Роман „Балада за Ђурђију“ Петра Т. Бановића једно је од оних дела која најбоље показују опсеге и досеге савремене српске приповедачке уметности, у тематском, стилском и другим смисловима, укључујући и идеолошке и сличне значењске одреднице.

Исприповедан на један, могло би се рећи, филмски начин, са бројним флеш бековима који се показују кроз снове, сећања, маштања ликова, кроз својеврсну епистоларну форму, те духовитим и необичним језиком, овај роман представља снажну интерпретацију једног времена, чији релекс још увек траје и покаује се у растројству и отуђености човека нашег сета. Због тога, част ми је што овај роман могу да препоручим читаоцима. Проф. др Никола Страјнић