija procesora -- od najstarijih do najnovijih verzija.

Tabela 2-1 Familije mikroprocesora
Ime računara	Brzina	Godina ro?enja	Komentar
Pentium	60-200	1992.	Najmanji procesor za Windows 2000. Pri brzini od 133 MHz i nižoj, zahteva mnogo memorije za prihvatljivo izvršavanje operacija.
Pentium Pro	150-200	1996.	Prvi mikroprocesor koji je mogao da pokreće 32-bitne programe.
Pentium II	233-450	1997.	Pentiumi s posebnim dodacima za multimediju ("MMX"), odnosno za poboljšanje grafike i video snimaka.
Pentium II Xeon	400+	1998.	Poboljšana verzija Pentiuma II za servere.
Celeron	300-466	1998.	Neznatno osiromašena verzija Pentiuma II, ali mnogo jeftinija i gotovo jednako dobra u većini operacija.
Pentium III	450-550	1999.	Najbolji me?u vrhunskim procesorima.
Pentium III Xeon	500-550	1999.	Pentium III prilago?en za servere.

Tu su, zatim, RISC procesori (Reduced Instruction Set Computer, računari sa smanjenim skupom naredaba), koji obuhvataju i DEC Alpha mikroprocesore za obavljanje složenih operacija na radnim stanicama. Windows 2000 Professional njih posebno voli. Različiti oblici PowerPC-ja -- procesora zasnovanih na RISC-u a napravljenih za radne stanice -- predstavljaju još jednu grupu procesora koje ovaj operativni sistem simpatiše.

Imajte na umu da je Windowsu 2000 Professional potreban najmanje Pentium, i to sa velikim brojem u nazivu. Poželjno je da bude preko 200 MHz. Na sporijim računarima tipa Pentium, najverovatnije će moći da radi
-- otprilike brzinom depresivnog puža. Ovaj operativni sistem ne može se čak ni instalirati na računarima starijim od Pentiuma.

Diskovi i disk jedinice

Kućišta računara obično imaju različite proreze ili otvore koji se zovu disk jedinice (engl. drives), i podsećaju na automate za podizanje novca na ulazima u banke. Pored tastature i miša, disk jedinice predstavljaju još jedan način da šaljete podatke računaru i uzimate ih od njega.

U disketnu jedinicu možete da gurnete bilo šta pljosnato, ali će računar prepoznati samo disketu, kompakt disk i stvarčice koje se obično zovu zip diskete, iako nije baš uvek reč o komprimovanim Zip disketama (što je posebno ime za jednu vrstu disketa). Samo polako -- o svemu ovome govorim u nastavku poglavlja.

Baratanje disketama

Disketne jedinice "pljuckaju" magnetne impulse na disketu da bi se informacije bezbedno čuvale. Disk jedinica jednim gutljajem "ispija" sve informacije sa diskete čitajući magnetne impulse. Samo gurnete disketu u disketnu jedinicu i saopštite Windowsu da li da "pljucka" ili da "ispije". Postupci su u računarskom žargonu poznati kao kopiranje na (copy from) i kopiranje sa (copy to).

Kopiranjem informacija sa disketa ili na njih, transportujete deliće informacija do računara i od računara.

Windows 2000 Professional radi pre svega u mreži i mnogo je lakše kopirati informacije sa računara na računar u mreži (tj. preko mrežnih kablova umesto disketa). Postupak je opisan u poglavljima 9 i 13. Danas su diskete najpodesnije za čuvanje rezervnih kopija važnih datoteka, za instaliranje novog softvera ili za razmenu informacija izme?u prenosivih i stonih računara.

Bezbednosti radi, umreženi računari ponekad nemaju disketne jedinice. To sprečava da se podaci kopiraju i nose kući. (Tako?e sprečava ubacivanje "nevaljalih" stvari u mrežu.) Svi važni podaci ostaju u računaru i premeštaju se tamo-amo preko mrežnih kablova.

Brojni virusi napadaju umrežene računare koji koriste disketne jedinice. To je dodatni razlog zašto radne stanice nemaju ugra?ene disketne jedinice.

