Патријарси Герман Анђелић, Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић (периоду 1882-1913) који су сагледани књизи, спадају у ред оних црквених великодостојника који су својим преданим и пожртвованим радом оставили дубоког трага у осмишљавању и развоју пречанске националне политике. Црквени великодостојници о којима говори ова књига чине најзначајније представнике српске националне и духовне елите која је у другој половини XIX и првим деценијама XX века представљала српски народ у Аустроугарској. И док се патријарх Герман Анђелић отворено и јавно потврђивао опредељеним да на све начине учини српску националну идеју могућом у оквиру Монархије не либећи се при том да успостави сарадњу са Двором и мађарским владајућим круговима од којих је у највећој мери и зависио јавно-правни статус српског народа, његов културни, просветни и национални живот, Георгије Бранковић је у културно-просветном и политичком животу прачана остао упамћен као аутор бројних архијерејских посланица, политичких текстова, активни учесник на Црквено-народним саборима, градитељ велелепних црквених здања. Његовим путем је испрва ишао и последњи карловачки патријарх Лукијан Богдановић највише се доказујући у помагању српских школа, сиромашних црквених општина, оснивању фондова са различитим социјалним наменама. Књига је употпуњена одабраним политичким текстовима и архијерејским посланицама.