Аутор: Радомир Н. Ракић
Страна: -
► Остали детаљи

Godine 2004. izašla je Biblijska enciklopedija protođakona Radomira Rakića, lektora Bogoslovskog fakulteta Srpske pravoslavne crkve u Beogradu (koji se nalazi u Opštini Palilula, znači našeg sugrađanina) i predavača Novog zaveta na Duhovnoj akademiji u Srbinju (Foči), kao i zvaničnog prevodioca Svetog arhijerejskog sinoda u Srpskoj patrijaršiji. Prvi tom obuhvata odrednice od slova A do slova L, na ukupno 586 strana (ostalo literatura), a drugi tom - 632 strane od slova LJ do Š, enciklopedijskog formata, dvostubačno. Oba toma su snabdevena sa po četiri geografske karte Palestine i drevnog sveta, dok su kroz knjige doneti dijagrami, grafički prikazi, skice i najneophodnije ilustracije.

Na ovom delu, kakvog do sada nije bilo na srpskom jeziku, protođakon Radomir Rakić je radio punih deset godina, a uzor su mu bile najbolje svetske biblijske enciklopedije. Korišćena je ruska enciklopedija arhimandrita Nikifora s kraja 19. veka, koja je ponovo štampana u Moskvi 1992. godine. Od nemačkih dela korišćen je Biblijski leksikon Franca Rinekera (Lexikon zur Bibel, Vupertal, sedamnaesto izdanje1987), zatim veliki Brokhausov 6-tomni Biblijski leksikon (R. Brockhaus, Das grosse Bibellexikon). Od engleskih dela autoru je naročito pomogao Harper's Bible Dictionary (San Francisco 1985), kao i ilustrovana enciklopedija (The Illustrated Bible Dictionary, Vols, 1-3, London 1980). Korišćena su i druga enciklopedijska dela, leksikoni, atlasi, kao i priručnici uz Stari i Novi zavet.

Struktura odrednica je sledeća: naziv, zatim je u prvoj zagradi to isto ispisano jevrejskom grafijom, da bi u drugoj zagradi stajala latinična transliteracija - pravilno čitanje i, najzad, prevod reči na srpski, donet kurzivom. Ovaj prevod je veoma značajan, jer semitska imena i nazivi uvek imaju svoje značenje. Ukoliko je obrađena novozavetna ličnost ili pojam, u prvoj zagradi navodi se to ime ili pojam na grčkom jeziku, takođe uz značenje u narednoj zagradi.

Ukoliko postoji više lica sa istim imenom, navedeni su po tačkama, uz pedantno citiranje mesta gde se navedeno ime spominje u Svetom pismu, a ponekad je i više takvih referenci (npr. Zaharija ima u Bibliji 33). Kod geografskih mesta izneti su podaci kada i ko je vršio arheološka istraživanja odnosne lokacije, rezultati tih istraživanja, i sl. Ukoliko to mesto više ne postoji u Palestini (današnji Izrael i Jordan), opisane su arheološke pretpostavke gde bi ga danas trebalo tražiti.

Objašnjene su ličnosti i mesta koje se navode u devterokanonskim knjigama, na primer u knjigama Makavejskim ili kod Jezdre, Tovita i dr. Kod Makavejskih knjiga korišćen je prevod Preosvećenog Episkopa Atanasija Jevtića (Trebinje 1995). Pojedine značajnije biblijske ličnosti su obrađene veoma opširno kako bi se mogla steći potpuna slika o njima (npr. Mojsije, Isaija, Jeremija, Ilija, Jovan Krstitelj, Matej, Petar, Pavle, Saul ...). Autor piše i o vanbiblijskim ličnostima ili događajima, ili lokacijama (npr. Ras Šamra, Elba, Nag Hamadi...), iznosi dinastije faraona, Selevkida, Ptolemejaca i dr.

Stari zavet je navođen prema Daničićevom prevodu, a Novi zavet prema prevodu Komisije Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve iz 1984. g. Ponegde je istaknuto kako su pojedini pojam preveli Emilijan Čarnić ili Vuk Karadžić. I što je bilo najteže, savesno se navode kako pojedina imena glase u Bibliji na srpskom jeziku, a to čitanje odstupa od masoretskog čitanja (npr. stoji Ozilo, a treba Uzilo). Inače, autor je svuda navodio odrednice prema istočnom načinu čitanja vite i ite, tzv. vitacizam, pa tako imamo: Vitlejem a ne Betlehem, Hevron a ne Hebron, Tavor a ne Tabor, Kesarija, a ne Cezareja, Iriod a ne Herod, Jezekilj a ne Hezekiel itd.).

Izdavač Biblijske enciklopedije je Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog (danas Bogoslovski fakultet) u Srbinju - Foči). Recenzent ovog značajnog dela za savremeno srpsko biblijsko bogoslovlje je dr Mirko Tomasović, vanredni profesor pri katedri Novoga zaveta Duhovne akademije sv. Vasilija Ostroškog u Srbinju, dok je stručni saradnik, posebno za jevrejski slog i njegovu transliteraciju, dr Ilija Tomić, docent na Bogoslovskom fakultetu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Pisac Enciklopedije, prvog dela te vrste u nas, i zacelo nebivalog opusa među Crkvama na prostoru prethodne Jugoslavije, kao ni u bližoj okolini, rođen je 1938. g. u valjevskom kraju (Osladić, Podgorina); završio je Prizrensku bogosloviju 1958. i Bogoslovski fakultet u Beogradu 1962, kao i Filološki fakulteta - odsek za anglistiku Beogradskog univerziteta 1965.g. Posle postdiplomskih studija na Starokatoličkom fakultetu u Bernu i u Ženevi, radi u Patrijaršiji srpskoj, a na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu delao punih 14 akademskih godina je (do 2005) kao lektor engleskog jezika. Sada predaje u Srbinju (Republika Srpska). Odlukom Univerzitetskog Veća od 14. jula 2005. i Saveta od 6. februara 2006. g.prof. Rakić je nosilac titule počasnog doktora na Sarajevskom univerzitetu. Na svečanoj Skupštini Udruženja književnika Srbije i oktobru 2006. g. izabran je jednoglasno za člana od visoke ustanove, i to po pozivu.