z ovih pet poglavlja naučićete sve što je potrebno da biste počeli da crtate u AutoCAD-u. Početniku su ova poglavlja neophodna, ali će i iskusniji korisnici u njima pronaći mnogo praktičnih sitnica, posebno u vezi sa osobinama koje se u AutoCAD-u 2002 pojavljuju prvi put. Ako, pak, mislite da ne treba da čitate ovaj deo, ipak ga prelistajte i pročitajte samo tekst uz sličice "Novo u 2002" kako biste se upoznali s novinama u ovoj verziji programa. Neke od najboljih novih mogućnosti AutoCAD-a 2002 opisane su ovde.
čenje AutoCAD-a pomalo podseća na staro pitanje: "äta je starije, kokoška ili jajeđ" S jedne strane, pre nego što počnete da crtate, morate da imate izvesne osnove, a s druge, osnove AutoCAD-a je teško razumeti ukoliko već niste nešto crtali pomoću računara. U ovom poglavlju razrešićete pomenutu nedoumicu tako što ćete u AutoCAD-u nacrtati jedan pravougaonik. U sledećih nekoliko poglavlja dobićete dovoljno objašnjenja da biste nacrtali i nešto složenije. Kada odmah na početku "osetite" postupak crtanja, dalje učenje će teći lakše i bezbolnije.
AutoCAD firme Autodesk najčešće je korišćen program za tehničko crtanje - registrovano je više od 2,6 miliona njegovih korisnika. Među kompanijama koje proizvode softver za personalne računare, Autodesk je na četvrtom mestu u svetu po veličini. Prema Autodesku, akronim CAD označava projektovanje pomoću računara (engl. computer-aided design), ali može da znači i crtanje pomoću računara (engl. computer-aided drafting ili drawing).
AutoCAD se pojavio prvi put 1982. godine u verziji za DOS. Bio je to prvi značajniji CAD program koji je mogao da radi na personalnim računarima. U to vreme je većina programa za tehničko crtanje radila na moćnim radnim stanicama ili čak na velikim računarima (engl. mainframe). Uspeh AutoCAD-a se pripisuje njegovoj čuvenoj otvorenoj arhitekturi - veliki deo njegovog izvornog koda predstavlja običan (ASCII) tekst koji korisnik lako može da prilagodi svojim potrebama. Podrška programskom jeziku AutoLISP, a sada i jeziku Visual Basic for Applications, ugrađena je da bi korisnik mogao da programira AutoCAD.
Zbog svega toga, AutoCAD je postao najfleksibilniji program za crtanje, primenljiv u svim oblastima rada. Pored engleskog, AutoCad podržava i ostale jezike, uključujući one sa drugačijim pismom, tako da AutoCAD gotovo da nema ozbiljne konkurencije. Dovoljno je reći da se AutoCAD koristi u svim oblastima crtanja, u više od 150 zemalja.
Brižljivo negujući inovatorstvo i profesionalizam, Autodesk je napravio program neprevaziđenih osobina i mogućnosti, koje, između ostalog, obuhvataju prostorno modelovanje i vizuelizaciju (realistično predstavljanje površina i tela, pristupanje spoljnim bazama podataka, inteligentno kotiranje, uvoženje i izvoženje datoteka u drugim formatima, podršku Internetu, i još mnogo toga.
Autodesk je razvio, kako on to naziva, virtuelnu korporaciju sastavljenu od programera koji razvijaju softver namenjen radu s AutoCAD-om (softver nezavisnih proizvođača), distributera koji obezbeđuju tehničku podršku i obuku za specifične oblasti, kao i od obrazovne mreže preko koje se svake godine obuči više od milion korisnika. Ovako zamišljen sistem obezbeđuje razvijenu mrežu podrške korisnicima širom sveta.
Glavne oblasti u kojima se koristi AutoCAD jesu:
AutoCAD se, međutim, koristi i u drugim, manje poznatim oblastima, kao što su pravljenje uzoraka za tkanine, izrada znakova i slično.
U ovoj knjizi sam se trudila da prikažem primere iz različitih oblasti rada. Svet AutoCAD-a je veoma prostran i vredi upoznati mnoge primene ovog programa.
U ovom odeljku dajemo kratak pregled AutoCAD-a kako biste shvatili njegove osnovne komponente. Prvi korak je pokretanje programa.
