Ovaj deo ukljucuje uvod u Web, prikazivanje njegovog istorijata i softvera koji se koristi da bi se pristupilo njegovim riznicama. Objasnicemo i kako Web funkcionise, sto ukljucuje HTML kome je ova knjiga i posvecena, kao i softver i usluzne sisteme pomocu kojih server dostavlja informacije korisnicima. Pokazacemo vam cemu HTML sluzi i na koji nacin hipertekst predstavlja obogacenje obicnog teksta. Nakon toga cete saznati kako da projektujete i napisete svoj prvi HTML dokument.

• Definisanje Weba
• Upoznavanje sa ostalim Internetovim alatkama za pretrazivanje
• Maksimalno iskoriscavanje Weba citaci i pretrazivaci
• Upoznavanje s pozadinom i terminologijom Weba
• Pogled na nagli rast Weba
• Tumacenje Web strana
• Pristupanje Webu

Da biste razumeli HTML, morate najpre razumeti potrebe kojima on sluzi i svet u kome funkcionise. HTML (engl. HyperText Markup Language) jeste tekstualno orijentisan jezik koji koristi jednostavne oznake (engl. markups) za podrsku jednog od najcudesnijih okruzenja za pristup informacijama koje je ikada napravljeno: to okruzenje naziva se World Wide Web (mi cemo ga skraceno zvati Web, a sretacete i skracenice WWW i W3). Web predstavlja krupan korak koji omogucuje da informacije svih vrsta budu dostupne obicnim ljudima poput vas i nas.

Gospodin Tim Berners-Lee i njegove kolege iz Evropske laboratorije za fiziku cestica (CERN) u Zenevi nisu imali pojma u sta su se upustili onda kada su resili da osmisle nacin putem kojeg ce fizicari moci da medjusobno razmenjuju rezultate svojih istrazivanja. Oni su, medjutim, pokrenuli jedan cudesan fenomen koji je izazvao pravu oluju na Internetu. Njihova prvobitna ideja bila je da naprave sistem pomocu kojeg bi obicni korisnici mogli da istovremeno pristupaju podacima, a pritom ne moraju da savladjuju naredbe i programe namenjene uskom krugu odabranih. Tokom 1992. godine i korisnici izvan CERN-a poceli su da pisu Web prezentacije. To je dovelo do pojave mocnih, graficki orijentisanih citaca za mnoge vrste licnih racunara i radnih stanica. Tokom 1993. godine Web je postao najpopularniji i najmocniji Internetov alat. Web danas suvereno vlada Internetom!

Da biste koristili Web, potreban vam je pristup Internetu, Web citac i mesto s kojeg cete krenuti. Potom mozete pregledati informacije na svom ekranu i pratiti tokove informacija do kraja zivota, ne izlazeci na povrsinu da biste udahnuli vazduh.

Samo, sacekajte malo! Pre nego sto se izgubite na beskonacnim putevima Weba, mozda biste zeleli da saznate nesto vise o nacinu njegovog rada. Ne bismo da vas zadrzavamo bicemo ovde, javite nam se kada se budete vratili!

Rec "web" na engleskom jeziku znaci paukova mreza. Verovatno i vas Web pomalo podseca na nekakvu ogromnu, bezoblicnu masu sastavljenu od tekstova, slika, audio i video podataka, rasirenu na sve strane kroz mreze i racunare. Otud potice i naziv World Wide Web, sto predstavlja paukovu mrezu razapetu preko celog sveta.

Navescemo reci Tima Berners-Leeja, jednog od glavnih arhitekata Weba (i oca njegove prvobitne verzije): "Web je zamisljen kao jedan svet lisen prepreka u kome se SVIM informacijama iz svakog izvora moze pristupiti na dosledan i jednostavan nacin". (Ova recenica je preuzeta s Web strane koju je napisao Berners-Lee i nazvao je W3 Concepts; ona, na zalost, vise nije dostupna korisnicima.) Radeci s Webom bicete u prilici ne samo da tumarate tim svetom, nego da cak doprinesete njegovom rastu i razmnozavanju!

Da biste shvatili neverovatno veliki uticaj Weba, mogli biste prvo baciti pogled na ranije razvijene alate za kretanje po Internetu. Ti alati od korisnika zahtevaju znatno vise strucnosti nego Web citaci. Za vreme ovog puta kroz istoriju imajte stalno na umu sledece: mada Web citaci mogu da zamene stare alate za kretanje Internetom, oni su u stanju da koriste i njih. Preko HTML veza citaci mogu pozivati druge servise radi pronalazenja i preuzimanja datoteka, poruka i drugih poslastica iz ogromnog Internetovog skladista podataka.

FTP (engl. File Transfer Protocol) jeste medjuplatformski alat za prenosenje datoteka izmedju racunara koji mogu biti bilo gde na Internetu. Rec medjuplatformski znaci da mozete koristiti Macintosh ili PC racunar da biste preuzimali datoteke iz UNIX ili Windows_NT okruzenja. Na slici 1-1 prikazan je izgled grafickog FTP menija. Primeticete da je na levoj strani prikazan spisak datoteka na vasem PC sistemu, dok je spisak datoteka na udaljenom sistemu, FTP serveru, prikazan na desnoj strani.