Disketne jedinice automatski prihvataju disketu kada je gurnete dovoljno duboko. È;ujete klik i disketa nestane u jedinici. Ako se to ne desi, disketu ste stavili naopako. (Napred ide metalni deo diskete, sa okruglim metalnim poklopcem na sredini diskete okrenutim nadole.) Disketu vadite pritiskom na dugme koje viri ispod proreza i prihvatate je čim je disketna jedinica izbaci.

Disketu možete da nosite sa sobom. Ono što ne možete da nosite, što je skriveno duboko u utrobi računara jeste čvrsti disk ili samo disk (engl. hard drives).

Disk liči na debeli mali "frizbi" u računaru koji prima stotinama puta više informacija od diskete. On mnogo brže čita i piše informacije. (I mnogo je tiši, hvala nebesima.) Pošto je Windows 2000 Professional tako veliki program, neophodan mu je disk. I programi koji rade pod njim tako?e mogu da budu ogromni.

U radnjama sa računarskom opremom prodaju se prazne diskete, na koje možete da kopirate svoje datoteke i potom ih odložite na sigurno mesto.

Bez obzira što sve isto izgledaju, diskete se mogu podeliti na tri vrste. Na pakovanju piše kakve su diskete unutra, a gole diskete ne govore ništa o svom kapacitetu. U tabeli 2-2 sigurno ćete pronaći i ličnu kartu diskete koju ste ćušnuli iza knjiga na polici.

Tabela 2-2 È;injenice o disketama
Veličina	Ime	Kapacitet	Naziv u žargonu	Ovako izgleda
3 1 / 2 inča	Low-density (male gustine)	720 K	DS/DD DD 135 tpi	Kvadratnog oblika, tvrda. Ima strelicu u jednom uglu koja pokazuje na suprotnu stranu od kvadratnog otvora u drugom uglu. (Retke.)
3 1 / 2 inča	High-density (velike gustine)	1,44 MB	DS/HD HD	Najčešća. Kvadratna, i tvrda; ima strelicu u jednom uglu i dva kvadratna otvora u uglovima naspramnim strelici. Slova HD su obično utisnuta u omotač diskete. (Praktično svaka disketa koja vam do?e pod ruku.)
3 1 / 2 inča	Extended density (proširene gustine)	2,8 MB	DS/ED ED	Kvadratne i tvrde; vrlo retke i verovatno ih nećete nikada videti. (Ako mislite da imate takvu disketu, pogledajte da li su utisnuta slova ED.)

Kakve disk jedinice voli Windows 2000 Professional?

Suočite se s tim: Windows 2000 Professional nije slatko belo prasence
- on je veliki, dlakavi, ušati vepar. Prvo, treba mu najmanje 500 MB prostora na disku, a vrlo lako može da zauzme još 100 MB. Da ne biste mnogo brinuli, bolje je da imate disk od 2 GB ili veći ako hoćete da smestite Windows 2000 Professional i sve programe.

Ako nikada niste instalirali Windows 2000 Professional, potrebne su vam jedna disketna jedinica za diskete od 3 1 / 2 inča, da biste upotrebili nekoliko "pokretačkih" disketa, i CD jedinica. Ako možete da pokrenete sistem sa CD jedinice, disketna jedinica vam nije potrebna.

Ukoliko kupujete nov računar ili samo novu CD jedinicu, biće vam potreban takav ure?aj koji će omogućiti da računar pokrenete sa CD jedinice. Reč je o pokretačkoj CD jedinici, a vama je potrebna ona koja zadovoljava standard El Torito. I ovde je, kao i obično, od samog standarda zanimljivije njegovo ime. Izgleda da su tehnogeniji koji su razvili ovaj standard često zalazili u obližnji restoran sa meksičkom hranom.

Šta znači "zaštićeno od upisivanja"?

Zaštita od upisivanja bi trebalo da bude korisna bezbednosna mera, a mnogi je otkrivaju kad ih Windows prekine u radu pretećom porukom. Na slici 2-1 vidi se šta se dešava kad pokušam da kopiram datoteku na disketu zaštićenu od upisivanja.

Disketa zaštićena od upisivanja je tako podešena da niko ne može da kopira ili obriše njen sadržaj. Zaštita se postavlja jednostavno i, za divno čudo, nije potrebno odobrenje vlasti. Disketu zaštićujete i zaštitu uklanjate u privatnosti svoje kancelarije.

