U ovom poglavlju
• Uvod

• Novine u Visual Basicu 6.0

• Integrisano razvojno okruzenje (IDE)

• Nismo sami

• O platformi

U ovom poglavlju predstavljamo najnoviju verziju Visual Basica Visual Basic 6.0. Proslo je relativno malo vremena od pojavljivanja VB5, ali izgleda da se u ovom svetu, zaludjenom Internetom, stvari tako odvijaju tempo je sve brzi. Mi cemo, razume se, ponuditi pregled novih mogucnosti. Zatim cemo razmatrati razvojno okruzenje, ali ne iskljucivo iz ugla Visual Basica. Opisacemo novine u VB6 koje se odnose na Internet, koji sve vise postaje znacajan. Programska platforma koju je ranije samostalno sacinjavao Visual Basic se promenila: sada je postalo ocigledno da je Visual Basic deo sireg plana. Osim toga, odgovoricemo i na pitanje zasto Microsoft menja VB. Ponudicemo i perspektivu strateskog pravca u kome ce se razvijati Visual Basic i uporedicemo ga sa jezikom Java.

Negde u dokumentaciji Visual Basica 6.0 pronasli smo izraz "programsko okruzenje Visual Basica". Nakon kraceg razmisljanja o tom pojmu, shvatili smo koliko je to tacan opis. Visual Basic je, naravno, jezik. Njegovi koreni dosezu do najranijih verzija programskog jezika Basic. Medjutim, Visual Basic se znatno razlikuje od Basica po tome sto nudi vizuelno okruzenje za poslove projektovanja. Visual Basic je od pocetka nudio nacin za prosirivanje programskog okruzenja komponentama kao sto su VBX-ovi, zatim OCX-ovi itd. Za razliku od ranijih biblioteka Basica, ove komponente su obezbedile interfejs i dogadjaje tako da su oni mogli da se koriste za konstruisanje vizuelnog interfejsa aplikacija.

Kako se Visual Basic razvijao, jezgro jezika je prosirivano novim funkcijama. Medjutim, kada uporedite poboljsanja uvedena u sam jezik s poboljsanjima mogucnosti projektovanja aplikacija, verovatno cete se sloziti s tvrdnjom da se veliki deo poboljsanja odnosi na okruzenje za programiranje aplikacija. Na primer, Visual Basic sada moze da koristi veliki broj referentnih biblioteka i komponenata, a skup od dva prvobitna tipa komponenata (obrazac i modul) prosiren je velikim brojem tipova komponenata. Osim toga, okruzenje Visual Basica sada nudi integraciju s drugim alatkama, medju kojima su alatke za upravljanje izvornim kodom (SourceSafe), alatke za preoblikovanje komponenata (Visual Component Manager) i rukovanje podacima (nekoliko alatki).

Visual Basic je blizi "programskom okruzenju" nego obicnom jeziku. Koristeci ovo okruzenje, programer moze brzo da napravi jednostavnu aplikaciju; tim programera moze da napravi slozenu aplikaciju s distribuiranim komponentama.

Nekada, u ranijim verzijama, bilo je moguce biti strucnjak u svim aspektima Visual Basica. Programsko okruzenje bilo je takvo da je profesionalni VB programer mogao da podnese teret celog proizvoda i da u tome bude uspesan. To sada vise nije moguce okruzenje postaje sve slozenije, pocev od VB4, zatim sa verzijom 5, a sada sa verzijom 6. Ovaj jezik sada ima mnogo aspekata, a broj alatki koje sadrzi je ogroman. Na primer, poboljsane su alatke sadrzane u verziji Enterprise, Visual Component Manager (upravljanje vizuelnim komponentama), Visual Modeler (vizuelno modeliranje), Remote Automation Connection Manager (upravljanje Remote Automation vezama) i Application Performance Explorera (ispitivanje performansi aplikacije). Mnoge druge alatke, koje su ranije pripadale jeziku Visual C++, sada su instalirane kao alatke Visual Studija. Ovde spadaju alatke poput citaca DataObject, DocFile i OLE, kao i mnoge druge jednostavnije alatke. U sadasnjem Visual Basicu vazi pravilo: ako zelite da postanete zaista dobri u nekoj oblasti, morate da se specijalizujete za nju.

U ovom poglavlju dat je kratak prikaz nekih novih mogucnosti Visual Basica 6.0. Svaka od ovih mogucnosti detaljno je obradjena u narednim poglavljima.

