1. Šta je to distribucija?
2. Pregled glavnih distribucija
3.  Red Hat Linux

Kao što ste videli u poglavlju 1, ukupan pristup razvoju Linuxa nema veze sa tradicionalnim razvojem komercijalnog softvera. Većina komponenata potrebnih za potpun Linux sistem - uključujući jezgro (srce operativnog sistema), upravljačke programe za uređaje, i sve aplikacije i uslužne programe koji omogućavaju da sistem uradi nešto korisno - razvijeni su od malih ili velikih, labavo povezanih, grupa programera rasutih širom sveta.

Da stvar bude još bolja, većina ovih komponenata se distribuira pod licencama koje dozvoljavaju slobodnu i besplatnu dalju distribuciju, kao što je javna GNU licenca. (Dodatak D sadrži kopiju te licence.)

Sve to ostavlja potencijalnog korisnika Linuxa u maloj nedoumici pred pitanjem kako da složi radno sposoban Linux sistem i koje komponente da u njega uključi.

Odgovor na to pitanje pojavio se u obliku Linuxovih distribucija. Distribucije su unapred složeni Linuxovi sistemi, spremni za instaliranje. Postoje razne vrste, od besplatnih do potpuno komercijalnih, i sve one nude različite skupove aplikacija, uslužnih programa, i upravljačkih alata koji olakšavaju upotrebu Linuxa.

Ovo poglavlje će dati širok prikaz nekih velikih i dobro poznatih distribucija, a potom nešto detaljniji prikaz poslednjeg izdanja Red Hat Linuxa, distribucije koja je uključena na prateći CD ove knjige.

Pojam distribucije je pomalo teško razumeti u svetu komercijalnih operativnih sistema, kao što su Windows 98 i NT, Mac OS, pa čak i komercijalnih Unix sistema.

Na kraju krajeva, u svim ovim slučajevima ime operativnog sistema označava veoma specifičan proizvod. Na primer, Windows 98 defiše kompletan skup Windowsovih uslužnih programa, aplikacija, i upravljačkih programa koje Microsoft isporučuje. Tu nema mesta za varijacije. Svaka aplikacija, upravljački ili uslužni program koji korisnik doda svom sistemu ne smatraju se delom Windowsa 98, a Windows 98 tehnički ne postoji kao proizvod ukoliko nema sve svoje alate i softver.

U svetu Linuxa, međutim, ta definicija gubi oštrinu. Pojam "Linux" može da znači sve, od jezgra (srca operativnog sistema) do bilo kog skupa aplikacija zasnovanih na Linuxu, okupljenih zajedno sa jezgrom da bi se dobio radno sposoban sistem na kome se izvršava Linux.

To nepostojanje jasno definisanog skupa aplikacija, uslužnih i upravljačkih programa, i jezgra, koji čine celinu, posledica je otvorenosti Linuxa za različite "vrste" Linuxa koje zadovoljavaju različite potrebe. Distribucije su upravo to.

Distribucije mogu biti izgrađene sa različitim verzijama jezgra, mogu da sadrže različite skupove aplikacija, uslužnih programa, alata, i upravljačkih modula, i mogu da nude različite načine instaliranja i programe nadogradnje radi lakšeg upravljanja sistemom.

Moglo bi se očekivati da kao posledica takve fleksibilnosti nastane haos. To je logičan zaključak. Na kraju krajeva, kako je moguće imati potencijalno neograničen broj vrsta Linuxa, a ipak razumno očekivati da će Linuxove aplikacije moći da se instaliraju i rade na bilo kom od ovih sistema?

Na sreću, to se uglavnom i dešava: u toj raznolikosti koja se zove Linux, postoji zajednička nit koja obezbeđuje kompatibilnost potrebnu za razvoj aplikacija, koje je moguće koristiti na većini Linux sistema.