Da biste disketu od 3 1 / 2 inča zaštitili, potražite mali klizni jezičak u kvadratnom otvoru u uglu diskete. Povucite jezičak olovkom ili noktom da oslobodite otvor. Sada ste disketu zaštitili od upisivanja.

Da biste uklonili zaštitu sa iste diskete, povucite jezičak tako da pokrije otvor.

Ako nai?ete na poruku da je disketa zaštićena od upisivanja, sačekajte da disketna jedinica prestane da radi i da indikatorska lampica jedinice prestane da svetli. Zatim pritisnite dugme OK da biste uklonili prozor Error message. Izvadite disketu, uklonite zaštitu (zatvorite otvor) i vratite disketu u jedinicu. Na kraju uradite ono što ste pokušavali kada su vas grubo prekinuli.

Vožnja sa kompakt diskom

Kompakt diskovi liče na predmete koje gurate u stereo CD plejer već čitavu deceniju. Istina, ako gurnete Madonin CD u CD jedinicu računara, možete da zviždućete uz njene pesme dok radite. (Naravno, ukoliko vaš računar ima zvučnike i zvučnu karticu.)

Umesto da čuvaju podatke u obliku magnetnih impulsa, kompakt diskovi ih čuvaju kao svetleće tačkice koje čitaju mali fokusirani svetlosni zraci. Pošto su tačke svetlosnih zraka preciznije od magnetnih impulsa diskete, na kompakt diskovima se može čuvati mnogo više informacija - oko 680 MB.

Pošto CD jedinice čuvaju mnogo više informacija, one su superiorno sredstvo za instaliranje Windowsa 2000 Professional, kao i svih drugih softvera koji se prodaju.

Na CD jedinicu ne može da se upisuje; sa nje se podaci samo čitaju. To znači da je CD uvek zaštićen od upisivanja.

Slagao sam vas. Postoje CD jedinice koje mogu da upisuju na kompakt disk, ali to su specijalne, skupe jedinice koje se zovu CD pisači (engl. CD Recordable drives). Ne instaliraju se često na radne stanice sa Windowsom 2000 Professional. Postoje i pisači koji omogućavaju da sa kompakt diska najpre izbrišete stare podatke, a potom upištete nove. (Zovu se CD-RW pisači).

Kompakt disk se na engleskom jeziku piše sa c u reči disk (engl. disc) samo da bi se ljudi koji su navikli da se disk piše sa k zbunjivali.

U znaku zipa

Na disketne jedinice ne može da stane mnogo podataka, a upisive CD jedinice je još uvek teško podesiti. Zato se pre nekoliko godina na tržištu pojavila zip disketa kompanije Iomega. Na ove disketne jedinice može da se upiše preko 100 MB podataka.

Zip disketne jedinice mogu da se ugrade u kućište računara; tako?e, mogu da budu prenosive, veličine vokmena. Na zip diskete može da se upiše do 100 MB, odnosno do 250 MB podataka.

Jaz disketne jedinice su slične pokretnim čvrstim diskovima a kapacitet im je 1 GB ili 2 GB. I one mogu da budu prenosive ili ugra?ene.

Kompanija Iomega nije jedina koja proizvodi pokretne ure?aje za smeštaj podataka; i kompanija Syquest proizvodi disketne jedinice kapaciteta od 230 MB do 1,5 GB.

Miš i drugi pokazivači

Miš je okruglasta plastična stvarčica koja liči na komad elektronskog sapuna. Ljudima iz marketinga se učinilo da reč miš zvuči zabavno, pa su je prihvatili i ime je ostalo. U stvari, miša smatrajte elektronskim prstom jer ga u Windowsu 2000 Professional koristite da pokazujete na elemente na ekranu.

Miš ima kuglicu, ili mišju kuglu, ugra?enu u trbuh. (Gde su bili borci za prava životinja?) Kada pomerate miša po stolu, kugla dodiruje elektronske senzore. Senzori snimaju pokrete miša i šalju informacije preko njegovog repa koji je priključen sa zadnje strane računara.