U Visual Basicu 6.0 znatno je poboljsan rad s podacima. Model ADO, ili ActiveX Data Objects, jednostavniji je od DAO modela objekata za pristup podacima (engl. Data Access Objects, DAO) ili RDO modela objekata za pristup udaljenim podacima (engl. Remote Data Objects). ActiveX objekti obezbedjuju i vecu prilagodljivost pri radu sa drugim izvorima podataka i poboljsane performanse. ADO je sada izvorni format, iako VB i dalje podrzava modele RDO i DAO. Jedna od zanimljivijih osobina modela ADO jeste njegova mogucnost apstrakcije razlicitih tipova izvora podataka, a ne samo baza podataka. Osim neposrednog koriscenja ADO objekata, obezbedjena je i ADO kontrola za rad s podacima. Pored modela ADO, Visual Basic podrzava i nadolazeci standard povezivanja s bazama podataka: OLEDB.

Alatka Data Environment (slika 2-1), nova alatka za projektovanje ActiveX objekata, omogucava vizuelno upravljanje komunikacijama s bazom podataka i zadavanje naredaba. Ova alatka zamenjuje alatku za projektovanje ActiveX UserConnection (Visual Basic 5.0) i omogucava izradu ADO objekata u toku dizajniranja. Alatkom UserConnection mozete da podesite izvor podataka kao "vezu" i da upravljate tom vezom dodajuci joj upite i kôd. Ova "veza" zatim bi mogla da se koristi u Visual Basic projektu. Nova alatka Data Environment nudi sve funkcije koje je imala alatka za projektovanje UserConnection, a pored toga ima i sledece mogucnosti:

1. Rad s vise istovremenih veza omogucava rad vise konekcionih objekata u istom okruzenju za podatke. Svaki konekcioni objekat moze da pristupa razlicitom izvoru podataka.
2. OLEDB podrska za OLEDB i ODBC.
3. Izrada metoda komandni objekti napravljeni alatkom Data Environment postaju metode koje se mogu koristiti tokom izvrsavanja programa. Komandni objekat (engl. command object) je definicija narocitog tipa komande koja moze da se zada izvoru podataka. To je kombinacija svojstava i metoda koja se moze koristiti npr. za upite nad izvorom podataka.
4. Zbirka komandi srodne komande mogu da se organizuju u zbirke.
5. Povezivanje podataka polja iz alatke Data Environment mozete da vezujete za kontrole na obrascu ili izvestaju.
6.  Model prosirivanja kao i ostale alatke Visual Basica, i Data Environment nudi model prosirivanja, tako da ovu alatku mozete da nadogradite drugim programima.

Alatka za projektovanje (engl. designer) omogucava da obavite neki slozeniji posao u razvojnom okruzenju (IDE) Visual Basica. Mozete da je posmatrate kao slozenu komponentu. Dok obrazac ili klasa nude jednostavan skup funkcija, alatka za dizajniranje vise podseca na mini integrisano razvojno okruzenje.

Jedan od mozda najboljih elemenata vezanih za podatke jeste poboljsano povezivanje podataka (engl. enhanced data binding). Povezivanje je mehanizam pomocu kog se povezuju izvor podataka i neka komponenta. Kada se komponenta poveze, ona ima mogucnost da prima informacije direktno iz izvora podataka. U ranijim verzijama Visual Basica, kontrole na obrascu (engl. data consumer, korisnik podataka) mogle su se povezivati s kontrolama za rad s podacima (engl. data source, izvor podataka), koje su se povezivale s bazom podataka. U ovoj verziji mozete da povezete bilo kog korisnika podataka s bilo kojim izvorom podataka. Ovaj mehanizam omogucava stvaranje apstraktnih izvora podataka, poput skupa datoteka na disku, i njihovo povezivanje s kontrolama na obrascu. U stvari, koriscenjem novog mehanizma za povezivanje sada je moguce napraviti zaseban obrazac u kome se prikazuju informacije o bazi podataka, delovi sadrzaja datoteka i informacije o samim datotekama s podacima. Ukoliko vam to zatreba, mozete da napravite i klase koje obuhvataju izvore i korisnike podataka. Postoji i pojam slozenog povezivanja (engl. complex binding), sto je zapravo mogucnost povezivanja proizvoljnog broja korisnickih kontrola sa skupom zapisa; slicno radi tabelarni prikaz podataka.

Jos jedan sjajan dodatak Visual Basicu jeste alatka za projektovanje Data Report (slika 2-2). Ovo je alatka za pravljenje izvestaja o podacima koja omogucava izradu izvestaja s hijerarhijskom strukturom. Za izradu tih izvestaja koristi se izvor podataka, poput onog koji pravi Data Environment. Osim toga sto obezbedjuje nacin za prikazivanje i stampanje takvih izvestaja, ova alatka nudi i postupke za izvoz izvestaja u HTML ili tekstualnu datoteku. Iako u alatki Data Report nema toliko elemenata, kao u programu Crystal Reports, smatramo da je Data Report cvrsce povezan s programskim okruzenjem.

VB6 sadrzi poboljsane kontrole za rad s podacima. To su: Hierarchical Flexgrid, DatGrid, DataList i DataCombo.