U srcu većine Linuxovih distribucija postoji zajednički skup osnovnih programa, uslužnih programa i biblioteka, koje programeri aplikacija mogu razumno da očekuju u Linuxovom sistemu. Uz to, većina Linuxovih distribucija se sada pridržava standarda kao što je Linuxov standardni raspored datoteka (File System Hierarchy Standard FHS).

Zato se za Linux mogu razvijati velike komercijalne aplikacije kao što su Netscape Communicator i Corel WordPerfect, uz očekivanje da će raditi na većini Linuxovih sistema. Čak i u slučaju da neka komponenta od koje zavisi aplikacija nedostaje, kao što je program ili biblioteka, ona može biti prevučena sa nekog od velikih skladišta softvera za Linux na Internetu, a time će i aplikaciji biti omogućen rad.

Većina glavnih Linuxovih distribucija je besplatna. Mogu biti prevučene s Interneta iz arhiva Linuxovog softvera, kao što su Metalab FTP lokacija ili TSX-11 Linux Repository na MIT-u.

savet

Pogledajte Dodatak B, Izvori podataka o Linuxu, za celokupan spisak Web lokacija koje nude Linux distribucije, kao i za spisak prodavača CD-ova.

Naravno, prosečna Linuxova distribucija može da bude povelika, veličine od nekoliko desetina do nekoliko stotina megabajta, i većina korisnika neće biti spremna da troši skupo vreme na Internetu, radi prevlačenja neke od celokupnih distribucija Linuxa. Zato postoje brojni izvori Linuxovih distribucija na CD-ovima, uključujući i organizacije koje proizvode distribucije, kao i nezavisne izvore koji u zbirku CD-ova stave jednu ili više distribucija, uz dodatan softver za Linux i dokumentaciju.

Na primer, Linux Developer's Resource je zbirka od šest CD-ova firme InfoMagic (www.infomagic.com). Izdaje se tromesečno, a sadrži poslednja izdanja distribucija Red Hat, Slackware, S.u.S.E. i Debian.

CD kopije Linuxovih distribucija obično koštaju od 10 do 50 dolara, pri čemu popularne zbirke kao što je Linux Developer's Resource koštaju manje od 30 dolara.

Postoje mnoge Linuxove distribucije. Poslednjih godina najčešće se koristi ovih pet distribucija: Red Hat, Slackware, Caldera, S.u.S.E. i Debian. Istorija tih distribucija spada među najduže u Linuxovoj zajednici, i one zajedno kontrolišu najveći deo tržišta. Uz to, svih pet distribucija je besplatno, tako da čine osnovu drugih distribucija i komercijalnih paketa koji obuhvataju neku Linuxovu distribuciju.

Posle tih pet, sledi drugi nivo Linuxovih distribucija koji obuhvata neke odavno prisutne, kao što je Yggdrasil, i neke novije, kao što je Turbo Linux.

Prema većini anketa, Red Hat Linux distribucija firme Red Hat Software (www.redhat.com) ističe se kao omiljena distribucija Linuxa većine korisnika. Ta distribucija je ciljna, ili osnovna, distribucija mnogih komercijalnih programera softvera za Linux, i standard prema kome se mere mnoge druge Linuxove distribucije.

Red Hat se naročito proslavio svojim alatima za instaliranje i nadogradnju operativnog sistema, kao i dobro smišljenim sistemom za instaliranje, deinstaliranje i praćenje paketa softverskih aplikacija.

Red Hat Linux je osvojio i neke nagrade, uključujući i nagrade čitalaca i Web posetilaca časopisa InfoWorld u martu 1998. Red Hat Linux je bio prvi u anketi posetilaca Web lokacija InfoWorlda u kojoj se tražilo da izaberu "proizvod godine". (Dobio je 27 odsto glasova, što je daleko ispred drugoplasiranog paketa OS/2 Warp, koji je dobio 8 odsto.) Red Hat Linux je bio korišćen i u projektima koji su dokazali njegovu komercijalnu uspešnost, uključujući i animacije u filmu Titanic.

