После Вожда Карађорђа најопеванији српски краљ је његов унук Краљ Петар I Ослободилац. Само о њима су певали не само домаћи него и страни песници, а међу њима и они највећи. Карађорђу је посвећена и круна српског песничког генија, српска национална библија Горски вијенац. Животопис Краља Петра Ослободиоца личи на садржај неког великог епа.

Хероика Србије неодвојиво је од њега и његове династије. Вожд је Србе „дизао из мртвих“ и „дунуо живот српској души“, а владавина његовог унука од 1903 – 1921 је тријумф слободе и демократије, најсрећнији пример у новијој историји Србије. Србија је проширено Карађорђево имање, а тим имањем владао је Краљ Петар „са прстом на уставу“ као најомиљенији, најобразованији, најскроминији, а најпобожнији српски краљ, упоређиван са славним краљевима наше најславније Немањићске династије. Знао је да су „без љубави народне слаби сви престоли земаљски“. Као и сви Карађорђевићи и Краљ Петар је живео у изгнанству.

Више од пола живота био је изгнаник – ухођен, праћен, хапшен и суђен. Многе године провео је у војничким рововима ратујући у Француској, Босанској Крајини и Србији. Живео је у Паризу, Женеви, Пешти, Бечу, Темишвару, Петрограду, Цетињу… У изгнанству је превео и написао предговор уз књигу О слободи Џона Стјуарта. Своју владавину у Србији започео је законом који је имао само један члан: „Штампа у Србији је слободна“. После славних победа у Балканским ратовима дошао је Први светски рат у коме је „Србија изгубила све осим части“. Тада је државу изнео из земље и ступио на библијски пут и Албанску Голготу. Свака његова стопа је остала жива и прешла у надлежност историје и поезије. Ослободио је и ујединио свој народ расејан у Османском и Хабзбуршком царству. „Идући по води као по суву, као Мојсије, извео је свој народ из Египта и зла“. Зло време је забранило песме посвећене њему, срушило је све његове споменике, променило имена улица и тргова који су носили његово име – сем споменика и улице близу Јелисејских поља и Тријумфалне капије.

Дејан Томић, неуморни чувар културне баштине и скрајнуте повеснице АПОТЕОЗОМ Њ. В. КРАЉУ ПЕТРУ I КАРАЂОРЂЕВИЋУ је све заборављене песме и срушене споменике посвећене Краљу Петру – обновио и вратио читаоцима и српском народу.

Матија Бећковић, академик