Nova kontrola DataRepeater (slika 2-3) trebalo bi da dozivi trenutan uspeh. Ona omogucava postavljanje odredjenog broja kontrola tako da one predstavljaju jedan red podataka u skupu zapisa. Sadrzaj skupa zapisa potom mozete da prikazete u obliku liste i to tako da podaci iz jednog zapisa budu razmesteni u vise redova, slicno kontroli DataGrid, ali s mnogo vecim mogucnostima.

Objekti za formatiranje omogucavaju dvosmernu konverziju podataka izmedju izvora i korisnika podataka, ili vezane kontrole (engl. bound control). Ta konverzija slicna je formatiranju koje obavlja funkcija Format, ali objekti za formatiranje nude vise mogucnosti od funkcije Format, a medju njima su sledece:

1. Dogadjaji Format and Unformat. Ovi dogadjaji obezbedjuju nacin za prihvatanje operacije formatiranja i izvodjenje slozenog formatiranja, u zavisnosti od sadrzaja podataka ili nekih drugih uslova. Na primer, na podatak predat kao parametar prilikom dogadjaja formatiranja mozete da primenite sistemski format "long date" (dugacak datum). Povezana kontrola zatim ce prikazati podatak u formatiranom obliku, sto ne predstavlja obavezno i nacin na koji se taj podatak cuva u bazi podataka. Kada korisnik promeni podatak u povezanoj kontroli, dogadjaj Unformat ponovo ce prevesti podatak u format koji baza podataka ocekuje.
2.  Formatiranje tokom projektovanja. Za razliku od funkcije Format, koja je dostupna samo u toku izvrsavanja programa (engl. run time), objekti za formatiranje deluju i u razvojnom okruzenju u toku vremena projektovanja.

Nov skup objekata File System Objects namenjen je za rad sa sistemima datoteka. Oni pripadaju biblioteci tipova Scripting. Ovaj skup objekata u velikoj meri prosiruje mogucnosti upravljanja jedinicama diska, omotnicama (direktorijumima) i datotekama. Na primer, rad s tekstualnim datotekama sada se obavlja pomocu objekta TextStream. Da biste otvorili datoteku, koristite metodu OpenAsTextStream umesto stare metode Open. Kada napravite objekat TextStream, pomocu njegovih metoda pisacete ili citati redove teksta i pribavljati informacije o svom polozaju unutar datoteke. Postoje slicne metode za upravljanje jedinicama diska i omotnicama.

Kao sto vidite, u unapredjivanje rada s podacima u Visual Basicu ulozeno je mnogo truda. Iako je veci deo novih mogucnosti dodat kako bi se obezbedio snazniji i prilagodljiviji nacin za upravljanje tradicionalnim izvorima podataka, postavljena je i osnova za rad s novijim oblicima podataka, npr. podacima distribuiranim s Interneta.

U ovoj verziji Visual Basica mnogo je uradjeno na tome da se postojece mogucnosti prosire na Internet i ponude nove. Najuocljivija novina je podrska za DHTML i mogucnost izrade IIS (Internet Information Server) aplikacija.

IIS aplikacija je kombinacija Visual Basic koda i jezika HTML u aplikaciji koja radi pod okriljem citaca Weba. IIS aplikacija saradjuje s Microsoft Internet Information Serverom. Ona je instalirana na nekom IIS Web serveru gde obradjuje zahteve za podacima koristeci Visual Basic kôd i opsluzuje pridruzene HTML Web strane. Visual Basic nudi cak i sablon projekta pomocu kog zapocinje izrada takve aplikacije: File >> New Project (IIS Application).

Kada server (posredstvom citaca) prosledi zahtev klijenta IIS aplikaciji, ona moze da radi s izvorima podataka ili nekim drugim objektima, u zavisnosti od primljenog zahteva. Ona potom moze dinamicki da pravi HTML strane, dodajuci odgovarajuci sadrzaj, pre nego sto tako napravljenu stranu preda serveru koji je prosledjuje citacu.

IIS aplikacija korisniku izgleda kao i bilo koja druga Web lokacija skup Web strana. Programer u IIS aplikaciji koristi objekte WebClass i WebItem, koje pravi u razvojnom okruzenju Visual Basica. WebClass nudi sve usluge aplikacije, ukljucujuci obradu zahteva i dinamicko sastavljanje Web strana. WebItem je HTML strana ili pridruzeni element koji se moze prikazati u citacu. U razvojnom okruzenju Visual Basica WebClass se pojavljuje u alatki za projektovanje, ciji je interfejs slican onome u Exploreru (slika 2-4).