Na kompakt disku se nalazi i petnaestodnevna probna verzija AutoCAD-a 2002. Potražite je u direktorijumu \Software\AutoCAD 2002 Trial\Setup.EXE.
U knjizi objašnjavam rad AutoCAD-a pod Windowsom 98, ME, 2000 i NT 4.0. Međutim, pošto je svaki računar drugačije konfigurisan, možda ćete naredne vežbe morati malo da prilagodite svom sistemu. Ako AutoCAD niste lično instalirali i ne snalazite se u direktorijumima na računaru, potražite pomoć od onog koji to ume.
Ako imate problema sa instaliranjem AutoCAD-a, pogledajte dodatak A.
Podrazumeva se da instaliranjem AutoCAD-a dobijate i prečicu do programa na radnoj površini, kao što je prikazano na slici 1-1. Program pokrećete kad dvaput pritisnete ovu ikonicu. Isto tako, možete odabrati Start ➪ Programs ➪ AutoCAD 2002. Ako se pojavi podmeni, ponovo odaberite opciju AutoCAD 2002.
Kada pokrenete AutoCAD, prozor AutoCAD Today, prikazan na slici 1-2, pojavljuje se kao naslovna stranica u AutoCAD-ovom prozoru za crtanje. AutoCAD Today omogućava da jednostavno koristite Internet i intranet veze iz samog AutoCAD-a.
Ova tri odeljka su objašnjena u narednih nekoliko odeljaka ovog poglavlja, kao i u poglavlju 2.
Da biste odmah započeli rad na crtežu, možete zatvoriti prozor AutoCAD Today pritiskom na njegovo dugme Close (X u gornjem desnom uglu prozora). Uvek ga možete ponovo otvoriti pritiskom na novo dugme Today na paleti alata Standard. AutoCAD Today se otvara u prozoru manjem nego što je prozor samog AutoCAD-a, tako da je dovoljno da pritisnete mišem na bilo koji vidljivi deo površine AutoCAD prozora kako biste sakrili prozor AutoCAD Today. Ponovo ga možete prikazati kad pritisnete njegovo dugme na Windowsovoj paleti poslova.
Ako vam se ne dopada rad sa prozorom AutoCAD Today, uklonite ga. Odaberite Tools ➪ Options i pritisnite karticu System. U odeljku General Options, pritisnite padajuću listu Startup i odaberite ili "Show traditional startup dialog" ili opciju "Do not show a startup dialog". Okvir za dijalog Startup pruža slične mogućnosti kao i AutoCAD Today.
Možete zatvoriti gornji ili donji deo prozora AutoCAD Today pritiskom na znak plus sa leve strane odeljka koji želite da zatvorite. Onda pritisnite znak minus kad ponovo poželite da ga prikažete. Isto tako možete podešavati i veličinu Bulletin Boarda pritiskajući znak za sabiranje ili oduzimanje.
Više informacija o tome kako da radite sa prozorom AutoCAD Today, potražite u dodatku A.
U gornjem levom delu prozora AutoCAD Today nalazi se odeljak My Drawings, u kome možete stvarati nove crteže ili otvarati postojeće. Isto tako, odatle možete pristupati bibliotekama simbola (skupovima blokova koje možete dodavati crtežima).
Da biste napravili nov crtež, pritisnite opciju Create Drawings u odeljku My Drawings u prozoru AutoCAD Today. Sa padajuće liste Select how to begin, odaberite jednu od sledeće tri opcije:
Nov crtež možete započeti i unutar samog AutoCAD-a. Odaberite File
➪
New ili pritisnite dugme New na paleti alatki Standard. AutoCAD prikazuje prozor AutoCAD Today (osim u slučaju da ste izmenili postavke u okviru za dijalog Tools na prethodno opisan način) sa karticom Create Drawings na vrhu.
Verovatno s nestrpljenjem očekujete početak crtanja. Najpre, ipak, da opišemo "teren" na kome ćete crtati.
Na slici 1-3 prikazan je izgled ekrana u trenutku kada otvorite AutoCAD. Kod vas on može izgledati malo drugačije - setite se da se AutoCAD podešava na više načina, ali u opštim crtama biće isti kao i ovaj.