Krecuci se kroz direktorijume koji su vam na raspolaganju, mozete kopirati datoteke izmedju dva sistema, u onolikoj meri koliko vam to dopustaju prava pristupa koja posedujete. Da pojasnimo, pod "kretanjem kroz direktorijume" podrazumevamo pronalazenje direktorijuma gde su smestene datoteke koje su vam potrebne; "prava pristupa" se odnose na vase mogucnosti da citate, kopirate, brisete ili upisujete datoteke na FTP serveru. Da vas obradujemo, datotekama ciji je pristup zasnovan na FTP-u mozete direktno pristupiti i prenositi ih i uz pomoc svog Web citaca, jer on zna kako se to radi.

Gopher je delo tima vrednih programera sa Univerziteta Minesota (University of Minnesota) u SAD, poznatog po sportskim klubovima "The Golden Gophers". U engleskom jeziku, rec gopher oznacava vrstu krtice, rasprostranjenu u Severnoj Americi, koja uz to predstavlja i maskotu drzave Minesote. Gopher je, pored svega toga, i dobra alatka za pristupanje datotekama na Internetu. Gopher serveri su u velikoj meri povezani medju sobom, slicno Webu. Pored toga, rad s Gopherom obavlja se preko dosledno projektovanog sistema menija; time se postize da svi sistemi podsecaju jedan na drugi, kako je prikazano na slici 1-2. Gopher servere mozete pretrazivati po kljucnim recima ili imenima datoteka, sto vam olaksava kretanje kroz sistem. Slicno FTP-u, i Gopheru mozete pristupiti koriscenjem Web citaca.

Malo je poznata cinjenica da je vecina informacija na Internetu pristupacna preko servera elektronske poste i alatki poput FTP-a i Gophera. Postavljanjem pravih zahteva odgovarajucim serverima elektronske poste pristupa se usluznim programima kao sto su listserv ili majordomo, vest korisnik moze pristupiti skoro svemu sto se moze naci na Internetu, a da pri tom koristi samo svoju tastaturu. I naravno, kao sto ste verovatno vec pogodili, elektronskoj posti se moze pristupiti i pomocu vecine savremenih Web citaca.

Usenet je sistem za razmenu poruka rasiren po celom svetu, koji svakom korisniku omogucava citanje ili postavljanje clanaka (videti sliku 1-3). Clanci su na Usenetu organizovani u grupe clanaka (engl. newsgroups) nazvane po temama kojima se bave. Te grupe su organizovane na razlicite nacine, od stroge usmerenosti do neobavezne konverzacije. Ponekad vam se moze desiti da pristupite Usenetu s nekim pitanjem i odmah dobijete odgovor, ali se na odgovor moze cekati i nedeljama. Kljuc vaseg uspeha lezi u upornosti kombinovanoj s postovanjem principa rada Useneta, kao i u pridrzavanju pravila lepog ponasanja na Internetu, takozvane netikecije. Vecina savremenih Web citaca omogucava vam pristup grupama clanaka.

Da biste dosli do vise informacija o Internetu, svratite do knjizare. Sigurno ne nedostaju naslovi posveceni Internetu. Posebno obratite paznju na knjigu Internet za neupucene, ciji su autori John R. Levine, Carol Baroudi i Margaret Levine Young, izdavac Mikro knjiga, kao i na knjigu Jos o Internetu za neupucene (More Internet For Dummies, 1997) autori su Levine i Young, IDG Books Worldwide, Inc.

Nadamo se da ste do sada i sami dosli do odgovora na ovo pitanje. No, ponovicemo, za svaki slucaj: Web predstavlja najznacajnije dostignuce u pristupu informacijama na Internetu i neverovatno efikasno zadovoljava potrebe korisnika, a i olaksava im snalazenje u ogromnim kolekcijama podataka na jednostavan i prirodan nacin, istovremeno skrivajuci vecinu ruznih detalja. Bilo koji od navedenih razloga bio bi dovoljan da ucini Web vaznim i korisnim; svi zajedno cine ga istinskim korakom napred u nacinu na koji koristimo i razmenjujemo informacije u svom svakodnevnom zivotu.

Za vecinu obicnih korisnika, softver za pristup Webu, takozvani citac (engl. browser) ili Web klijent, predstavlja najvazniji program namenjen radu sa Internetom koji upotrebljavaju. U danasnje vreme mozete naci mnoge citace za personalne racunare koji rade pod Windows sistemima, izbor za DOS masine je prilicno ogranicen, a postoje i verzije za Macintosh, UNIX i vecinu drugih vrsta racunara. Svim grafickim Web citacima zajednicki je pristup radu sa informacijama, zasnivan na principu "pokazi i pritisni". Cak i tekstualno orijentisani citaci, kao sto je Lynx, olaksavaju povezivanje izborom teksta istaknutog na odgovarajuci nacin. Sledi kratak pregled nekih od Web citaca.