Red Hat Linux je dostupan u besplatnoj verziji koja se može preuzeti sa popularnih Linuxovih arhiva na Internetu, i u komercijalnoj verziji koja po umerenoj ceni od 50 dolara obuhvata priručnik, CD i nekoliko komercijalnih aplikacija koje dopunjuju njegovu zbirku besplatnog softvera.

Red Hat Linux 6.2 je trenutna verzija te distribucije, i uključena je na prateći CD ove knjige. Ovo poglavlje će pobliže razmotriti Red Hat.

napomena

Uz Red Hat Linux 6 distribuciju uključenu na CD-u, uvek možete prevući najnoviju verziju sa Red Hatovog FTP servera na adresi mirrors.redhat.com ili iz Metalabove Linux arhive na adresi metalab.unc.edu/pub/Linux/distributions/redhat.

Slackware

Pre nego što se proslavio Red Hat, Slackware je bio najpopularnija distribucija. Ta distribucija je još uvek popularna i nalazi se na CD-ovima mnogih prodavaca, uključujući InfoMagic i Walnut Creek (www.slackware.com), koji uz zbirku CD-ova svoje distribucije pruža i tehničku podršku.

Walnut Creek je u vreme pisanja ove knjige nudio verziju Slackware 7.0. Ta distribucija nudi sve očekivane uslužne programe, alate, i aplikacije, uključujući i X Windows, razvojne alate kao što je GNU C prevodilac, PPP podrška, potpuna podrška za Javu, i Java SDK (razvojno okruženje) za Linux. Kao i većina ostalih Linuxovih distribucija, za postavljanje intranet ili Internet Web servera Slackware nudi Web server po imenu Apache, kao i nekoliko besplatnih čitača Weba.

Distribuciju Slackware možete preuzeti sa Walnut Creekove FTP lokacije na adresi ftp.cdrom.com ili iz Linuxove arhive SunSite na adresi metalab.unc.edu/pub/Linux.

Firma Caldera je uzdrmala i Linuxovo i šire računarsko tržište, komercijalnom distribucijom Linuxa koji se može lako programski podržati. Sada su taj sistem prihvatili i ostali prodavci Linuxa, među njima najistaknutiji je Red Hat. Ideja je da se tržištu ponude proverene, stabilne, i programski podržane verzije Linuxa, prilagođene i velikim preduzećima i programerima aplikacija, koji žele sigurnu ciljnu distribuciju Linuxa za koju će razvijati softver.

Do neke mere, ta strategija je bila uspešna. WordPerfect 6 za Linux je bio napravljen za (i distribuirao se samo uz) Calderinu Network Desktop distribuciju. Ranije verzije StarOfficea za Linux bile su namenjene Calderinim distribucijama, dok je Linuxovu verziju Netscapeovog serverskog paketa FastTrack za Web preradila Caldera i isporučuje je kao deo paketa OpenLinux.

OpenLinux 1.3, tekuća Calderina distribucija, može da se kupi ili da se preuzme s Weba. Celokupna distribucija sadrži:

• Grafički korisnički interfejs K Desktop Environment (više o tome u poglavlju 11, "Korišćenje KDE-a");
• Nekomercijalnu licencu StarOfficea za Linux;
• Podršku za NetWare;
•  Licencu za DR-DOS radi kompatibilnosti sa DOS-om.

Caldera trenutno radi na nekoliko inicijativa koje obećavaju proširenje Linuxovog dosega, uključujući i moćan, prilagodljiv sistem za upravljanje Linuxom, koji bi trebalo da bude dostupan celoj Linuxovoj zajednici.

Calderin OpenLinux osvojio je nagradu Editor's Choice Award of Distinction (najbolji po izboru urednika) časopisa Byte u decembru 1997. Dodeljujući tu nagradu, urednici Bytea su istakli kombinaciju vrednosti i cene Calderinog OpenLinuxa kao prednost u odnosu prema ostalim komercijalnim serverskim operativnim sistemima.