Prozor AutoCAD-a sadrži četiri važna područja o kojima govorimo u narednim odeljcima.
Prazna površina u središnjem delu ekrana je površina za crtanje, nazvana grafički prozor. Uporedite ga sa tabakom papira za crtanje. Ovaj "tabak" može da bude bilo koje veličine - čak veliki kao ogromna fabrika!
Pri dnu površine za crtanje nalazi se jezičak lista Model. Na ovom listu crtate. Listove Layout koristite da biste crtež pripremili za štampanje na ploteru.
Po prihvaćenoj konvenciji, kada zadajete tačku, prvo unosite X koordinatu, zatim Y, a vrednosti odvajate zarezom. Slika 1-4 prikazuje nekoliko tačaka sa odgovarajućim parovima koordinata.
Poglavlje 4 je posvećeno različitim načinima zadavanja koordinata. Da biste odredili tačku u trodimenzionalnim modelima, morate da zadate i koordinatu Z. Trodimenzionalne koordinate su objašnjene u poglavlju 21.
Obratite pažnju na dve strelice u donjem levom uglu površine za crtanje (slika 1-3). Taj simbol se zove ikonica UCS (User Coordinate System, korisnički koordinatni sistem). Strelice ukazuju na pozitivan smer X, odnosno Y ose.
Izgled ove ikonice možete izmeniti (pogledajte poglavlje 8).
Na površini za crtanje na slici 1-3 pronađite dve ukrštene linije s malim kvadratom u preseku. Ovaj simbol se naziva kvadratić za izbor (engl. pickbox) jer vam pomaže da odaberete objekte. Ukrštene linije se nazivaju končanice (engl. crosshairs) i pokazuju položaj kursora u odnosu na druge objekte crteža.
Pokretanjem miša istovremeno se pokreću i kvadratić za izbor i končanice. U dnu ekrana, na levoj strani statusne linije (koju ćemo opisati kasnije), videćete kako se pri tom menjaju vrednosti koordinata X i Y.
U vrhu ekrana se nalazi naslovna linija, a neposredno ispod nje linija menija. Ispod njih su smeštene dve palete s alatkama, standardna (Standard) i paleta sa svojstvima objekata (Object Properties). U prozoru se nalaze još dve palete: paleta s alatkama za crtanje (Draw) i paleta s alatkama za modifikovanje objekata (Modify), koje su verovatno usidrene uz levu ivicu ekrana (slika 1-3). Pomoću ovih menija i paleta sa alatkama AutoCAD-u možete da zadajete komande za crtanje, uređivanje crteža, dobijanje podataka i sl.
Budući da menije i palete s alatkama možete prilagođavati svojim potrebama, možda će one na vašem ekranu izgledati malo drugačije. AutoCAD ima još mnogo paleta s alatkama koje možete da prikažete po potrebi. Među njima su i palete za kotiranje (Dimension), za puna tela (Solids), za realistično prikazivanje objekata (Render) i za rad s Webom (Web). O svemu tome, a i o mnogo čemu drugom, kasnije ćete više saznati.
Pri dnu ekrana je poseban prozor u kome se obično vide tri reda teksta. (Broj redova možete podesiti.) Uočite u njemu reč Command :. Ovo je komandna linija ili komandni prozor. Komande pokrećete tako što ih upišete na komandnu liniju.
»;ak i ako za pokretanje određene komande upotrebite stavku iz menija ili dugme na paleti alatki, treba da pogledate komandnu liniju da biste videli kako je AutoCAD reagovao na nju. AutoCAD često nudi opcije koje se biraju upisom preko tastature. Uostalom, sve što otkucate na tastaturi pojaviće se i na komandnoj liniji. Na primer, kada na tastaturi otkucate koordinate tačke, one će se pojaviti na komandnoj liniji. Da biste videli sve što sadrži komandna linija, pritisnite taster F2, pri čemu će se otvoriti AutoCAD-ov prozor Text. U njemu možete da pregledate prethodno unesene komande. Da biste ovaj prozor zatvorili, ponovo pritisnite taster F2.
Statusna linija se nalazi u samom dnu ekrana (slika 1-3). Na njenoj levoj strani ispisuju se vrednosti koordinata X i Y. Kada pokrećete miša, njihove vrednosti se menjaju. (Ako se to ne dogodi, pritisnite ih, a zatim ponovo pokrenite miša.) Na statusnoj liniji se nalazi i nekoliko dugmadi o kojima ćemo kasnije govoriti.