IIS aplikacija mogla bi se smatrati sledecim korakom u razvoju mogucnosti koje nudi Active Server Pages (ASP). Web lokacija zasnovana na ASP-u i IIS aplikacija korisniku izgledaju isto. Medjutim, njihovi razvojni modeli veoma se razlikuju. Tehnologiju Active Server Pages koriste programeri koji prave Web strane s dinamickim sadrzajem, a to rade u skript jeziku. IIS aplikacije prave Visual Basic programeri koji se bave izradom slozenijih aplikacija koje rade samostalno. IIS aplikacija nije obavezno zamena za ASP ona moze da radi u saradnji sa ASP tehnologijom.

Korisnicki interfejs IIS aplikacije sastoji se od HTML strana, za razliku od interfejsa zasnovanog na obrascima, koji nude tradicionalne aplikacije. Posto Visual Basic nije zamisljen kao potpuni editor za HTML, Web strane mogu da se naprave u bilo kom editoru za HTML. Zatim se one mogu povezati s WebClass objektom kao WebItem objekti.

DHTML aplikacija (slika 2-5) je Visual Basic aplikacija u kojoj je kombinovan Visual Basic kôd s DHTML kodom kako bi se dobila aplikacija koja radi pod okriljem citaca Weba. Za razliku od IIS aplikacije koja radi na serveru i obezbedjuje HTML strane, DHTML aplikacija radi u potpunosti pod okriljem Web citaca.

Svrha DHTML aplikacije jeste da komunicira sa korisnikom citaca. Svaka interakcija korisnika i Web strane obicno zahteva potpun prenos podataka na server i natrag. Prvo izvorna Web strana priprema zahtev; onda se on salje serveru koji ga obradjuje; zatim se citacu salje odgovor na osnovu kog se osvezava sadrzaj strane. Ovo komuniciranje "s kraja na kraj" trosi mnogo vremena, skupo je i "prozdire" resurse. Ovaj problem DHTML resava tako sto omogucava lokalnu interakciju s korisnikom.

DHTML aplikacija i IIS aplikacija se uzajamno ne iskljucuju one se, zapravo, dopunjuju. Mozete da napravite IIS aplikaciju koja obezbedjuje globalni okvir za vasu aplikaciju i jednu ili vise DHTML aplikacija za interakciju s korisnikom. Kada ove dve vrste aplikacija rade u sadejstvu, sistem brze reaguje na akcije korisnika uz manji utrosak resursa servera.

U Visual Basicu 6.0 obezbedjene su nove i poboljsane kontrole za rad s podacima: ADO Data, DataGrid, DataList, DataCombo, Hierarchical Flexgrid i DataRepeater. One su pomenute u prethodnom odeljku o pristupu podacima.

Nova kontrola Coolbar omogucava izradu paleta sa alatkama (engl. toolbars) poput onih koje postoje u Microsoft Internet Exploreru. Iako dugmad na paletama sa alatkama u pocetku izgledaju ravno, ona se pretvaraju u pravu dugmad kada preko njih povlacite pokazivac misa. Kontrola FlatScrollBar daje standardnu Windowsovu ravnu traku za pomeranje, koja se dobro uklapa u Coolbar. Kontrola DateTimePicker, prikazana na slici 2-6, obezbedjuje padajucu listu s kalendarom. Kalendar moze da se koristi za biranje datuma, koji se zatim pojavljuje u polju za tekst padajuce liste. Samom kalendaru moze se pristupiti pomocu kontrole MontView. Pomocu kontrole ImageCombo mozete da dodajete slike u standardnu padajucu listu (engl. ComboBox).

Osim pomenutih novih kontrola, znatno su poboljsane i postojece kontrole. Dogadjaj Validate, metoda ValidateControls i svojstvo CausesValidation omogucavaju bolju proveru ispravnosti podataka (engl. data validation). Svojstvo DataFormat sadrzi objekat StdDataFormat koji se koristi za formatiranje i deformatiranje podataka izmedju korisnika i izvora podataka. Svojstva DataSource i DataMember opisuju izvor podataka koji ce koristiti odredjeni korisnik podataka.

Konacno, sada je moguce i dinamicko dodavanje kontrola (engl. dynamic control addition). Mozete iz svog programa da dodajete kontrolne obrasce i da ih s njega uklanjate, a pri tom ne mora da postoji pocetna instanca te kontrole! Ova nova mogucnost obezbedjuje izradu dinamickih obrazaca koji mogu da se oblikuju tako da odgovaraju bilo kom izvoru podataka: jednostavno deklarisemo novu instancu bilo koje vazece kontrole, a zatim zadamo vrednosti njenih kontrola.