Internet Explorer (IE) predstavlja prodor kompanije Microsoft u svet Web citaca. Dobijate ga kao deo sistema Windows_95 ili Windows_NT, a mozete dobiti i njegovu najnoviju verziju s Microsoftove Web lokacije http://www.microsoft.com. Medju Web citacima, IE je na drugom mestu na listama popularnosti (iza Netscapeovih citaca), a njegova popularnost i dalje raste. IE poseduje mocna prosirenja u pravcu programiranja, a cinjenica da je on ukljucen u najbolje prodavane operativne sisteme (Windows_95 i Windows_NT) znaci da se na njega mora ozbiljno racunati. Kao sto cete videti u nastavku knjige, IE poseduje moc da usmerava buduci razvoj mogucnosti i funkcija Web citaca.

Lynx je tekstualni Web citac. To znaci da ne moze ni prikazivati ni dostavljati graficke ili multimedijalne objekte (mada moze da prikazuje grafiku koriscenjem nekog spoljasnjeg programa za prikaz na sistemima koji to dozvoljavaju). Lynx ipak obezbedjuje zadovoljavajuci pristup Webu na takozvanim "glupim" terminalima (engl. dumb terminals, racunari koji ne mogu da obradjuju i koji zavise od centralnog racunara), jer podrzava kretanje kroz Web pomocu tastature i istaknuto ispisivanje na ekranu hipertekstualnih veza (otud potice i naziv programa: rec lynx na engleskom znaci ris, a izgovara se slicno reci links, koja znaci veze). Izgled pomalo nezanimljivog, ali ipak efikasnog Lynxovog sistema za rad s korisnicima prikazan je na slici 1-4.

Mosaic je graficki Web citac koji je razvio tim strucnjaka iz Nacionalnog centra za superkompjuterske aplikacije NCSA (engl. National Center for Supercomputing Applications). Jedan od programera, clanova prvobitnog tima autora Mosaica, Marc Andreesen, napustio je NCSA da bi osnovao svoju sopstvenu kompaniju za pruzanje Internetovih usluga Netscape. Mosaic je bio prvi graficki citac koji je obezbedjivao potpunu uslugu, tako da je nastao i veliki broj njegovih klonova.

Uprkos ostroj konkurenciji Netscapea i Microsofta, Mosaic jos uvek ima svoje mesto u svetu citaca. Danas se moze pronaci veliki broj programa nastalih od Mosaica, ukljucujuci programe za X_Windows (prvobitno razvijen za UNIX), Microsoft Windows i Macintosh.

Netscape Navigator i dalje predstavlja najpopularniji graficki Web citac na Internetu, sto jasno dokazuje mudrost i iskustvo njegovih autora. U njega su ukljucene mnoge napredne mogucnosti. Spisak Navigatorovih karakteristika, poboljsanja i dodataka prosto izaziva vrtoglavicu, pri cemu se nove mogucnosti dodaju prakticno iz dana u dan. Pristupacan i u besplatnoj verziji i u komercijalnom obliku, Netscape Navigator je jedan od najboljih i najpopularnijih sistema za rad sa Webom koji je do sada vidjen.

Crno bela slika Netscapeove maticne strane, prikazana na slici 1-5, ne moze da vam docara sve mogucnosti Navigatora, ali ipak nije ni tako rdjava!

Najizrazenija osobina Weba jeste njegova sposobnost da zakloni ili cak zastiti korisnika od neudobnog okruzenja na Internetu, koje je zasnovano na UNIX-u. Kada se koristi Web, pronalazenje informacije biva jednostavno: Web resursi imaju svoja specijalna imena, takozvane URL adrese (engl. Uniform Resource Locators), kojima se opisuje protokol koji ce se koristiti za pristup resursima, a zatim se ukazuje na mesto gde se trazeni resursi nalaze na Internetu.

Ako blize osmotrite neku URL adresu, videcete da ona izgleda otprilike ovako:

http://www.w3.org:80/hypertext/Web/Addressing/Addressing.html#spot|-1-|----2----|3|-----4-----|----------5----------|-6-|

Ova se adresa sastoji iz sledecih sest delova:

• Protokol/izvor podataka: Za izvore koji se nalaze na mrezi ovaj deo obicno predstavlja protokol koji se koristi za pristup podacima na drugom kraju veze. Sintaksa ovog dela imena je sledeca:
• ftp:// ukazuje na datoteku kojoj se moze pristupiti protokolom FTP (File Transfer Protocol).
• gopher:// ukazuje na spisak datoteka sistema kome se pristupa po Gopher protokolu.
• http:// ukazuje na dokument napisan u hipertekstu (to je obicno neka HTML datoteka) kome se pristupa u skladu s protokolom HTTP (HyperText Transfer Protocol).
• mailto: povezuje vas s programom pomocu koga mozete da formirate poruku i posaljete je elektronskom postom na navedenu adresu.
• news:// ukazuje na neku od Usenet grupa i za pristup informacijama koristi NNTP (Network News Transfer Protocol).
• telnet:// povezuje vas sa udaljenim racunarom na Internetu, da biste se prikljucili i radili na njemu; racunar se obicno bira iz postojeceg menija.
• WAIS:// ukazuje na WAIS (Wide Area Information Server) server na Internetu i omogucava pristup sistemu indeksiranih baza podataka.
• file:// oznacava da se radi o lokalnoj datoteci koja ne predstavlja javnu Web stranu, sto znaci da nije dostupna korisnicima izvan vaseg direktorijuma. Ovu sintaksu mozete koristiti za lokalne podatke (to su obicno HTML datoteke na vasem cvrstom disku ili nekom drugom uredjaju), ali morate biti svesni toga da se ona razlikuje od citaca do citaca. Ako vam zaista treba vise informacija o pristupu lokalnim datotekama, pogledajte odeljak "Sintaksa i interpunkcija URL adresa za pristup lokalnim datotekama".
• Ime domena: Ime domena koje odgovara Web serveru na kome se nalazi trazena Web strana ili drugi izvori
• Adresa prikljucka: U vecini slucajeva, adresa prikljucka (engl. port) koja se podrazumeva za http je :80 (tako da je mozete izostaviti), ali mozete naici i na adrese s drugacijim brojevima. Kada je prisutan, taj broj oznacava adresu procesa koja se koristi tokom rada sa Webom. Uglavnom, ako se broj pojavljuje u URL adresi, treba da ga upisete.
• Putanja: Mesto Web strane unutar sistema za organizaciju datoteka na Web serveru.
• Ime objekta: Ime HTML datoteke koja odgovara trazenoj Web strani ili nekog drugog izvora koji zahtevate.
• Obelezeno mesto: Ponekad korisniku nije dovoljno samo da pristupi HTML datoteci. Moze se traziti pristup odredjenom mestu unutar datoteke. Navodjenjem na kraju URL adrese imena HTML sidra (engl. anchor), kome prethodi znak poznat kao "taraba" (#), usmeravate citac da pristupi bas odredjenom mestu. To je pogodno u slucaju velikih dokumenata, gde bi korisnik inace morao da predje dugacak put kroz dokument da bi dosao do trazene informacije.

Sve u svemu, najvaznije je upamtiti da se URL adrese moraju unositi tacno onako kako su napisane jer ne funkcionisu ukoliko nisu tacno navedene. Kada koristite Web citac, bolje je kopirati i umetati adrese u liste pokazivaca ili tekstualne datoteke nego prekucavati, jer se na taj nacin smanjuje verovatnoca pravljenja gresaka. Mozete takodje koristiti mogucnosti Add_Bookmark, odnosno Add_To_Favorites, koje su vam na raspolaganju u Netscape Navigatoru i Internet Exploreru, i to onda kada naidjete na lokaciju koju biste zeleli da ponovo posetite.

Vise informacija o URL adresama mozete dobiti na lokaciji:

http://www.w3.org/hypertext/WWW/Addressing/ Addressing.html

Tu se objasnjavaju detalji vezani za sintaksu URL adresa i podrzanih protokola, a ukazuje se i na specifikacije i ostale dokumente vezane za posmatranu temu. Evo jednog mudrog saveta: na lokaciji W3C je veoma gust saobracaj tako da vam se moze desiti da pokusavajuci da joj pristupite samo izgubite vreme. To, prosto receno, znaci da mozete cekati na vezu beskonacno dugo, a da vas zatim citac obavesti da ne moze da pristupi trazenoj lokaciji. Zato je preporucljivo pokusavati pristup u prepodnevnim casovima, jer su tada u SAD, gde je saobracaj na Internetu najgusci, "sitni sati".

Mada rec eksplozivno asocira na nesto s cime se ne treba petljati, ona je takodje i prava rec kojom se moze opisati rast Weba. Mada je, od trenutka kada je predstavljen (1991), jedna od najmladjih Internetovih aplikacija, Web je vec postao i najpopularnija aplikacija svih vremena. Prema mnogim izvorima, stopa godisnjeg rasta Interneta iznosi vise od 500 procenata (ili, ako vise volite manje brojeve, Internet se svake godine poveca 5 puta).

Odakle god da dobijete statisticke podatke o Webu, naici cete na jednoglasno misljenje da se koriscenje Weba dramaticno povecava i da se kategorije korisnika postojano sire. To dovodi do pitanja: "Kako da na Webu pronadjem bas ono sto mi je potrebno?" Za ljude koji objavljuju na Webu, ovo pitanje se pretvara u: "Kako da ljudima stavim do znanja gde se nalazi moja prezentacija?"