Gotovo da ste spremni da povučete prvu liniju. Zadržimo se još malo da objasnimo kako ćete AutoCAD-u zadavati komande pomoću paleta s alatkama.
Postavite kursor na prvo dugme na paleti s alatkama za crtanje. Ugledaćete malen okvir s tekstom (ekransku pomoć) u kome piše Line (linija), kao što se vidi na slici 1-5. I na statusnoj liniji će se pojaviti obaveštenje da to dugme služi za crtanje pravolinijskih segmenata.
Ako slučajno pokrenete komandu koju niste želeli, samo pritisnite taster Esc. U komandni prozor će se odmah vratiti AutoCAD-ov zahtev za unos Command: .
U ovoj vežbi samo tačno sledite uputstva. Kada unosite koordinate X i Y (prikazane polucrno), unesite prvi broj, zatim zarez, pa drugi broj - sve bez razmaka. Ako niste pročitali uvod, vratite se i pročitajte deo koji se odnosi na izvođenje vežbi. Ne brinite ako ne budete sve razumeli. Dok budete radili uz ovu knjigu, sve će vam vremenom postati jasnije.
Pratite dolenavedene zahteve za unos. Kao što je u uvodu objašnjeno, ono što treba da unesete, biće ispisano polucrno. Uputstva u odeljku s komandama biće ispisana kurzivom.
Command: _line Specify first point: (zadajte prvu tačku) 0,0 ↵ (Ova strelica znači da treba da pritisnete taster Enter)
Specify next point or [Undo]: (zadajte sledeću tačku ili izvršite komandu Undo) 10,0 ↵
Specify next point or [Undo]:10,7 ↵
Specify next point or [Close/Undo]: 0,7 ↵
Specify next point or [Close/Undo]: 0,0 ↵
Na komandnoj liniji ponovo će se pojaviti zahtev za unos nove komande.
Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP), or [All/Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale/Window] <real time>: (zadajte ugao prozora, unesite razmeru... ili izvršite komandu...) e ↵
Pravougaonik se nalazi u središtu površine za crtanje i ispunjava njen najveći deo - gotovo do ivica. Komanda ZOOM uz opciju Extents (e) širi crtež do ivice površine za crtanje. O komandi ZOOM ćete više naučiti u poglavlju 8.
Možda se pitate u kakvim smo to jedinicama zadali koordinate. Zasad smatrajte da su u inčima (1 inč = 2,54 cm), ali one mogu da budu što god poželite. Crtež vašeg pravougaonika, dakle, možete da odštampate u dimenzijama: 10 inča × 7 inča.
Do sada ste naučili nekoliko stvari: kako da započnete seriju komandi služeći se paletom alatki (komanda LINE), kako da u komandni prozor unesete koordinate X i Y i kako da komandu LINE završite (pritiskajući taster Enter bez upisivanja koordinata). Upotrebili ste i komandu ZOOM upisujući je u komandni prozor. Veći deo AutoCAD-a zasniva se na ovim osnovnim radnjama.
Snimanje crteža je isto što i snimanje bilo koje datoteke u Windowsu. Steknite naviku da crtež snimate svakih 10 do 15 minuta da ne biste ostali bez svog remek-dela ukoliko sistem padne.
Vežbajući uz ovu knjigu, napravite poseban direktorijum za svoje crteže kako se ne bi mešali sa drugim crtežima. Iako je snimanje standardna Windowsova funkcija, ovde ću ga detaljno opisati zbog njegove važnosti.
U narednom uputstvu vam ostavljam na volju da izaberete gde ćete smestiti svoj direktorijum, jer je svaki računar drugačije organizovan. Ako niste sigurni šta da uradite, onda odaberite disk (ne direktorijum) na kome je instaliran AutoCAD i na njemu napravite nov direktorijum. Ne preporučujem da napravite poddirektorijum direktorijuma u kome se nalazi AutoCAD (koji se standardno zove AutoCAD2002), jer postoji opasnost da pogrešite i nehotice obrišete neophodne AutoCAD-ove datoteke.
