Архијереј: Изабране хришћанске приче
По сведочењу савременика, Чехов је био страшно стидљив, бојао се високопарности, бојао се многообећавајућих изјава. Рећи „ја сам хришћанин“ за њега је било исто тако немогуће као и рећи: „ја сам добар, ја сам благородан“. Савест га је гонила у Сибир да би бар некако олакшао судбину страдалника. У сваком часу дана и ноћи он је остајао лекар који се одазивао на сваки позив и бесплатно лечио сељаке и све оне који су му се обраћали. Он је био хришћанин чак и да себе тако није називао… Ово је избор таквих прича.
Из кадионице се шири плавичасти дим и купа се у широком, косом сунчевом зраку, који пресеца мрачну, беживотну, пусту цркву. И чини се да заједно с димом лебди у зраку душа саме покојнице. Прамичци дима, слични дечјим увојцима, круже, подижу се ка прозору и као да се клоне бола и туге, којих је пуна та јадна душа.
(Из приче Парастос)
Детаљни подаци о књизиНаслов: Архијереј: Изабране хришћанске приче
Издавач: Бернар
Страна: 212 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: cm
Година издања: 2011
ИСБН: 978-86-87993-38-9