Антологија српске лирике : 1900 – 1914 _3. издање
Први пут објављена 2001. године, Којенова Антологија српске лирике 1900–1914. и данас је једина књига која на целовит начин представља ово кључно раздобље у историји српске поезије. За непуних петнаест година, на самом почетку новог века, једна изузетно обдарена генерација песника, од најстаријих, Јована Дучића и Милана Ракића, до најмлађих, Душана Срезојевића и Милутина Бојића, потпуно је преобразила српско песништво уводећи га у свет модерне европске културе и књижевности. У Којеновој Антологији највише простора добила су четири кључна песника овог доба, Ракић, Дучић, Сима Пандуровић и Владислав Петковић Дис, али нису запостављени ни други песнички гласови (Алексе Шантића, Вељка Петровића, Бојића, Данице Марковић, Стевана Луковића, итд) без којих се не могу сагледати све вредности овог песништва. У студиозном, амбициозно замишљеном предговору (стр. В–ЛИ) Којен полемише с неоправданим потцењивањем онога што је ова генерација песника дала српској књижевности: напади критичара модерниста после Другог светског рата на све песнике овог раздобља осим Диса искривили су наше схватање српске песничке традиције представљајући је далеко сиромашнијом него што је стварно била.
Детаљни подаци о књизиНаслов: Антологија српске лирике : 1900 – 1914 _3. издање
Издавач: Čigoja štampa
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: B5
Година издања: 2017
ИСБН: 978-86-531-0289-0