Аутор: Тадеуш Зјелињски
Страна: 150
► Остали детаљи

Античка култура, према професору Тадеушу Зјелињском (1859–1944), има огроман значај за развој и очување европске културе. Oна свакако мора и даље да има место у процесу образовања. Класична култура је својим бићем, како историјски, тако и психолошки, органски елемент у образовању европског друштва и може се уклонити једино уколико се уклони и читава савремена европска култура. Међутим, античка култура своју улогу врши само онда када се не третира као норма која се слепо подражава, већ као плодотворно семе захваљујући ком европска култура расте и оплемењује се. Универзална вредност упознавања с античком културом почива у томе што је она кадра да истински образује. „Знање се заборавља, али образовање се не губи. Образован човек, чак и када заборави све што је научио, остаје образован човек“. Образовање не подразумева пуко располагање информацијама. Од старих Грка и даље можемо учити како приступати „истини“ и постављати питања зашто и чему. Учењем латинског и грчког учимо и о свом матерњем језику много више него што се обично претпоставља и то управо тако што учећи класичне језике најбоље и најбрже учимо да постављамо питања о синтакси, морфологији, фонетици матерњег језика.

Дело Антички свет и ми заправо чини осам предавања која је Тадеуш Зјелињски држао у Петрограду 1903. године. Та предавања су објављена исте године на руском језику, а ускоро су уследили немачки (1905) и енглески (1909) преводи, а до почетка Другог светског рата преведена су на још десетак европских језика. Нема сумње да су успеху ове књиге допринели разложна аргументација коју Зјелињски излаже, као и тон, бројна занимљива и убедљива упућивања на античку филозофију, архитектуру, филологију, књижевност итд, али и потреба дела академске заједнице за одбраном од агресивног педагогошког утилитаризма који, како почетком XX тако и почетком XXI века, настоји да из образовног система избаци сва „беспотребна знања“ која се не могу лако уновчити. Дело Антички свет и ми је у том смислу и даље актуелан прилог расправи о смислу и циљу образовања.
Тадеуш Зјелињски (Tadeusz Zieliński, 1859–1944) је славни пољски класични филолог, који је за собом оставио преко 900 публикација. Докторирао је 1880. у Лајпцигу а хабилитирао у Петербургу где је био професор на Историјско-филозофском факултету до 1920, када одлази на Универзитет у Варшави. Добио је почасне докторате на више универзитета, укључујући универзитете у Оксфорду, Атини и Бечу.

У својим проучавањима специјализовао се за историју античке културе, историју грчког позоришта, античку религију. Његова студија Подела староатичке комедије (Die Gliederung der altattischen Komoedie, Teubner 1885) и данас је референтна. Написао је важне монографије о стваралашту Софокла (Софокле и његово трагичко стваралаштво, 1928) и Цицерона (Cicero im Wandel der Jahrhunderte, 1897). Проучавао је и Плаута, Вергилија, Хорација. Резултат вишегодишњих проучавања религија античког света су четири тома дела Религије античког света (1921–1934). Овој тематици посветио је и дело Хеленизам и јудаизам (1928). Бавио се такође компаративним проучавањима развоја европског песништва и књижевности. Поредио је дела Овидија, Шекспира и Пушкина, анализирао античке мотиве код Мицкјевича, Ничеа и Сјенкјевича.

Дело Антички свет и ми је у међувремену преведено на 17 језика. Превод на немачки је објављен 1905. (Die Antike und wir), на енглески 1909. (Our Dept to Antiquity) и француски (Le Monde antique et nous. Série de cours donnés à Saint-Pétersbourg), а књига је такође више пута реиздата у новије време. Италијански превод из 1910. (L’antico e noi) објављен је поново 2004, а новогрчки превод талентованог и прерано преминулог грчког фило-лога Јоаниса Сикутриса (Ημείς και οι Αρχαίοι, 1928) реиздат је 1994. Ово је први превод неког дела Тадеуша Зјелињског на српски језик.