Dok pomerate miša, pratite strelicu ili pokazivač, koji se istim ritmom pomera po ekranu računara. Tu sada stupa na scenu elektronski prst: kada strelica pokaže sliku na dugmetu na ekranu, vi pritisnete levi taster miša. Tako ćete izabrati dugme na ekranu, baš kao da ste ga pritisli prstom. To je zgodan primer računarske trodimenzionalne grafike koja vas prosto mami da stalno pritiskate dugmiće.

Gotovo sve u Windowsu 2000 Professional kontrolišete pokazivanjem mišem, pritiskanjem i otpuštanjem tastera miša. (Miš se pri tom oglašava jednim klikom.)

Na pomoćnim stočićima u avionima nema dovoljno mesta za prenosivi računar, miša i pićence, pa je zato na tim računarima miš često zamenjen kontaktnim pločicama (engl. touchpad). Samo prevlačite prstom preko pločice, a pokazivač na ekranu prenosi vaše pokrete. (U tome ne možete uspeti bez prethodnog vežbanja jer pokazivač juri preko ekrana kao pomahnitala zverka sve dok ga ne zauzdate.) Pojedine vrste prenosivih računara imaju spravicu koja podseća na korektor u obliku olovke zakačenu za tastaturu. Pomerate olovku vrhom prsta a pokazivač na ekranu pomera se u odgovarajućem smeru. Ostale prste koristite da neizbežno prospete piće.

Većina miševa radi na dva načina: na način Microsoft kompatibilnih miševa ili na neki tajanstveni način drugih proizvo?ača. Microsoft je napravio Windows pa ćete imati manje problema ako radite sa Microsoft kompatibilnim miševima. Postoje i tri vrste miševa: miševi za sabirnice, PS/2 i serijski. Windows 2000 Professional radi sa sve tri vrste i nije ga briga kakvog miša imate, pa ni vi ne bi trebalo da brinete.

Miš ne radi sam od sebe; potreban mu je softver koji se zove upravljački program (engl. driver). Srećom, Windows 2000 Professional ima sve potrebne upravljačke programe koje instalira bez vaše pomoći. U poglavlju 11 saznaćete više o korišćenju miša.

Strelica miša menja oblik zavisno od toga šta pokazuje u Windowsu. Po obliku znate da je spremna za novi zadatak. Tabela 2-3 daje praktičan pregled različitih "uniformi" pokazivača miša za različite poslove. (Me?utim, znajte da pokazivače možete da skrojite po svojoj meri; vaši pokazivači možda ne izgledaju kao ovi u tabeli. Pravac poglavlje 11, pa prona?ite savete o prilago?avanju oblika miša!)

Tabela 2-3 Različiti oblici pokazivača miša
Oblik	Na šta pokazuje	Šta se radi kada se on pojavi
	Na gotovo sve na ekranu	Upotrebite ga za kretanje od mesta do mesta na ekranu.
	Jedan prozor	Uh, jao! Iz kontrolnog menija ste nekako izabrali neku od opcija za promenu veličine ili premeštanje prozora. Ako sada pomerite miša ili pritisnete neki od kursorskih tastera, povećaćete ili smanjiti prozor. Pritisnite Enter kada završite ili pritisnite Esc ako želite da se izvučete iz ove neprijatne situacije.
	Gornja ili donja ivica prozora	Pritisnite i držite taster miša i pomerajte ga napred-nazad da biste prozor učinili dužim ili kraćim. Otpustite kada vam se dopadne nova veličina prozora.
	Leva ili desna ivica prozora	Pritisnite i držite taster miša i pomerajte ga napred-nazad da biste napravili "deblji ili mršaviji" prozor. Otpustite taster kada vam se dopadne nova veličina prozora.
	Ugao prozora	Pritisnite i držite taster miša i pomerajte ga u bilo kom pravcu da biste napravili širi, uži, duži ili kraći prozor. Otpustite taster kada završite sa igranjem.
	Program ili polje koje prihvata tekst.	Postavite pokazivač na mesto na kome treba da se pojave reči, zatim pritisnite dugme i počnite da upisujete slova ili brojeve. (Ovaj pokazivač se u tehničkom žargonu zove I-kursor.)
	Veza ka drugim podacima. U Windowsu 2000 to je uglavnom veza do definicije u programu za pomoć. U Internet Exploreru reč je o vezi ka drugoj Web lokaciji.	Pritisnite taster miša, a Windows daje još korisnih podataka o odre?enoj temi. Ako ste u programu Internet Explorer, skoknućete do informacije na koju veza ukazuje. Pomoću dugmeta Back vratićete se na polaznu poziciju.
	Ništa. (Windows je zauzet ignorisanjem vaše malenkosti.)	Brzo pokrećite miša kružnim pokretima i posmatrajte kako se peščani sat vrti ukrug dok Windows 2000 Professional ne uhvati korak sa vama. To se obično dešava kada učitavate obimne datoteke ili kopirate nešto na disketu.

