Аутор: Мирко Ђ. Томасовић
Страна: 162
► Остали детаљи

Карактеристике и димензије православне ерминевитике

ЕРМИНЕВТИКА (грч: ερμηνευτική τέχνη); вештина правилног тумачења библијских текстова; руководно начело помоћу ког разумевамо и тумачимо Реч Божију; транслитерација породице старогрчких речи са значењима: тумачење, објашњење, изложење, израз, разумљиво преношење или чак превод. Ову употребу налазимо у Старом Завету - Септуагинти и у Новом Завету; овим изразима често се тумаче непознати и за превођење тешки изрази (нпр. 1 Мој 42,23; Језд 4,7; 2 Мак 1,36; Јн 1,38,42; 9,7; Јев 7,2; Дап 9,36). Реч може означавати тумачење да би се њоме дао смисао иначе неразумљивом исказу (нпр. 1 Кор 12,10,30; 14,5,13,26,28) или разјаснило неразговетно место (Сир 47,17), може означавати и чин тумачења свештеног текста у смислу откривања скривеног смисла у Светом Писму или изложења његовог пуног значења (нпр. Лк 24,27).

У ширем смислу, ерминевтика је богословска дисциплина која се бави принципима тумачења Светог Писма; углавном проучава теорију и теорије тумачења и у овом погледу разликује се од егзегезе, која представља практичну примену ерминевтичких принципа; у поређењу са егзегезом, ерминевтика је обухватнија и више теоретична, обухвата и проучавање библијског тумачења и поступак којим се такво тумачење изводи.

Извор: pravoslavlje.ne