Аутор: Адолф Мусцхг
Страна: 330
► Остали детаљи

Ову збирку есеја и говора прослављеног швајцарског писца и универзитетског професора Адолфа Мусцхга отвара есеј о Велáзqуезовој слици „Ткаље“, у ком Мусцхг већ демонстрира сав свој раскошни таленат за анализу, за необичне увиде који интелектуално разгаљују, за луцидне аналогије којима у основи лежи неумољива ерудиција. Сав тај есејички дар прожима и остале есеје, тематски сасвим различите, било да говоре о образовању („Шта значи образовање“), европском идентитету и будућности Европе, нашем односу према животињама („Како животиња види животиње“), изазовима модерног друштва и његове економије, толеранцији, културном памћењу, дигиталној револуцији итд. Мусцхг има и изоштрено политичко чуло па су, и имајући у виду културну климу западне Европе, његови ставови необично смели (нарочито када критикује жељу неких етничких заједница да монополизују статус вечних жртава и жељу за привилегијама које се из тога прижељкују, али и постижу). Мусцхг је и изврстан познавалац немачке класичне културе, тако да његово упућивање на Гöтхеа, Хумболдта или Јацоба Бурцкхардта готово увек подсети читаоца на чињеницу да велики аутори из прошлости и даље имају да кажу нешто што је релевантно и за нашу садашњост.

Адолф Мусцхг је рођен 1934. у Золликону, надомак Züricha, и до пензионисања је био професор немачког језика и књижевности на Техничком универзитету у Zürichu (ETH), а у периоду од 2003. до 2006. и председник Академије уметности у Берлину. Написао је велики број романа, међу које спадају: „У зечјем лету“ („Im Sommer des Hasen“, 1965), „Светлост и кључ“ („Дас Лицхт унд дер Сцххлüссел“, 1984), „Црвени витез“ („Das Licht und der Schhlüssel“, 1993), „Сутерова срећа“ („Sutters Glück“, 2004), као и више збирки приповедака, попут „Љубавних прича“ („Liebesgeschichten“, 1972) и „Када је срећа“ („Wenn es ein Glück ist“, 2008). Написао је и биографију Готфрида Келера (1977), и објавио више збирки есеја и предавања („Was ist europäisch“, 2010; „Literatur als Therapie?“, 1981, итд.). За свој књижевни рад добио је готово све најважније награде које се додељују у земљама немачког говорног подручја (Hermann-Hesse-Preis, Georg-Büchner-Preis и Grimmelshausen-Preis). Спада међу наугледније живе швајцарске писце и важи за једног од најцењенијих данашњих германофоних интелектуалаца.

„Ми смо данас забринути сведоци злочина који се чине у намери да се искорене злочини друге стране – јер су, разуме се, истински злочини увек злочини друге стране. И ти злочини не само да наше властите оправдавају, већ апсолутно забрањују да се за њих користи исти назив. За суспендовање цивилизоване семантике у властиту корист, за праведно фалсификовање властитог биланса увек постоје најнужнији разлози. Ко је био жртва попут Јевреја, ко више никада не жели да буде жртва, да никада више себе не гледа као жртву, јер је у слици жртве био приморан да себе омаловажава, да себе презире, да себе посматра очима зликовца колико год то било мучно, у његову перспективу се увлачи слепа мрља. Како би такав био иначе у стању да у траженој одмазди препозна жртву на другој страни, тј. властиту рефлексију? Такав себи заувек даје за право, чак дужност, да терором назива само непријатељске потезе, те да захтев да непријатељ овако или онако ишчезне назове ни мање ни више него праведним. Да, такво нешто приличи Јеврејима који су показали и којима је показано да нису тек неки обичан народ. Шоа, цивилизацијски крах, своје преживеле је у односу на све што чине или не чине опремила сталном опремом привилеговане правде, која се више ничим не да поништити. Ниједном народу као немачком не приличи да ћути о примени такве правде.“

Адолф Мусцхг, „Трпети значи вређати“

САДРЖАЈ

1. Ткаље – уместо увода

2. Како животиња види животињу

3. О мостовима

4. Трпети значи вређати

5. Европа, растргнуто јагње

6. Академија се захваљује

7. Академија и симулација

8. Алхемија речи

9. Европски идентитет и пољски вето

10. Поводом 80-ог рођендана Хартмута вон Хентига

11. Културна еволуција

12. Водећа култура – а чиме се она води?

13. Носити боје – истаћи заставу?

14. О лепој узалудности

15. Шта значи образовање?

16. Слобода карикатуре – карикатура слободе

17. Да ли постоји европски идентитет?

18. Видети што још нико видео није

19. Нулта толеранција?

20. Одржана реч

21. Изгубљена историја

22. Смрт је кум

Напомене