Ne morate se truditi da zapamtite sve oblike pokazivača. Pokazivač automatski menja oblik u pravo vreme. Opisao sam ih samo da ne biste pomislili da se vaš pokazivač šegači kada promeni oblik.

Kartice i monitori

Monitor je ono u šta buljite po ceo dan dok ne odete kući da gledate TV. Prednji deo monitora, koji se zove ekran (engl. screen ili display) predstavlja mesto na kome se odigravaju akcije Windowsa 2000 Professional. Tu posmatrate kako se prozori otvaraju i zatvaraju, ponekad zaklanjaju jedan drugog i, sve u svemu, ponašaju se kao devetoro ljudi pred picom od osam parčića.

Monitori imaju dva kabla, te se ne mogu pobrkati sa mišem. Jedan kabl se priključuje u električni vod; drugi vodi do video kartice, specijalizovane komponente čija utičnica viri sa zadnje strane računara. Računar saopštava video kartici šta radi; kartica prevodi doga?aje u grafičku informaciju i prebacuje je kroz kabl do monitora, na čijem se ekranu informacija zatim pojavljuje.

Kao biljojedi i mikroorganizmi koji vare celulozu, monitori i video kartice su simbiotički parovi. Jedno bez drugog ne rade i najbolje je kupovati ih u paru da bi se slagali. Ovo je naročito važno ako kupujete monitor sa ravnim ekranom, pošto su digitalni monitori prave cepidlake po pitanju video kartica s kojima su voljni da rade.

Za razliku od ostalih delova računara, video kartica i monitor ne zahtevaju posebnu negu i ishranu. Samo povremeno brišite prašinu sa ekrana.

Nanesite običnu tečnost za čišćenje stakla na krpu pa zatim obrišite prašinu. Ukoliko tečnost nanesete direktno na ekran, kapljice mogu da u?u u kućište monitora i uznemire usnule vilenjake.

Neke tečnosti za čišćenje stakla sadrže alkohol koji može da zamagli emulziju protiv odsjaja kojom su prevučeni ekrani nekih savremenih monitora. Ako ste u nedoumici, iz uputstva za monitor saznaćete da li je dozvoljena upotreba tečnosti za čišćenje stakla.

Kada prvi put instalirate Windows 2000 Professional, on ispituje video karticu i monitor sve dok ne otkrije njihovu marku i opredeljenje. Windows 2000 Professional obično od njih dobija tačne odgovore i automatski se podešava tako da prvi put sve radi. (Mada će kasnije dobro doći malo štipkanja, kao što je opisano u poglavlju 11.)

Iako su tako jednostavne sprave, monitori i kartice koriste zapanjujuću količinu idiotskih termina. Ne obraćajte pažnju na njih. Windows automatski bira odgovarajuće video parametre i prelazi na teže stvari, kao što su upravljački programi za miša.

Tastature

Tastature računara su slične tastaturama pisaćih mašina sa nekoliko izraslina tamnije boje po obodu. U centru leže poznati beli tasteri kao na pisaćoj mašini. Sivkasti tasteri sa glupim imenima smešteni su na obodu. O njima govorimo u nastavku.

Grupe tastera

Tvorci glupih imena obodnih tastera svrstali su tastere u sledeće grupe:

Funkcijski tasteri: F tasteri se nalaze duž gornje strane tastature u jednom dugačkom redu ili su nagomilani u dva kraća reda duž leve strane tastature. Oni nare?uju programima. Na primer, pritiskom na F1 tražite pomoć uvek kada se zaglavite u Windowsu 2000 Professional.