Najzanimljivije poboljsanje pri pravljenju korisnickih kontrola (engl. UserControl) jeste mogucnost izrade izvora podataka i korisnika podataka. Kontrola UserControl koja je definisana kao izvor podataka obezbedjuje korisnicki interfejs i potpun skup svojstava, dogadjaja i metoda za rad s podacima unutar tog izvora. Pomocu nje mozete brzo da pravite sopstvene kontrole za rad s podacima i da ih prilagodjavate svojim potrebama. Mozete da zadajete ne samo svojstva, dogadjaje i metode, vec i elemente korisnickog interfejsa koje obezbedjuje kontrola. Nakon toga, bilo koja druga poveziva kontrola moze da se poveze s vasim namenskim izvorom podataka, na isti nacin kao kada je u pitanju standardna kontrola za rad s podacima. Mozete da napravite i korisnicke kontrole koje se ponasaju kao korisnici podataka. Takav korisnik moze da se poveze s bilo kojim izvorom podataka na isti nacin kao sto se standardne kontrole povezuju sa izvorima.

Sada je moguce napraviti nezahtevne (engl. lightweight) korisnicke kontrole. Nezahtevna kontrola nema svojstvo hWnd koje trazi mnogo Windowsovih resursa. Prednost ovakve kontrole ne ogleda se samo u standardnim aplikacijama, vec je od narocite koristi pri razvijanju Internet aplikacija distribuiranih za rad s mrezama, gde su resursi dragoceni. Nezahtevne kontrole mogu da se naprave tako da budu prozirne, sa definisanim narocitim oblastima osetljivim na dodir (engl. hit regions). To omogucava izradu kontrola nepravilnog oblika.

U ovom odeljku cemo opisati neke dodatke i poboljsanja samog jezgra jezika. Sada je moguce da korisnicki definisani tipovi podataka (engl. user-defined types, UDT) budu argumenti ili rezultati javnih funkcija i svojstava. Znamo mnoge programere koji su jedva cekali ovu mogucnost. Nov skup File System objekata omogucava upravljanje jedinicama diskova, direktorijumima i datotekama na nacin koji je vise objektno orijentisan. Zanimljiva nova funkcija CallByName() omogucava pristup metodi ili svojstvu objekta po imenu. To umanjuje potrebu za slozenim naredbama Select-Case kada zelite da pozovete odredjeno svojstvo ili metod. Ovaj element, udruzen s mogucnoscu pravljenja kontrola u toku rada programa, u velikoj meri olaksava izradu dinamickih obrazaca. Funkcija CreateObject() sada ima nov argument: ServerName(). To olaksava pravljenje objekata na udaljenim racunarima.

Medju mnogim novim funkcijama za rad s tekstualnim (znakovnim) podacima imamo: Filter(), FormatCurrency(), FormatDateTime(), FormatNumber(), FormatPercent(), InstrRev(), Join(), Split(), StrReverse() i druge. Funkcija Filter() omogucava izdvajanje podskupa znakovnih nizova na osnovu nekog uslova. Funkcija Join() brzo spaja podnizove koji postoje u odredjenom nizu. Suprotna funkcija, Split(), deli niz znakova u podnizove. Ove funkcije trebalo bi da posluze ljubiteljima desifrovanja. Jedna zanimljiva funkcija StrReverse() obrce znakove u nizu za nju jos uvek nismo smislili namenu, ali smo sigurni da je dodata s razlogom.

Setup Wizard (carobnjak za pripremu instalacione verzije aplikacije) poboljsan je i preimenovan kako bi odrazio povecan naglasak na razvoj aplikacija za Internet. On se sada zove Packaging and Deployment Wizard (carobnjak za pakovanje i postavljanje). On vam pomaze da napravite programe za instaliranje aplikacija, ukljucujuci i smestanje CAB datoteka na Web server. Carobnjak sada moze da se pokrene iz razvojnog okruzenja Visual Basica i da radi u pozadini kao paketni (engl. batch) proces. Data Object Wizard koristi se za izradu namenskih izvora i korisnika podataka. On radi u sadejstvu s vezama koje su uspostavljene u okruzenju Data Environment. Data Form Wizard ujedinjuje sposobnost dinamicke izrade kontrola i obrazaca na kojima kontrole ne moraju obavezno da se povezuju s kontrolama za rad s podacima. Poboljsani su i ostali carobnjaci.

Integrisano razvojno okruzenje Visual Basica (engl. Integrated Development Environment, IDE) pojavljuje se kada se pokrene aplikacija Visual Basic (VB6.exe). Ovo okruzenje sastoji se od velikog broja poznatih elemenata, ukljucujuci linije menija, palete sa alatkama, kutiju sa alatkama, Project Explorer i prozor svojstava.