Navescemo vam adresu na kojoj cete naci niz adresa koje smo konsultovali da bismo dobili prikazane statisticke podatke. To je lista pokazivaca (u Web svetu se koristi i izraz hotlist) lokacija pocev od Kongresne biblioteke u Vasingtonu, pa do zbirki podataka o Webu i Internetu:

lcweb.loc.gov/global/internet/inet-stats.html

Snimanje terena za krstarenje po Webu

U ovom trenutku trebalo bi da imate nekakvu predstavu o poreklu Weba; sada mozete baciti pogled na neka od mnogobrojnih blaga koja vam on nudi.

Svaki citac ima svoju unapred podesenu maticnu stranu. Mnoge od njih predstavljaju odlicna mesta za pocetak istrazivanja Weba. To se posebno odnosi na tri citaca Netscape Navigator, Microsoft Internet Explorer i NCSA Mosaic. Svi oni nude izvanredne maticne strane koje sadrze "polazne tacke", teme organizovane po indeksu i pretrazivace nacinjene da vam pomognu u pronalazenju stvari koje vas zanimaju. Ipak, imajte na umu da je Web jedna misticna stvar koja obuhvata ceo svet, a ciji centar se nalazi svugde, tako da savrsena "pocetna stanica" zapravo ne postoji.

Na Webu mozete naci mnostvo strana za pretrazivanje. One vam obezbedjuju vezu s programima koji rade u pozadini, a koji se nazivaju pretrazivaci (engl. search engines). Pretrazivaci mogu da ispitaju brojna skladista podataka na Internetu i da vam, na osnovu kljucnih reci koje ste zadali, dostave adrese koje odgovaraju zeljenoj temi.

Najvaznije strane za pretrazivanje predstavljene su na mnogim mestima, a mi smatramo da je najupotrebljivija strana Yahoo! "Searching the Web". Njena adresa je

www.yahoo.com/Computers_and_Internet/Internet/ World_Wide_Web/Searching_the_Web/

Slobodno probajte: iskoristite pretrazivac i pokusajte pretragu na osnovu nekog pojma koji vas posebno zanima. Najbolje rezultate postici cete ako se usredsredite na nesto posebno, npr. origano, umesto nekog opsteg pojma poput spices (zacini).

Prilikom kretanja po Webu obratite paznju na izgled strana i upotrebu indeksa, grafike i lista pokazivaca. Na osnovu tih primera mozete pokupiti mnoga saznanja, i korisna i stetna. Za bilo koju stranu mozete odabrati opciju View Source u meniju svog citaca, a ona ce vam omoguciti da je vidite u HTML obliku.

Sada kada znate sta je to Web, odakle potice i koliki je njegov znacaj, vreme je da se upustite u otkrivanje stvarnih principa njegovog rada. Rad Weba zasniva se na jedinstvenom osnovnom skupu mehanizama, bez obzira na kolicinu podataka s kojima radi ili nacin njihovog predstavljanja i dostave.

Web je nesto vise od citaca koji koristite na svom racunaru. Njegova skrivena struktura je podjednako vazna kao i alatka koja se koristi da bi joj se pristupilo. Web se sastoji iz dva radna dela: jednoga koji sluzi za smestanje i dostavljanje i drugoga koji sluzi za prijem i prikazivanje. Web server, koji se nalazi negde na mrezi, obicno je zaduzen za smestanje i dostavljanje. Web citac na vasem racunaru (koji se ponekad naziva klijent) rukuje prikazivanjem informacija i prepoznavanjem odgovarajucih ulaznih podataka.

U racunarskom svetu ovakav se pristup dostavljanja informacija naziva tehnika klijent/server (engl. client/server computing). Izraz klijent/server u ogromnoj se meri (zlo)upotrebljava u racunarskoj industriji. Ta tehnika ipak nudi neke znacajne pogodnosti:

Posto ovakav pristup deli poslove oko obrade na dva dela, klijent se moze posvetiti tome da obezbedi sto je moguce bolji sistem za rad sa korisnikom. Osim toga, cinjenica da je klijent smesten na vasem racunaru pojednostavljuje realizaciju efektnih nacina prikazivanja i upravljanja grafickim putem.

Serveri se, sa druge strane, koncentrisu na to da obrade veliki broj zahteva. Time se serverima omogucava da dnevno obrade desetine hiljada, pa i milione zahteva vezanih za resurse.

Jos jedna prednost tehnike klijent/server lezi u cinjenici da se na serverima smestaju informacije koje klijenti koriste: smestanje na server cini jednostavnom deobu informacija, obezbedjuje bolju kontrolu i omogucava dobavljacima informacija da odluce sta ce i u kojoj meri dati drugima na raspolaganje.

Time sto su i novac i podaci koncentrisani na jednom mestu, to jest na strani servera, pristup klijent/server pomaze da mogucnosti servera dodju do potpunog izrazaja (sto predstavlja najvecu korist za vecinu korisnika). Serverovo okruzenje pomaze i u zastiti informacija pravljenjem rezervnih kopija, strogom kontrolom pristupa podacima i vodjenjem tacne evidencije o primljenim zahtevima.