Numerička tastatura: Brzoprsti bankari obožavaju taj deo: kvadratno raspore?ene brojeve koji podsećaju na kalkulator s desne strane većine tastatura. (Morate da pritisnete taster koji se zove Num Lock pre nego što prorade. U suprotnom, rade kao kursorski tasteri čiji opis sledi.)

Kursorski tasteri: Ako niste pritisli magični taster Num Lock, tasteri na numeričkoj tastaturi kontrolišu kretanje kursora. Na tim tasterima su strelice koje pokazuju smer u kome će se kursor kretati na ekranu. (Taster 5 bez strelice ne radi ništa sem što pokušava da izleči svoj kompleks niže vrednosti.) Na nekim tastaturama postoji još jedna grupa tastera za kontrolu kretanja kursora, odmah pored numeričke tastature. Oni rade isto. U grupu kursorskih tastera spadaju i tasteri Home, End, PgUp i PgDn (ili Page Up i Page Down). Na primer, da biste se u programu za obradu teksta pomerili za jednu stranu nadole, pritiskate taster PgDn.

Windowsovi tasteri: Nova vrsta tastatura, tastatura za Windows sa 104 tastera, ima još nekoliko tastera. (Od njih vam se samo zeva.) Taster sa simbolom Windowsa otvara meni Start - isto kao da ste mišem izabrali dugme Start. Drugi taster otvara meni trenutno otvorenog prozora.

Ostali principi tastera

Ostali tasteri sa tastature o kojima treba da znate su:

Shift: Kao i na tastaturi pisaće mašine, ovaj taster omogućuje pisanje velikih slova ili simbola %#@$ iza kojih se kriju ružne reči.

Alt: È;uvajte ga se! Kada pritisnete taster Alt (skraćenica od Alternate), Windows 2000 Professional pomera kursor na male menije na vrhu aktivnog prozora. Ako se zaglavite na tom mestu i ne možete da se izvučete, verovatno ste greškom pritisli Alt. Oslobodite se ponovnim pritiskom na Alt.

Ctrl: Ovaj taster (skraćenica od Control) radi kao taster Shift, ali za uvrnute računarske kombinacije. Na primer, ako pritisnete i držite taster Ctrl dok pritiskate taster Esc (čiji opis sledi), na ekranu se pojavljuje dugme menija Start Windowsa 2000 Professional (u slučaju da vam je miš uginuo ili nije pri ruci).

Esc: Ovaj taster (skraćenica od Escape) je bio pusti san tvoraca računara. Dodali su Esc kao utočište od pokvarenih računara. Pritiskom na Esc korisnik bi trebalo da pobegne od nemira koji trenutno potresaju unutrašnjost računara. Esc ne radi uvek tako, ali ipak pokušajte. Ponekad vam omogućuje da pobegnete kada ste uhvaćeni u klopku menija ili podlih okvira za dijalog. (O tim klopkama govorimo u poglavlju 6.)

Scroll Lock: Prava je nepoznanica čemu uopšte služi ovaj taster. Ne obraćajte pažnju na njega. (Znamo makar toliko da nema veze sa trakama za pomeranje sadržaja.) Ako pored tastera Scroll Lock svetli indikatorska lampica, pritisnite Scroll Lock da je isključite. (Taster često ima oznaku Scrl Lk ili nešto jednako nepodnošljivo.)

Delete: Pritisnite taster Delete (ponekad na njemu piše samo Del) i nesrećni znak s desne strane kursora nestaje. Tako?e nestaje i sve što ste prethodno istakli. Puf!

Backspace: Pritisnite taster Backspace i nesrećni znak s leve strane kursora nestaje. Taster Backspace se nalazi u gornjem redu, bliže desnom kraju tastature; na njemu je strelica usmerena ulevo. O, da, taster Backspace briše tako?e i sve istaknute informacije.

Insert: Pritiskom na Insert (ponekad označen samo sa Ins) prelazite na režim rada Insert (umetanje). Dok pišete, sav postojeći tekst se pomera udesno i omogućuje dodavanje teksta. Suprotno režimu Insert je režim Overwrite - kada je aktivan, sve što pišete zamenjuje tekst koji se nalazi na putu. Pritiskom na Insert isključujete i uključujete ove režime.