Kada pokrenete Visual Basic, prvo cete uociti nove sablone za projekte (slika 2-7). Tu spadaju sabloni Data Project, IIS Application i DHTML Application. Sablon Data Project podesava okruzenje za pravljenje veza izmedju podataka i izvestaja o podacima. Ovaj sablon pravi projekat sa tri elementa: jednim praznim obrascem, alatkom DataEnvironment i alatkom DataReport. Osim toga postavlja sve potrebne reference za aktivnosti koje su u vezi s podacima. Sablon IIS Application pravi jedan objekat/alatku WebClass i odgovarajuce reference. Sablon DHTML Application pravi alatku za projektovanje DHTML (koja se koristi za izradu DHTML objekta) i programski modul sa kontrolnim spiskom svojstava koja koristi DHTML objekat.

S ovim novim mogucnostima za rad s podacima povezano je nekoliko novih menija i stavki u njima. Meni Query (upit) dodaje vise mogucnosti koje se ticu upita direktno u razvojno okruzenje (IDE). Meni Diagram olaksava prikazivanje veza izmedju baza podataka u obliku dijagrama. Publish Wizard (carobnjak za objavljivanje), prikazan na slici 2-8 (Tools >> Publish >> Source Files) koristi se za dodavanje komponenata u Microsoft Repository/Visual Component Manager. Osim poboljsanog Visual Component Managera u kome mogu da se upisuju i pronalaze komponente, dodata je i nova mogucnost za izradu novog projekta od postojeceg, koji se nalazi u SourceSafe (Tools >> SourceSafe >> Create Project from SourceSafe). Ovo cvrsce povezivanje s SourceSafe i Repository dosta je poboljsalo primenljivost Visual Basica za timski rad.

Jedine druge vidljive promene u razvojnom okruzenju Visual Basica jesu dva nova dugmeta na paleti sa alatkama: Data View Window (prozor za uvid u podatke) i Visual Component Manager. Data View Window (slika 2-9) prikazuje sve veze koje su uspostavljene unutar projekta. Za svaku vezu prikazuju se tabele (engl. Tables) i prikazi (engl. Views). Moguce je i pravljenje elemenata misem izmedju prozora Data View i ostalih prozora, npr. alatke za projektovanje Data Environment. Primera radi, mozete da prevucete prikaz u Data Environment, nakon cega ce se on pojavljivati kao komanda. Ta komanda potom moze da se prevuce u obrazac kada otpustite taster misa nakon prevlacenja, sva polja u tom prikazu, tj. komandi, zajedno sa odgovarajucim natpisima, dodaju se u obrazac.

Neki novi elementi integrisanog razvojnog okruzenja Visual Basica (IDE) nisu bili zavrseni u vreme pripremanja ove knjige za stampu.

Jedna od zanimljivijih izmena u VB6, koja naoko izgleda neznatna, ali nosi znacajne posledice, jeste nacin na koji program za instaliranje Microsoft Visual Studija rasporedjuje direktorijume Visual Basica. Ako se ovi direktorijumi pogledaju, postaje jasno da razvojno okruzenje Visual Basica ne sadrzi samo VB elemente sada je to skup alatki koje zajednicki koriste sve komponente paketa Visual Studio. Ove alatke ukratko su opisane u poglavlju 1. Po svoj prilici moracete da koristite i neke alatke Visual Studija dok se budete hvatali u kostac s problemima programiranja.

U ovom poglavlju ukratko smo pregledali samu alatku Visual Basic 6.0. Sada cemo se vratiti unazad i ponuditi vise razlicitih perspektiva:

1. Zasto koristiti Visual Basic?
2. Kakva saradnja postoji izmedju Visual Basica i ostalih Microsoftovih programerskih alatki?
3. Kako Visual Basic "stoji" u odnosu na jezik Java?
4. Koje su strateske pobude za promene u VB6?

U ovom odeljku izlozicemo vise cinjenica i nekoliko licnih stavova zasnovanih na iskustvima autora i njihovih saradnika koji zajednicki cine grupu s visedecenijskim iskustvom u Visual Basicu i softverskom inzenjerstvu u celini. Ukoliko se ne slozite s nasim misljenjem, to je u redu; ali ovo poglavlje ce vam ipak biti zanimljivo i za citanje i kao tema za razgovor.

Visual Basic je toliko napredovao da je sada mnogo vise od jezika to je "masina" za proizvodnju aplikacija. Nijedno drugo programsko okruzenje na svetu ne nudi takvo obilje mogucnosti u istom pakovanju kao sto je to slucaj s Visual Basicom (i Visual Studijom). Pomocu njega pojedinac moze da pravi jednostavne aplikacije za nekoliko minuta, a ceo tim moze da pravi slozene, vrhunske aplikacije. Visual Basic obezbedjuje objektno orijentisani pristup u projektovanju, a aplikacije mozete da pravite onako kako ste to cinili pre mnogo godina. Mnogi ce reci da ovaj jezik nije toliko objektno orijentisan ili "cist" kao drugi jezici, ali tesko je dokazati da pomocu nekih drugih alatki mozete da budete produktivniji nego sa Visual Basicom.