OpenLinux možete besplatno da preuzmete sa Calderine Web lokacije na adresi www.calderasystems.com.

S.u.S.E. Linux je popularna Linuxova distribucija dostupna prvenstveno u Evropi, koja se nudi i u engleskoj i u nemačkoj verziji.

Verzija S.u.S.E. dostupna u vreme pisanja ove knjige, jedinstvena je u nekoliko pogleda kada se uporedi sa ostalim glavnim distribucijama. S.u.S.E. nudi:

• KDE, i poslednju verziju XFree86 X Windows servera, iza koje neke distribucije kaskaju za jednu verziju;
• Alat za upravljanje sistemom pod imenom YaST, koristan pri podešavanju svega, od ikonica za povezivanje s Internetom, do skenera i mrežnih kartica;
• Namenski uslužni program za podešavanje X Windowsa;
• Kopiju poslednje verzije StarOfficea.

S.u.S.E.-ov program za instaliranje vođen menijima proglašen je u nekim časopisima za najjednostavniji koji postoji, iako se takmičenje za najlakšu distribuciju za instaliranje značajno razbuktava. Prodajna verzija distribucije sadrži i priručnik od 400 strana. Distribucija može besplatno da se preuzme sa Web lokacije www.suse.com.

Među tri glavna Linuxova igrača, Debian/GNU (www.debian.org) je čudak, pošto nema komercijalno preduzeće koje ga podržava. Dok Red Hat razvija preduzeće Red Hat Software, a Slackware je baziran u Walnut Creeku, Debian/GNU Linux pravi ekipa dobrovoljaca na način jako sličan razvoju Linuxa.

Debian nudi više od 2400 softverskih paketa koristeći svoj vlastiti sistem za upravljanje paketima, napravljen tako da pruža funkcionalnost sličnu Red Hat distribuciji.

Distribucija Debian ima neka jedinstvena obeležja. Njihova Web lokacija ističe odluku da sav softver koji napišu poklone svetu besplatnog softvera: oni obelodanjuju svoje greške (engl. bugs), olakšavajući pronalaženje izveštaja o greškama, i u svoju distribuciju neće da uključe aplikacije koje ne odgovaraju Debianovoj definiciji besplatnog softvera (što obuhvata besplatna prava dalje distribucije, dostupnost izvornog koda, i pripremljenost za modifikacije i izvedeni softver).

Ostale distribucije Linuxa na engleskom jeziku koje vredi pomenuti obuhvataju LinuxPro, LinuxWare, Turbo Linux, i Yggdrasil, među ostalima. Uz to, ima i nekoliko ne-engleskih distribucija, naročito francuskih i nemačkih, koje su opisane u dodatku A, "Linux širom sveta".

Više o ostalim distribucijama možete da saznate na Linuxovoj Web strani o distribucijama na engleskom jeziku, na adresi www.linux.org/dist/english.html. Tamo ćete naći i veze prema relevantnim Web lokacijama tih distribucija.

U ovoj knjizi korišćena je distribucija Red Hat Linux. Kao što je ranije pomenuto, Red Hat Linux je trenutno jedna od najpoznatijih i najčešće korišćenih Linuxovih distribucija.

Osobina koja je uzdigla Red Hat Linux do popularnosti jeste njegov sistem za upravljanje paketima. Taj sistem omogućava testiranje, podešavanje, i pripremu za rad u Red Hat Linuxu. Pomoću jednostavnih alata, novi paketi mogu da se učitaju, instaliraju i pokrenu bez ponekad mučnog podešavanja koje zahtevaju ostali paketi - kao što je softver koji se distribuira sa svojim specijalnim programom za instaliranje, ili onaj koji ne može da iskoristi Red Hatov (ili njemu sličan Debianov) sistem za upravljanje paketima.