Izuzetak od pravila: Neki programi za Windows, recimo Notepad, uvek rade u režimu Insert. Ne postoji mogućnost prelaska na režim Overwrite, bez obzira koliko jako lupali po tasteru Insert.

Enter: Rad ovog tastera umnogome liči na vraćanje valjka na pisaćoj mašini, sa jednim velikim izuzetkom: ne pritiskajte taster Enter na kraju svakog reda. Program za obradu teksta oseća kada ste na putu da pišete izvan ivice ekrana i automatski prebacuje reči u sledeći red. Zato Enter pritiskajte samo na kraju svakog pasusa.

Treba da pritisnete Enter i kada Windows 2000 Professional traži od vas da nešto upišete - ime datoteke, na primer, ili koliko stranica želite da štampate - u posebno polje.

Caps Lock: Ako ste taster Caps Lock već savladali na pisaćoj mašini, biće vam drago što ovde nema iznena?enja. (Dobro, ima samo jedno. Caps Lock utiče samo na slova. Ne utiče na znakove interpunkcije i brojeve iz gornjeg niza tastera.)

Tab: Ni ovde nema iznena?enja, osim što je jedan pritisak na tabulator isto što i pet pritisaka na razmaknicu u nekim programima za obradu teksta i osam pritisaka na razmaknicu u drugim. Ima i programa za obradu teksta koji omogućuju da postavite tabulator kako vam odgovara. A sledi i zadivljujući savet o tabulatoru.

Pritisnite Tab da biste prelazili iz jednog polja u drugo u obrascima u Windowsu 2000 Professional. (Ponekad se obrasci zovu i okviri za dijalog.)

Miš je sasvim dobar za većinu poslova u Windowsu 2000 Professional, kao što su pokretanje programa ili izbor različitih opcija. Me?utim, ponekad dobro do?e i tastatura. Windows ima prečice na tastaturi (engl. shortcut keys) koje zamenjuju gotovo sve što se može uraditi i mišem. Pritisak na nekoliko tastera je nekada zgodniji od kruženja mišem kroz gomile menija. (Tasteri prečice su opisani u poglavlju 5, u odeljku u kome govorimo o tome kada treba koristiti tastaturu.)

Ako nemate miša ili kuglu, Windows možete da kontrolišete isključivo preko tastature. Me?utim, to je pomalo trapavo, kao kada posmatrate nekog dok koncem za čišćenje zuba pokušava da dopre do kutnjaka.

Mala uzdignuća na tasterima f i j su tu da biste mogli da postavite prste u pravi položaj kada kucate u mraku.

Print Screen: zabavan i uvrnut taster

U davnim danima računarstva, pritiskom na Print Screen slati su snimci sa ekrana direktno na štampač. Kakva zgoda! Ali, kad su se na ekranu pojavljivale slike ili bilo šta osim običnog teksta, pritiskom na Print Screen štampaču bi se slala gomila zbunjujućih simbola. Još ako štampač nije bio povezan, uključen i spreman, računar bi se hladno zaustavljao.

Windows 2000 Professional je sredio muke tastera Print Screen. Pritiskom na Print Screen sada se slika šalje na posebno mesto u Windowsu, poznato kao Clipboard. Pošto se slika smesti na Clipboard, možete da je prenosite u program ili je snimite na disk. Sliku možete da vidite u prikazu Clipbook Viewer. Tako?e, možete da je štampate ako je prenesete sa Clipboarda u Paint, program za crtanje Windowsa 2000 Professional.

Na starijim računarima morate da držite taster Shift dok pritiskate Print Screen ili ćete na ekranu dobiti samo zvezdice. Nimalo zabavno.

Clipbook Viewer i Clipboard su opisani u poglavlju 10.

Modemi

Modemi su mehaničke naprave koje prevode informacije iz računara u pištavi zvuk koji se šalje ili prima preko najobičnije telefonske linije.

