Autor: Pero B. Petrović
Strana: 382
► Ostali detalji

Sve ono što se odnosi na berzu, najčešće se objašnjava i poredi sa pijacom.

Da li ste se nekada zapitali zašto pijaca? Zato što je onaj ko je ušao na pijacu morao da prođe određene provere kvaliteta robe koju prodaje, da dokaže da je vlasnik robe koju nudi i da ispuni uslove o skladištenju i transportu robe. Slično je i sa berzom, vreme je ukazalo da se korektno trgovanje na tržištu kapitala može obezbediti samo ukoliko je organizovano.

U početku se hartijama od vrednosti trgovalo u lukama i u kafanama! Povećanje broja kupaca i prodavaca i porast prometa uslovili su i organizaciju tržišta, što podrazumeva standardizaciju “robe” kojom se trguje i postavljanje kriterijuma koje treba ispuniti za ulazak na organizovano tržište. Reč je zapravo o kriterijumima za učesnike na berzi i o kriterijumima za “robu” kojom se trguje. Ponovimo još jednom, berza ne garantuje uspeh transakcije, već je ona mesto koje propisuje kriterijume, proverava njihovo ispunjenje u momentu dolaska na berzu, a nikako ne garantuje siguran dobitak. Berza uvek, na tržište “pušta” samo one koji dokažu da ispunjavaju sve uslove za trgovanje i da imaju kvalitetnu robu. Dakle, kao ni pijačna uprava, ni berza ne proverava svaki ponuđeni proizvod ponaosob. Berzin je najvažniji zadatak i prioritetan interes da obezbedi jasan kriterijum i da proveri njegovo ispunjenje, ali ne garantuje za sigurnost dobiti. Berza ne otkupljuje hartije od vrednosti! Ni na pijaci, vlasnik ne prodaje robu pijačnoj upravi, već onome ko želi da kupi. Ukoliko nema zainteresovanih za kupovinu, problem je verovatno u robi, a ne u pijaci.

Akcije, obveznice, varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde, finansijski derivati – fjučersi, opcije – sve su to hartije od vrednosti u čijoj se osnovi nalazi neka realna imovina – kapital preduzeća, obrtna sredstva, ušteđevina građana ili roba u skladištu. Sve je to nečija imovina. Svojom imovinom svako može raspolagati slobodno, prodati je i/ili kupiti, kao što na pijaci onaj ko ima višak robe prodaje onome ko želi da je kupi. Slično se dešava i na tržištu kapitala, susreću se tražnja i ponuda kapitala, svako ko je zainteresovan može da izvrši kupovinu odnosno prodaju.

Tematika vezana za objašnjavanje postojanja, razvijanja, unapređivanja i usavršavanja berze i njenih funkcija trebalo bi da prikaže koje je mesto, uloga i svrha postojanja i delovanja berze u razvijenim tržišnim uslovima, kao i u našoj privrednoj praksi. Berza sagledana kroz tu prizmu, zapravo prikazuje koliko je ona zastupljenja u trgovanju svih učesnika koji egzistiraju na njoj. Objašnjavajući dalje pomenutu tematiku, može su uočiti koliko da sa njenim razvojem dolazi do razvoja finansijskog tržišta, pre svega tržišta kapitala, zatim razvoja finansijskih instrumenata kojima se trguje na berzi, sve većeg broja poslova koji se javljaju u vezi trgovanjem berzanskim materijalom...Razvoju berze u savremenim uslovima umnogome doprinosi kompjuterizacija i elektronski sistem komunikacija.