Naravno, samo upravljanje paketima nije dovoljno da objasni uspeh Red Hat Linuxa. Na kraju krajeva, ključni deo softvera potreban za upravljanje paketima je Red Hat učinio besplatno dostupnim, a i druge distribucije ga koriste.

Jedna od prednosti koje pruža upravljanje paketima jeste nadogradivost. Red Hat možete da nadogradite bez potrebe da ponovo instalirate Linux od nule. Taj problem je mučio ranije distribucije Slackwarea, dok je to bila vodeća distribucija, a i danas još muči neke distribucije.

Druga glavna osobina Red Hat distribucije jeste njena dostupnost ne samo na platformi Intel PC, nego i na druge dve platforme: Digitalovim računarima sa procesorima Alpha i Sunovim računarima sa procesorima SPARC. Te dve platforme nude bolji hardver nego tipični PC sa Intelovim procesorom, ali uglavnom zahtevaju skupe komercijalne verzije Unixa. Red Hat omogućuje korišćenje Linuxa na sve tri platforme, a pošto su distribucije u osnovi iste, pojednostavljeno je upravljanje i podešavanje sistema na kojima se izvršava Red Hat Linux za bilo koju od te tri platforme, kao i prilagođavanje softvera.

Ovaj odeljak razmatra novosti u verziji 6.2 distribucije Red Hat Linuxa.

Nov način instalacije dopušta korisnicima sa postojećim DOS (FAT) particijama da instaliraju Linux bez potrebe da prave Linux particije.

Podešavanje X Windowsa za vreme instalacije nikada nije bilo tako detaljno. Xconfigurator će vam pomoći da sve podesite kako treba, od izbora monitora, preko isprobavanja video kartica do testiranja podešavanja.

Sada postoji mogućnost da se i fdisk koristi iz grafičkog okruženja prilikom instalacije. Možete sami izabrati da li želite da taj program upotrebite umesto Disk Druida, u zavisnosti od vaših tehničkih sposobnosti.

Nova mogućnost koju instalacioni program poseduje jeste i nadogradnja RAID sistema.

Program za instalaciju sada ispravno prepoznaje ATAPI Zip uređaje i automatski ih podešava da koriste scsi emulaciju. Ako dodate ATAPI Zip uređaj posle instalacije, program za prepoznavanje novih uređaja kudzu ispravno će ga podesiti kada restartujete sistem.

U paketu distribucije Red Hat Linux 6.2 nalazi se i najnovije stabilno Linuxovo jezgro iz verzije 2.2.x.

Ova distribucija obuhvata i poslednju verziju XFree86 servera, verziju 3.3.6 u koju su uključeni i mnogi novi upravljački programi.

Instalacija za radnu stanicu više ne instalira Inetd super server. To znači da radne stanice neće podrazumevano pružati mrežne usluge drugim računarima na mreži.

Paket Netscape Communicator se isporučuje sa ugrađenom podrškom za 128-bitno šifriranje.

Novi upravljač prozora koji se nalazi u paketu distribucije, Sawmill, zasnovan je na jeziku nalik Lispu i može sarađivati sa radnim okruženjem GNOME.

Pošto sada znate šta je to Linux i koje su mogućnosti raznih distribucija, spremni ste da se usredsredite na stvarni rad sa Red Hat Linuxom (koji imate na pratećem CD-u).

Sledeće poglavlje će opisati pripreme, potrebne da bi se osiguralo nesmetano instaliranje Red Hat Linuxa. To uključuje poznavanje nekih hardverskih pitanja, koja iskrsavaju u podizanju Linuxa uz minimum napora; takođe ćemo se pobrinuti da pripremite sve podatke potrebne za instalacijski program, kako bi on mogao da odradi svoj posao.

Nakon toga, u poglavlju 4 proći ćete kroz stvarne korake instaliranja Red Hat Linux sistema.