Najpre upozorenje: posto postoji bezbroj nacina za pravljenje aplikacije u Visual Basicu, lako je "skrpiti" nesto sto ce raditi, ali to je los pristup. Iako je Visual Basic produktivniji od ostalih alatki, on zahteva i vise discipline da bi se napravio dobar projekat. Kljuc za poboljsanje vase programerske tehnike jeste u tome da ujedinite mogucnost stvaranja klasa i ActiveX komponenata u Visual Basicu. Te konstrukcije primoravaju vas da mislite na vise objektno orijentisani nacin.

Dakle, zasto treba koristiti Visual Basic? Zato sto hocemo da se posao odradi kako treba!

Kao sto je ranije pomenuto, Visual Basic polako napreduje od samostalne razvojne alatke ka jednoj iz grupe alatki Visual Studija. Da li je Visual Basic centar svemira, kome su ostale alatke iz Visual Studija podredjene, ili je Visual Studio centar svemira, a Visual Basic se koristi za odredjene namene? Odgovor na ovo pitanje zavisice od ugla posmatranja. Ako pretezno pravite aplikacije koje su samostalne ili su distribuirane na mrezi ali ne zahtevaju citaca Weba, tada je Visual Basic vasa centralna alatka. Ako pravite aplikacije zasnovane na jeziku HTML, u kojima veci deo posla obavlja server, vase kljucne alatke verovatno ce biti one iz paketa Visual InterDev, uz VB Script i ActiveX komponente koje ce dopunjavati Web strane. Medjutim, nove mogucnosti za rad s podacima i na Webu koje ima Visual Basic 6.0, mozda ce vas podstaci da se vratite na Visual Basic kao primarnu alatku za izradu Web aplikacija. U svakom slucaju, veoma je privlacno saznanje da vam se nudi jedan paket (Visual Studio) koji moze da zadovolji vecinu, ako ne i sve vase potrebe.

Jezik Java je u poslednje vreme zaista posejao strah medju programerima. On plasi one programere koji su svoje karijere izgradili na Visual Basicu. Posle hiljada sati koje su ulozili u to da postanu strucnjaci za Visual Basic, pojavljuje se Java a izgledi da ce unovciti svoju investiciju odjednom postaju veoma neizvesni.

Medjutim, mi ne gubimo nadu. Verujemo da nas Microsoft nece izneveriti i da ce uciniti da VB postane najbolja alatka na trzistu. Verujemo da Java vise obecava nego sto stvarno moze da ispuni i da ce je poslovan svet odbaciti i vratiti se na brzu izradu aplikacija za poslovne primene uz pomoc Visual Basica.

Java je zaista sjajan jezik. Tu cinjenicu potvrdili su programeri u celom svetu ukljucujuci i one koji rade u Microsoftu. Sto se tice nivoa slozenosti, Java se nalazi negde izmedju Visual Basica i jezika C++. Ona je veoma objektno orijentisana, kao jezik C, stiti vas od previse detalja o sistemu kao Visual Basic i ima sintaksu koja ce biti bliska svakom C programeru. Ako programirate na jeziku C, Java ce vam biti bliska. Ako radite s Microsoftovim proizvodima ili ste UNIX programer, Java je tu gde jeste. Ako ste tipican VB programer, Java vam se nece svidjati iz istog razloga kao i C njena sintaksa je zbunjujuca, a alatke joj nisu ni tako dobre, ni tako lake za koriscenje.

Java je takodje platforma jasno je da je njeni tvorci tako postavljaju. Java nije samo zamena za VB i VC, vec i zamena za Windows (ako bude kao sto odredjene kompanije prizeljkuju). To moze da bude dobro ili lose u zavisnosti od ugla posmatranja, ali jedno je izvesno: Java je prestrasila Microsoft i naterala ga da ulozi veliki trud kako bi nadvladao ozbiljnu pretnju.

"Napisi jednom, pokreni bilo gde" ovo zvuci vise kao mit nego kao stvarnost. U poslednje vreme pojavili su se mnogi clanci u kojima se opisuju ne bas lepa iskustva pri pokusajima da se isti programi baza pokrenu na razlicitim platformama. Mnogi su ustanovili i da se pri pokusajima da se razvije proizvod koji bi radio na opisani nacin gubi mnogo u funkcionalnosti specificnoj za odredjeni operativni sistem. Iako trenutno postoje mnogi problemi u vezi s pokusajima da se programski kôd ponasa isto na svim platformama, objektivni posmatrac mora da veruje u to da ce oni biti reseni u buducnosti.

