Ова антологија доноси текстове у чијем је фокусу период Великог рата (1914–1918), а све њих сем једног, написали су амерички књижевници, историчари, новински извештачи, чланови медицинских мисија, сарадници на дистрибуцији хуманитарне помоћи, као и највиши државни званичници. Ти текстови су расути по различитим, давно штампаним новинама, часописима и књигама и доступни само ентузијастима у области историје који имају времена и стрпљења да у потрази за њима „копају” по разним архивама, библиотекама и одлагалиштима. Ово настојање да се они спасу од заборава представљало је награду за истраживача, јер ти текстови приповедају снажну причу о цени која се мора платити у борби за очување достојанства, слободе и демократије. Они су прави доказ шта нације у савезништву, уједињене у циљу, могу постићи на корист сваке од њих.

Ова књига представља примере истински величанствене и племените великодушности коју су Американци показали према Србима у очајним тренуцима потребе. Тешко је и замислити несебичнија и хуманија дела. Њихова демонстрација емпатије и спремност да пруже руку спаса некоме ко пролази кроз тренутке очаја подсећа на библијске параболе. Као таква, она је парадигма витештва с којом моћни али часни светски лидер може да пригрли и третира свог мање срећног али достојног пријатеља и савезника. Можда је крунски симбол тог дивљења вредног односа одлука председника Вудроа Вилсона, тада преседан, да почаствује Србију и њен народ наредбом да се српска тробојка подигне поред америчких „звездица и пруга” на Белу кућу. Био је то дан када се над Белом кућом вијорила застава Србије.

У години када Сједињене Америчке Државе и Србија славе јубилеј – 140 година дипломатских односа – одзвањају у свести речи великог енглеског песника Радјарда Киплинга:

Ти који судиш народима, дај нам спас,

поштеди од заборава нас – од заборава нас.

Радоје Радојевић