Цветник хумористичне поезије, од класика попут Луиса Керола, Роберта Луиса Стивенсона, Емили Диконсона, Артура Конана Дојла, па све до Френка Запе, Тома Вејтса. Преводилац је обухватио последњих стотинак година и уверљиво показао да ведри поетски жанр у Енглеској и Америци има континуиранију традицију, и неупоредиво је негованији, развијенији, популарнији, па и више цењен него другде.