Pošto računari čuvaju zvuk, tekst, brojeve, lepe sličice i video snimke, sve to mogu da šalju i primaju preko modema. U stvari, računari koriste tu usavršenu tehnologiju kada se povezuju sa Internetom: vlasnici koriste modem da gledaju uživo nečiju farmu mrava ( www.atomicweb.com/antfarm.html ) ili da pročešljaju spisak deset najtraženijih begunaca koje juri FBI ( www.fbi.gov/mostwanted.htm ) ne bi li me?u njima prepoznali svoje ro?ake.

Računarima sa obe strane telefonske linije potreban je modem da bi me?usobno razgovarali. Zato ljudi koji žele da razgovaraju putem Interneta moraju za tako nešto da plate dobavljačima Internet usluga (engl. Internet service providers). Dobavljači Internet usluga omogućavaju vašem modemu da ćaska sa drugim računarima na Internetu, i to vam naplaćuju. (Hvala nebesima, ove zbunjujuće stvari smo razjasnili u poglavlju 16.)

Kada su računari umreženi, veza sa Internetom se najčešće ne uspostavlja istom vrstom modema koja se koristi za kućne računare. Mnoge firme koriste u tu svrhu "rezervisanu" telefonsku liniju, koja je otvorena sve vreme. Tako?e, ona propušta mnogo više informacija nego obična telefonska linija. Neke od tih linija su, u pore?enju sa vašim modemom, isto što i vatrogasna kola prema običnoj kofi.

Uz Windows 2000 Professional dobija se i program Internet Explorer za pretraživanje na Internetu. Ovaj program, koji se još naziva i čitač Weba (engl. Web browser), omogućuje korisnicima krstarenje Internetom. (Više informacija o Internet Exploreru naći ćete u poglavlju 16.)

Još jedan program se dobija uz Windows 2000 Professional -- Outlook Express. Ovaj program prenosi poštu ne samo preko modema već i preko mreže. (Outlook Express dobija što je zaslužio u poglavlju 16.)

Ljudi koriste modeme i da pozovu America Online, CompuServe i druge mrežne službe (engl. online services). To su veliki računari krcati informacijama kao što su berzanske cene, vremenske prognoze, vesti i mesta za poruke preko kojih ljudi razmenjuju mišljenja o posu?u, NLO-ima i cenama mrežne službe.

Tabela 2-4 Šta zahteva Windows
Zvanični, eterični zahtevi	Normalni, ljudski zahtevi
Pentium na 166 MHz ili brži	Pentium na 200 MHz ili brži
32 MB RAM-a	64 MB RAM-a (poželjno od 96 do 128 MB RAM-a)
VGA kartica i monitor	Brza SuperVGA kartica i 17-inčni monitor
Disk od 2 GB sa slobodnih 650 MB	Disk od 2 GB sa slobodnih 650 MB
CD ure?aj četvorostruke brzine (4X) ili brži	CD ure?aj 12X ili brži
Diskete od 3 1 / 2 inča velike gustine, osim ako imate pokretačku CD jedinicu	Diskete od 3 1 / 2 inča velike gustine, osim ako imate pokretačku CD jedinicu
Opciono: miš	Obavezno: miš, po mogućnosti Microsoft kompatibilni
Opciono: mrežna kartica i kablovi	Obavezno: mrežna kartica i kablovi

Poglavlje 2

U ovom poglavlju

Šta vam sve treba da biste koristili Windows 2000 Professional

Računar

Mikroprocesor

Tabela 2-1 Familije mikroprocesora

Diskovi i disk jedinice

Baratanje disketama

Tabela 2-2 È;injenice o disketama

Kakve disk jedinice voli Windows 2000 Professional?

Šta znači "zaštićeno od upisivanja"?

Vožnja sa kompakt diskom

U znaku zipa

Utakni i koristi

Miš i drugi pokazivači

Tabela 2-3 Različiti oblici pokazivača miša

Kartice i monitori

Tastature

Grupe tastera

Ostali principi tastera

Print Screen: zabavan i uvrnut taster

Zvučne kartice (nesnosna bioaktivna buka)

Skeneri i digitalni fotoaparati

Modemi

Štampači

Mreže

Više podataka o mrežama dobijate počev od poglavlja 4.

Delovi neophodni za Windows 2000 Professional

Tabela 2-4 Šta zahteva Windows