Ukratko receno, klijenti stupaju u odnos s korisnikom, dok serveri obezbedjuju brz pristup i dostavljanje informacija. Sposobnosti tehnike klijent/server na dobar su nacin realizovane u okviru Weba, cime su omoguceni mocni, graficki orijentisani klijenti (citaci) i brzi i snazni serveri. Radeci zajedno, ta dva cinioca doprinose neverovatno brzom rastu popularnosti Weba.

U diplomatskim krugovima protokolom se naziva skup pravila kojima se profesionalci, kako prijatelji, tako i neprijatelji, stite od toga da ispadnu neuki. U racunarskim mrezama jednako traze se i cene bezbedni metodi komuniciranja. Zato ne bi trebalo da vas cudi cinjenica da se pravila i formati koji upravljaju metodima komuniciranja izmedju racunara preko mreze takodje nazivaju protokolima.

HTTP predstavlja Internet protokol namenjen posebnoj primeni, to jest Webu. On obezbedjuje nacin za komuniciranje izmedju klijenata i servera, i to prvenstveno razmenom poruka izmedju klijenata (poput "Daj mi ovo." ili "Pronadji mi to.") i servera ("Evo strane koju si trazio." ili "Molim? Ne mogu da pronadjem to sto ti trazis.").

Da biste HTTP razumeli u potpunosti, morate u potpunosti razumeti TCP/IP. Ova prilicno dugacka skracenica znaci Transmission Control Protocol/Internet Protocol, sto je naziv dat skupu protokola koji se koriste na Internetu. No, da biste poceli da pisete dobre Web dokumente, ne morate mnogo znati o svemu tome. Ipak, dacemo spisak literature, namenjen onima koji imaju mazohisticke sklonosti.

Tabela 1-1	Tri metoda za pregledanje RFC dokumenata
Servis	Metod
elektronska posta	Posaljite na adresu mailserv@ds.internic.net poruku koja glasi file/ftp/rfc/rfc2200.txt
FTP	Prikljucite se na adresu ds.internet.net pod imenom anonymous i sa svojom adresom u elektronskoj posti kao lozinkom; u direktorijumu RFC/ potrazite datoteku RFC2200.TXT
Web	www.cis.ohio-state.edu/htbin/rfc/rfc2200.html za sadrzaj dokumenta RFC2200
	www.cis.ohio-state.edu/hypertext/information/rfc.html za opste informacije o RFC dokumentima

Kratko objasnjenje rada HTTP-a

Protokoli koji povezuju klijente i servere moraju obradjivati zahteve i odzive. Zbog toga ne treba da vas cudi cinjenica da se razmena informacija na Webu obavlja u cetiri koraka, koji su odredjeni tipovima HTTP poruka.

Povezivanje: Klijent pokusava da se poveze sa odredjenim Web serverom (Vas citac ce verovatno tada prikazivati poruku poput: Connecting to HTTP Server). Ako klijent ne uspe da se poveze, po isteku odredjenog vremena bice ispisana poruka Connection timed out.

Zahtev: Klijent trazi neki Web resurs. Zahtev sadrzi protokol koji se koristi, ime objekta koji se trazi i informacije o nacinu na koji server treba da se odazove klijentu.

Odziv: Sada je red na servera. Ako server moze da dostavi trazeni objekat, odazvace se tako sto ce dostaviti ono sto se trazi i to na zahtevani nacin. U suprotnom, poslace poruku o gresci, u kojoj ce objasniti zasto se objekat ne moze dostaviti.

Zatvaranje: Nakon sto je server preneo informacije kao odgovor na zahtev, veza izmedju klijenta i servera se zatvara. Veza se lako moze ponovo uspostaviti novim zahtevom, na primer pritiskom na vezu na trenutno prikazanom objektu.

Posto prenese trazeni objekat, HTTP zavrsava svoj posao. Potrebno je jos interpretirati i prikazati ono sto je server dostavio, a to je posao citaca.

Nakon sto je Web server odgovorio na Web zahtev, citac na sebe preuzima interpretiranje i prikazivanje informacija.

HTML predstavlja jezik zasnovan na oznakama (engl. markup language) koji opisuje strukturu Web dokumenata i neke karakteristike njihovog ponasanja. Svi Web citaci razumeju taj jezik. Sam HTML je definisan uz pomoc slozenijeg jezika zasnovanog na oznakama, SGML-a (engl. Standard Generalized Markup Language). Za pisanje Web dokumenata nije vam neophodno nikakvo znanje o SGML-u.

HTML predstavlja nacin za predstavljanje teksta i njegovo povezivanje s drugim vrstama resursa, poput zvucnih, grafickih, multimedijalnih datoteka ili datoteka drugih vrsta. Na taj nacin se omogucava prikaz podataka razlicitih vrsta i medjusobno dopunjavanje raznih resursa.

Posto je dostavljen sa Web servera, HTML ne predstavlja nista vise od obicne tekstualne datoteke koja sadrzi dve vrste teksta:

Sadrzaj: Tekst ili informacije koji se prikazuju na ekranu klijenta, reprodukuju preko zvucnika itd.

