Аутор: Симеон Нови Богослов
Страна: 134
► Остали детаљи

ПРЕДГОВОР ТЕЋЕМ ИЗДАЊУ

Ово енглеско издање беседа светог Симеона Новог Богослова (1022) превод је руског издања светог Теофана 3атворника. Свети Теофан (1894), припадник новије генерације светих Отаца, много је поштовао светог Симеона и превео је на руски језик два тома његових дела.

Духовна ревност и светог Симеона и светог Теофана, удаљена скоро један миленијум хришћанске историје, потребна је у данашње време више него икад, зато што таква ревност брзо ишчезава међу православним хришћанима. Оба ова света Оца имали су мистичко искуство које им је омогућило да изразе тај лични однос са Богом. Данас, као и у прошлости, они могу да послуже као јединствени учитељи искуственог хришћанства - хришћанства срца и јуначког делања.

Свети Теофан 3атворник је превео ове беседе светог Симеона зато што је осетио велику потребу да каже данашњем читаоцу који је смисао човековог постојања. Исту такву потребу у наше време осетио је отац Серафим Роуз (1982), који је одабрао ове беседе свесрдно желећи да пренесе њихову поруку боготражитељским душама.

Неуморно радећи на овој књизи, монах Серафим (Роуз) је знао који је смисао његовог живота и хришћанства уопште. Схватао је да нечастиви ради све да спречи савременог човека да крене путем спасења. То је учињено тако што је укинуто православно учење о првоствореном човеку, од којег потиче читава хришћанска философија о томе ко је човек и зашто га је Бог створио.

Док је преводио и састављао ову књигу беседа светог Симеона, отац Серафим је такође радио и на својој књизи. То је књига која представља зборник православног патристичког учења о богооткривеној књизи Постања, стварања света и првог човека. Међу многим светим Оцима које је цитирао у том делу налази се и свети Симеон Нови Богослов. Иако отац Серафим није поживео и довршио ово дело, он је обезбедио сав потребан материјал у својим списима, белешкама, писмима и предавањима. У току 2000. године, осамнаест година после његовог упокојења, његово братство је довршило то дело које је он започео, објавивши све његове рукописе и забележена предавања на тему стварања, под насловом који је сам изабрао - Стварање света и рани човек.

У учењу о човековом стварању, његовом греху и искупљењу кроз Исуса Христа, садржана је читава хришћанска вера - тј. познање свега што је потребно за спасење и задобијање Царства Небеског. Управо у том, оностраном Царству Христовом, можемо наћи наше вечно обиталиште.

Свети Герман. Аљаски, Српски православни манастир Платина, Калифорнија, САД 2001. гoдинa