Sumirajmo sada sve sto je receno i izvedimo zakljucak:

• Java je sjajan jezik, ali je i platforma.
•  Javine programske alatke su tek u povoju.
• Jos uvek postoji ogromno zanimanje za Javu, iako je pocetno odusevljenje ponesto splasnulo.
• "Napisi jednom, pokreni bilo gde" i dalje je mit, iako je razumno verovati da ce ovaj cilj biti ostvaren za izvesno vreme.
• Visual Basic je zrela, solidna alatka koja nudi ogromnu zbirku elemenata kombinovanih u integrisanu razvojnu platformu. Visual Basic je kljucni deo Microsoftove razvojne strategije za programiranje i modela COM.

Zakljucak: iako Java nije los izbor, Visual Basic se jasno istakao kao strateska alatka za razvoj poslovnih aplikacija. Ako smatrate da ce Java pobediti, zasto uopste citate ovu knjigu? Ako mislite da ce pobediti Microsoft, ukrcajte se u voz!

S vremena na vreme, zanimljivo je i korisno pokusati razumeti zasto su nacinjene izmene u novim verzijama Visual Basica. Pretpostavka je da promene nacinjene u jezgru programa u bilo kojoj verziji ukazuju na strateski pravac kojim se Microsoft uputio s doticnim proizvodom. Ako verujete da Microsoft obicno dobro predvidi buducnost razvoja softvera (a mi verujemo), onda je vazno razumeti te nove i poboljsane mogucnosti kako bi one mogle da se iskoriste. Ako pogledate nove skupine mogucnosti, videcete da se isticu dve oblasti: podaci i Web. Pomalja se i treca oblast kojoj je posveceno dosta vremena: mogucnost izrade sistema aplikacija za podrsku poslovanja kompanije.

1.  Sve o podacima. Stvarno postoji mnogo novih elemenata koji se odnose na rad s podacima. Od novih Data objekata, preko novih mehanizama povezivanja, novih objekata za formatiranje, do DataRepeater kontrola, novih alatki za projektovanje podataka itd. Sve ove nove mogucnosti samo su dodaci najboljem okruzenju za rukovanje podacima na svetu. Kao sto svi znamo, aktivnosti poslovnog sveta zavise od podataka, a ova nova zbirka mogucnosti trebalo bi da ga obori na kolena.
2. Sve o Webu. Web nije samo popularan vec je i buducnost razvoja aplikacija. To ne znaci da ce sve nove aplikacije raditi pod okriljem Web citaca, ali znaci da ce sve nove aplikacije ocekivati da ce im ovaj sveprisutni komunikacioni kanal (Internet) biti dostupan. Brojne nove mogucnosti, ne samo u Visual Basicu, vec i u ostalim proizvodima iz paketa Visual Studio, umnogome olaksavaju programiranje za Web.
3. Poboljsane mogucnosti za razvoj poslovnih aplikacija. Programiranje prelazi s glomaznih samostalnih aplikacija na distribuirane. Kako se povecava upotreba nezavisnih i distribuiranih objekata, povecava se i slozenost razvijanja aplikacija. Ta povecana slozenost zahteva nove alatke za upravljanje projektima. Microsoft polako sastavlja veliku pricu o razvijanju poslovnih aplikacija alatke se cvrsce integrisu, Repository povezuje vise alatki u pozadini, Visual Component Manager postaje zaista upotrebljiv, a Visual Modeler se poboljsava. U buducim verzijama treba da ocekujemo nastavak poboljsavanja ukupnih mogucnosti za poslovne primene.

Visual Basic s verzijom 6.0 nastavlja da napreduje. Kao sto se moglo videti u poslednjih nekoliko izdanja, usavrsava se ne toliko jezgro jezika koliko ukupne mogucnosti programa. U stvari, kada kazemo Visual Basic, ne mislimo toliko na sam jezik, vec pre na okruzenje za izradu aplikacija koje on obezbedjuje. Nema sumnje da je prilikom koriscenja Visual Basica naglasak vise na gradjenju aplikacije, a ne na njenom programiranju.

Po nasem misljenju, najveci deo napora na usavrsavanju Visual Basica 6.0 usmeren je na dve kljucne oblasti: baze podataka i Internet. Na taj nacin Microsoft pomera granice znacaja ove alatke. U pocetku, Visual Basic je vazio za odlicnu alatku za izradu prototipova. Microsoft pokusava da progura ovu verziju kao vodecu alatku za izradu distribuiranih aplikacija za poslovne primene.

Slika 2-1: Alatka za projektovanje Data Environment.

Slika 2-2: Alatka za projektovanje Data Report.

Slika 2-3: Kontrola DataRepeater.

Slika 2-4: Alatka za projektovanje WebClass.

Slika 2-5: Alatka za projektovanje DHTMLPage.

Slika 2-6: Kontrola DateTimePicker.

Slika 2-7: Sabloni novog projekta.

Slika 2-8: Upisivanje komponente u Repository.

Slika 2-9: Prozor Data View.