Oznake: Tekst ili informacije kojima se upravlja prikazom ili se njima ukazuje na druge objekte koje treba prikazati ili reprodukovati.

Naravno, citac mora biti pripremljen i za konverziju treceg tipa podataka, kodiranih datoteka, i, ako je potrebno, za njihovo dostavljanje odgovarajucem pomocnom programu. Tako se moze pozvati graficki program u slucaju ikone ili slike, zvucni ili video program za reprodukovanje zvucne, odnosno video datoteke, ili bilo koji drugi program neophodan za reprodukciju posmatranih podataka. Svi ti neophodni dodaci obicno su direktno ukljuceni u savremene Web citace i njima upravlja jedan opsti program.

HTML datoteke sadrze upravljacke informacije, oznake (engl. tags), i sadrzaj, odnosno tekst, koji zajedno opisuju izgled i sadrzaj Web strana. HTML obezbedjuje i mehanizme za povezivanje s drugim Internetovim protokolima i uslugama Weba, kao sto su FTP, Gopher, Usenet, elektronska posta, WAIS, Telnet i HTTP, tako da Web strane mogu dostavljati veliki broj razlicitih tipova podataka.

Kljucni element u pristupanju Webu predstavlja veza sa Internetom. Kvalitet te veze obicno predstavlja najvece ogranicenje vasih mogucnosti da uzivate u Webu. Tu vezu mozemo shvatiti kao nekakvu vodovodnu cev kroz koju proticu podaci i za koju je bolje da bude sto sira; tada ce se podaci brze kretati, a to znaci krace cekanje na njihovo prikazivanje na ekranu i vece uzivanje u radu sa Webom.

Postoje dva osnovna nacina za povezivanje sa Internetom:

Povezivanje telefonskom vezom s drugim racunarom ili racunarskom mrezom koja je vezana za Internet.

Povezivanje preko racunarske mreze sa Internetom (ili nekim drugim racunarom vezanim za Internet).

Da biste dobili informacije kako da do maksimuma unapredite svoju brzinu i pristup Webu, obratite se svom Internet dobavljacu (engl. Internet Service Provider, ISP).

Citajuci ovu knjigu susrescete se verovatno s nekim recima koje pripadaju Web zargonu, a cije vam znacenje nece biti jasno. Naici cete i na mnoge skracenice, kao sto je HTTP, koje vam takodje ne znace mnogo. Ne brinite se, to je normalna stvar kad god udjete u novu oblast u svetu racunarstva, gde je nerazumljivost pravilo, a svakojake skracenice nicu poput pecuraka posle kise! Imamo dobru vest za vas: na kompakt disku naci cete recnik koji sadrzi objasnjenja mnogih pojmova koji vam mozda nisu poznati i svih skracenica na koje cete ovde naici. Prema tome, ako naidjete na rec koju ne znate, proverite u recniku na kompakt disku, i vas problem ce verovatno biti resen. Ako je ne budete nasli u recniku, obratite nam se elektronskom postom, i mi cemo vam je objasniti. Naravno, pod uslovom da znamo sta ta rec znaci... A ako budemo znali, garantujemo vam da ce se njeno objasnjenje naci u sledecem izdanju knjige!

Slika 1-1:Graficki izgled FTP-a.

Kada zelite da pristupite lokalnim datotekama, mozete najpre potraziti onu opciju menija unutar citaca koja vam omogucava pretrazivanje sistema lokalnih datoteka (npr. "Open File" ili "Open Local File"). Ako u tome ne uspete, znajte da smo postizali prilicno dobre rezultate i ovakvim pristupom:

file:///<Oznaka_diska>|<specifikacija direktorijuma>/<ime datoteke>

Obratite paznju na to da iza dvotacke slede tri kose crte. Nakon oznake diska (koja moze biti slovo u slucaju DOS-a ili ime u slucaju Macintosha, Netwarea i sl.), upotrebite vertikalnu crtu (|) umesto dvotacke. Kada zatim budete zadavali putanju kroz direktorijume, koristite kosu crtu (/) da biste razdvojili nivoe direktorijuma. Iza putanje navedite tacno ime datoteke, i verovatno cete uspeti da joj pristupite svojim Web citacem.

Ako navedena strategija ne funkcionise u vasem slucaju, potrazite sistem za pomoc (Help) svog citaca: resenje je mozda samo par ekrana daleko od vas. Nadjite pojmove poput "Open file" ili "Open local file", i verovatno cete dobiti trazenu informaciju.

