Аутор: Григориј Сковорода
Страна: 280
► Остали детаљи

ПРЕДГОВОР

Захваљујемо блаженом Богу зато што је учинио да оно што је нужно не буде тешко, а оно што је тешко не буде нужно.

За човека ничег слађег и потребнијег нема, него што је то срећа; исто тако нема ничег лакшег од тога. Захваљујемо за то блаженом Богу.

Царство Божије је унутар нас. Срећа је у срцу, срце у љубави, а љубав у вечном закону.

То је вечна ведрина и незалазеће сунце, које таму бездана срца осветљава. Захваљујемо за то блаженом Богу.

Шта би било када би срећа, најпотребнија и најпријатнија свима, зависила од места, од времена, од плоти и крви? Рећи ћу још јасније: шта би било кад би Бог срећу метнуо само у Америку, или на Канарска острва, или у азијски Јерусалим, или у царске палате, или у Соломонов век, или у богатство, или у пустињу, или у високе чинове, или у науке, или у здравље? .. Тада би и наша срећа и ми са њом били много јаднији. Ко би се могао докопати тих места? Како се могу сви родити у само једном времену? Како могу да се сместе у један чин и стање? И каква је то срећа, изграђена на песку плоти, на ограниченом месту и времену, на смртном одру човека? Зар то не би било тешко? Еј! Тешко и немогуће. Него захвалимо блаженом Богу, што је учинио да тешко буде и непотребно.

Желиш ли већ сад бити срећан? Не тражи онда срећу преко мора, не моли је од човека, не лутај по планетама, не вуци се по дворцима, не пузи по шару земаљском, не броди по Јерусалимима ... Златом можеш купити село, ствар тешку и потребну, а срећа, најнеопходнија неопходност, увек се и свуда даје на дар.

Ваздух и сунце увек су с тобом, свуда и без потребе да их плаћаш; а све оно што бежи даље од тебе, знај да ти је туђе и не сматрај га својим, све је то страно и сувишно. Зашто се мучити око тога? Зато је то и тешко, а да ти је неопходно, не би се ни одвајало од тебе.

Захвалимо за то блаженом Богу.

Срећа не зависи ни од неба, ни од земље. Реци заједно са Давидом; "Шта ја имам на небу? И шта од тебе тражим на земљи?"

Шта ти је потребно? Оно што је најлакше. А шта је лако? О, пријатељу мој, све је тешко, и горко, и зло, и лажно. Али шта је онда лако? Оно, пријатељу мој, што је нужно. Шта је нужно? Нужна је само једно; "Једно је потребно."

Само једно за тебе је нужна, и само једно је лако и добро, а све друго је напор и болест.

Шта је једно једино? Бог. Сва твар је крпа, смеса, гад, сеча, лом, крш, исцедак, тричарија, и плот, и плетење ... А оно што је добро и потребно, само то постоји увек и свуда. Али једино Бог у шаци својој и прах плоти твоје држи.

Захвалимо блаженом Богу за то, што све оставља за нас и све нам је тешко, осим онога што је потребно, добро и једино.

Многе те чекају телесне неопходности, и није срећа тамо, већ је за твоје срце само једно нужна, и оно је недалеко, и тамо су Бог и срећа. Оно је близу - у срцу и у души твојој.

У тај ковчег води и наша беседа од десет глава, као кроз десет врата, и ја желим да се душа твоја, као Нојева голубица, не нашавши нигде спокоја, врати срцу свом, и ономе што почива у срцу њеном, да се збуду Исаијине речи: "Будут основания твои вечные родом родов, и назовешься созидателем оград, и пути твои посреди успокоиwь".

Ово жели Григориј, син Саве Сковороде.

ОСНОВА БЕСЕДЕ
"Истина Господња навек живи."
"Навек, Господе, живи твоја реч."
"Закон твој посред је уграбе моје."
"Реч Беше плот и радоваше се у нама."
"Посред вас стоји, а ви га не знате."