Аутор: Борис Акуњин
Страна: 216
► Остали детаљи

Писац је познати руски јапанолог и есејиста (право му је име Григорије Чхартишвили) и већ је чувено име међу писцима Русије данас, али се определио за детективски жанр. Роман "Азазел" проглашен је 2002. године у Француској за најбоље инострано дело штампано у овој земљи, а многи телевизијски и филмски продуценти су откупили право за екранизацију. Реч је о роману - посластици за читаоце, а ево шта је писац исписао на почетку књиге, као посвету:

"У спомен на деветнаесто столеће,
када је књижевност била велика,
вера у напредак бескрајна,
а злочини вршени и откривани отмено и са стилом".

Азазел или често превођен и као "Зимска краљица" упознаје нас са ликом Ераста Фандорина младог московског писара у руској полицији . Прича почиње 1876. године када двадесетогодишњи Ераст игром случаја и захваљујући својој радозналости бива уплетен у мистериозно самоубиство једног московског студента. Даље истраживање тог случаја доводи га у конфронтацију са мистериозном организацијом која своје егзекуције извршава уз поклич Азазел (пали анђео - који је човека научио осећању сопственог достојанства). Показајући изузетну спретност у разоткривању паукове мреже коју је злочиначка организација раширила по целој европи Ераст добија задатак да се потпуно посвети том случају. Приказујући лик Ераста Фандорина, писац га потпуно другачије гради од сличних и већ стереотипних ликова криминалистичких романа. У ствари, наш детектив већину ствари решава захваљујући својој изузетној срећи која му помаже да се извуче и да успешно реши и најнеугодније ситуације. При томе како се радња развија и он се трансформише и од једног наивног и помало стидљивог младића постаје искусни и храбри детектив.
Радња "Азазела" се одвија у царској Русији и енглеској монархији, и писац нам представља читав низ интересантних ликова који насељавају обе земље. То је исто једна од битних карактеристика Б. Акуњинових романа. Споредни ликови тако су вешто и природно дочарани да се стиче утисак како је и сам писац живео у то време. Заплет ниједног тренутка не омогућава читаоцу да претпостави крајње решење већ га стално изненађује, заокупља и једноставно не допушта да се књига испушта из руку. Чак и на самом крају када се чини да је опасност прошла и да нашег јунака чекају тренуци заслужене среће, прича се враћа на почетак и будућност је неизвесна. Овај роман је 2002. проглашен за најбољу инострану књигу у Француској, а 2003. ушао је у најужи избор за престижну енглеску награду "Златни бодеж". Руска национална телевизија је снимила телевизијски филм по овом роману, а права за америчко тржиште је откупио познати холивудски редитељ Пол Верховен.

Синиша Коларић