Аутор: изабрао и превео Мирослав Голубовић
Страна: 339
► Остали детаљи

Задужбина манастира Хиландара је објавила зборник чланака и проповеди Архиепископа Аверкија (Таушева) Џорданвилског, великог проповедника и неуморног пастира Руске заграничне цркве.

Животни пут архиепископа Аверкија водио је од Казања у Русији, где је рођен 1906. године, преко Бугарске, Закарпатске Украјине, Југославије и Немачке, па све до САД где се и упокојио 1976. Зборник садржи чланке и проповеди настале од 1951. до 1975. године.
У наставку доносимо ауторов увод у први том зборника:

УВОД У ПРВИ ТОМ

Након објављивања зборника мојих чланака и беседа под насловом Истинито Православље и савремени свет, верујући Руси ван граница наше отаџбине поново су почели да ме упорно моле да објавим и друге своје проповеди, беседе и чланке, по могућности сабране у посебном зборнику. Овим мол­бама прикључиле су се и жеље многих наших свештено­служитеља да буде објављен потпуни годишњи богослу­жбени круг мојих проповеди као руководни приручник пастирима почетницима.

Излазећи у сусрет свим овим молбама и жељама, ја сам се најзад одлучио да, упркос својим немоћима, сакупим уједно све што сам рекао и написао у виду по­нуђеног новог зборника под насловом Савременост у светлости Речи Божије, називом који највише одговара свему што је овде сабрано уједно.

Све што овде приносимо моје су црквене проповеди и беседе изговорене приликом разних свечаних сабрања, као и чланци написани у периоду почев од 1951. годи­не – године мог доласка у САД и почетка мог слу жења Ру ској заграничној цркви у Манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, прво у архимандритском чину, а за тим у епископском (од 1953. године) и архиепископском чи­ну (од 1961. године).

Потпуно исто што сам написао у предговору рани­је изданом зборнику могу написати и о садр жају овог збор ника. Увек сам говорио и писао само оно што сам у дубини своје душе осе ћао и доживљавао, што сам током многих година чувао и одстрадао у најсветијем скривеном кутку свога срца и што сам, по природном осећању пастирске дужности, жудео да предам и пре­пору чим свој пастви, повереној мом ду ховном старању. Ко ће исказати за мисли Божије, јер како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови! (Рим 11, 33). Током ових последњих година двапут сам се налазио изме ђу живота и смрти и не знам колико ми је предо­дређено да још живим по свему ром и свеблагом про­мислу Божијем. И зато бих хтео да, док још живим, из­лазећи у сусрет молбама које ми стижу, понудим пажњи свих верујућих Руса који искрено траже спасење само једно потребно (Лк 10,42), што је потпуно у складу са уче­њем Речи Божије, без икаквих сопствених домишљања и, сада тако помодних, човечијих мудровања, што сам свагда сматрао најважнијим и најнеопходнијим за веч­но спасење, уз исто времено указивање на, за нас погуб­ну, погрешност лажних путева којима данас љу ди тако често иду, спотичу се и пропадају…

Живи пример погубности свих лажних путева, про­тивних учењу Речи Божије – пред нашим је очима. То је жалосна судбина која је задесила нашу несрећну отаџ­бину, некада Свету Рус. Овај ужасан пример опасности од скретања на лажне путеве нека свима нама буде стра­шна опомена за будућност. Не само за нас Русе него и за све савремене људе који живе по свему свету, коме сада тако очигледно прети свеопшта страшна катастрофа. На­жалост, мало ко то види и правилно разуме. Треба усрд­није да молимо Господа да Он отвори ду ховне очи свима слепима, почев од нас сâмих.
Архиепископ Аверкије