Kada tokom izrade svoje Web prezentacije budete formirali veze do sopstvenih HTML dokumenata ili drugih lokacija, primeticete da se pri navodjenju URL adrese nekog dokumenta ili tokom njegove izrade obicno upotrebljava nastavak .html. Pojedini Web serveri zahtevaju sva cetiri znaka u nastavku imena datoteke da bi prepoznali nastavak .html u vezama unutar vasih Web dokumenata. Ako se Web strana nalazi na serveru koji radi pod operativnim sistemom DOS, server ce ignorisati cetvrto slovo u nastavku (slovo "l"). Ako sa DOS ili Windows racunara prenosite datoteke s nastavkom .htm na neki UNIX server, morate promeniti nastavke u .html, ili se uveriti da taj server prepoznaje datoteke s nastavkom .htm kao HTML dokumente. Pored toga, jednostavni editori teksta na Macintoshu (kao sto je SimpleText) ne postavljaju podrazumevani nastavak .htm ili .html iza imena datoteke. Zbog toga autori Web prezentacija na Macintoshu moraju da obrate narocitu paznju na nastavke, kako bi obezbedili kompatibilnost sa PC racunarima.

Ako zelite da postanete pravi Web majstor (engl. webmaster), morate shvatiti da se ovladavanjem Webom pridruzujete Internetovoj zajednici. Internet predstavlja nesavladivo uporiste skracenica, tih kombinacija slova koje hakeri toliko koriste, kao sto su, na primer PC (Personal Computer), DOS (Disk Operating System), RAM (Random Access Memory) ili CD-ROM (Compact Disc, Read-Only Memory).

Pod Web majstorom podrazumevamo, inace, osobu koja ima Web protokole u malom prstu, zna sve zamke Weba i koja zivi, hrani se i dise na Webu. Ako budete dovoljno dobri, i vas ce, uz nesto srece, jednog dana zvati Web majstorom.

Zbog svega ovoga, ako u najstrasnijim nocnim morama sanjate da se davite u moru skracenica, razmislite jos jednom o svojim naporima da ovladate Webom. Ovo vam govorimo zato sto oblast racunarskih mreza obiluje skracenicama, a to se posebno odnosi na Internet. Kada budemo razmatrali Internet protokole, videcete da nema boljeg mesta za nalazenje najcudnijih kombinacija brojki i slova.

U Zoni sumraka racunari razlicitih vrsta slobodno razmenjuju podatke izmedju sebe i svi se pokoravaju jednom sveobuhvatnom standardu. TCP/IP predstavlja svet za sebe: na danasnjem Internetu kroz TCP/IP za jedan dan prodje vise informacija nego sto ih ima u svom stampanom materijalu koji je covecanstvo objavilo do 1950. godine.

Da bi se ovladalo protokolom TCP/IP treba mnogo uciti i mnogo znati, a to prevazilazi okvire ove knjige. Zbog toga cemo vam navesti neke korisne reference.

1. Internet je predmet bar jos dve knjige iz serije ...za neupucene. To je knjiga Internet za neupucene, ciji su autori John R. Levine, Carol Baroudi i Margaret Levine Young, u izdanju Mikro knjige kao i Jos o Internetu za neupucene (engl. More Internet For Dummies; autori su Levine i Young), IDG Books Worldwide, Inc. Obe knjige su pravo mesto za pocetnike koji bi da otpocnu istrazivanje TCP/IP-a.
2. Knjiga TCP/IP za neupucene (TCP/IP For Dummies), ciji su autori Marshall Wilensky i Candace Leiden, predstavlja sjajno mesto gde mozete nastaviti svoje istrazivanje TCP/IP-a. Ova knjiga ne samo sto obradjuje teme na izuzetno zanimljiv nacin, vec predstavlja i lagan uvod u TCP/IP, sto je i inace tesko savladiva materija.
3. Izdavacka kuca O'Reilly & Associates pokriva TCP/IP problematiku svojim kratkim prirucnikom za administratore UNIX sistema, knjigom TCP/IP Network Administration, ciji je autor Craig Hunt.
4. Definitivan pregled TCP/IP-a dao je Douglas E. Comer, autor trotomnog izdanja Internetworking with TCP/IP (Prentice-Hall 1996; koautor 2. i 3. toma bio je David L. Stevens). Ove knjige siroko su prihvacene kao najbolje opste reference za posmatranu temu.
5. Najpotpunije informacije o TCP/IP-u dolaze iz zbirke standarda IAB (engl. Internet Architecture Board). Njen sastavni deo, IEFT (engl. Internet Engineering Task Force) pokriva Internet standarde svih vrsta, ukljucujuci one koji se odnose na protokole, i to u formi numerisanih dokumenata, takozvanih RFC-ova (engl. Requests for Comments). Vise informacija o RFC dokumentima naci cete u tabeli 1-1.

Da biste dobili spisak svih postojecih RFC dokumenata koji se odnose na protokole, potrazite dokument RFC 2200, "Internet Official Protocol Standards", do koga mozete doci na bar tri nacina. (Ako je RFC 2200 u medjuvremenu zastareo, dobicete informaciju o tome i vezu do novog vazeceg standarda.)

Ako odvojite vreme da pregledate zbirku RFC dokumenata, naci cete se na samom izvoru informacija o protokolu TCP/IP i temama vezanim za njega.