U desnom oknu će se pojaviti nov, istaknut direktorijum New Folder. Možda ćete morati da premotate sadržaj okna da biste ga videli.
Sada možete da snimite crtež. Ako to činite prvi put, postupak podrazumeva i dodeljivanje imena. Važno je da ga snimite na odgovarajući disk i u odgovarajući direktorijum. Crtež bi trebalo da snimite (kao i sve crteže koje budete radili dok čitate ovu knjigu) u poseban direktorijum koji ste u prethodnoj vežbi napravili.
Pre nego što pređete na ostale vežbe iz ove knjige, neophodno je da napravite direktorijum za čuvanje svojih crteža, kao što je objašnjeno u prethodnoj vežbi.
Da biste snimili crtež, pritisnite na paleti Standard opciju Save. Ako po prvi put snimate crtež, pojaviće se okvir za dijalog Save Drawing As, kao što je prikazano na slici 1-7.
Duž leve strane okvira za dijalog nalazi se nekoliko dugmadi koja će vam pomoći da brzo pronađete mesto na kome ćete snimiti crteže. Koristite ih na sledeći način:
Uz malo truda, možete doterati dugmiće na traci. Samo povucite dugme na novu lokaciju.
Naravno, moguće je odabrati lokaciju za snimanje datoteke i sa padajuće liste Save In. Onda unesite ime datoteke u polje File Name i pritisnite opciju Save kako biste snimili datoteku.
Upotrebite padajuću listu Views da biste naveli kako želite da prikazujete datoteke u ovom okviru za dijalog. Opcija List prikazuje imena datoteka; opcija Details dodaje i veličinu, tip i datum poslednje izmene sadržaja datoteke uz njeno ime; opcija Preview dodaje i uvodni prikaz crteža.
Otvoriće se okvir za dijalog Save Drawing As.
AutoCAD će snimiti vaš crtež pod imenom ab1-1.dwg. Možete mu dati i neko drugo ime, ali će vam predloženo ime pomoći da bolje organizujete crteže iz ove knjige. Ono označava da je u pitanju prvi crtež iz prvog poglavlja knjige AutoCAD 2002 Biblija.
Na kompakt disku se nalazi mali program, savea.lsp, koji automatski pravi rezervnu kopiju crteža na disketi čim ga snimite na disk. Ako ste navikli da zbog sigurnosti odmah kopirate datoteke na disketu, ovaj program će vam korisno poslužiti. Potražite ga u direktorijumu \Software\Chap01\Savea.
Crtež možete da zatvorite a da AutoCAD i dalje radi. To ćete najjednostavnije učiniti ako pritisnete dugme Close, smešteno neposredno ispod dugmeta za zatvaranje aplikacije. Možete da odaberete i komandu File ➪ Close.
Još od AutoCAD-a 2000i, možete odabrati Window ➪ Close All kako biste zatvorili sve otvorene crteže. Ako niste snimili neke izmene, AutoCAD će vas upitati da li to želite da učinite pre zatvaranja.
Da biste izašli iz AutoCAD-a, pritisnite dugme za zatvaranje aplikacije u gornjem desnom uglu ekrana. Iz AutoCAD-a ćete izaći i onda kada na komandnu liniju upišete quit i pritisnete Enter. Možete da odaberete i komandu File ➪ Exit.
Ako ste nakon poslednjeg snimanja u crtež uneli izmene, AutoCAD će vas upitati da li želite da ih snimite. Odgovorite potvrdno ili odrečno, u zavisnosti od situacije. Ukoliko odaberete Cancel, vratićete se u crtež. Ako ste izmene unosili u više istovremeno otvorenih crteža, AutoCAD će vas pitati redom za svaki od njih kako ne biste napustili AutoCAD a da ne snimite sve izmene koje ste napravili u otvorenim crtežima.
U ovom poglavlju ste se upoznali sa prozorom AutoCAD-a i počeli da crtate. Napravili ste direktorijum za čuvanje crteža iz ove knjige, u njega smestili svoj crtež, crtež zatvorili i izašli iz AutoCAD-a.
Možda u ovom trenutku imate više pitanja, ali "dobar početak je pola posla". U narednom poglavlju objašnjavam sve načine na koje možete da otvorite nov crtež, kao i to kako da otvorite postojeći crtež.
