Аутор: протођакон Радомир Ракић проф. лектор Богословског факултета
Страна: 320
► Остали детаљи

Sadržaj

PREDGOVOR, 9
Knjige Starog Zaveta (sa skraćenicama), 13
Devterokanonske knjige (sa skraćenicama), 14
Knjige Novog zaveta (sa skraćenicama), 14

REČNIK, 15

Jevrejski praznici, 239
Proročanstva o Mesiji koja su se ispunila dolaskom Hristovim, 240
Novozavetni citati navedeni ili parafrazirani na osnovu teksta Septuaginte, 253
Hronološka tablica biblijske istorije naspram okolnog sveta, 259
Biblijska hronologija, 273
Redosled jevanđelskih događaja prema četvorici jevanđelista , 277
Molitve u Starom i Novom zavetu, 288
Čuda u Starom i Novom zavetu, 290
Jevrejska slika svemira, 294
Tablica praobraza u Petoknjižju, 296
Život i putovanja apostola Pavla, 297
Uvod u bogoslužbena čitanja sveštenih knjiga, 302
Redovna jevanđelska i apostolska čitanja (sa čitanjima [parimijama] iz Starog zaveta), 304

Predgovor

Biblijski rečnik namenjen je deci, učenicima, studentima veroučiteljima, i svim čitaocima Knjige nad knjigama, kojima su ponekad potrebna obavepggenja i objašnjenja osnovnih biblijskih pojmova. Ovo je priručna knjiga kojom se na praktičan i sistematizovan način olakšava izučavanje Biblije, po odrednicama grupisanim po azbučnom redu.

U rečniku su izložene suštinske činjenice o ličnostima, narodima, mestima, geografskim oblastima i državama spomenutim u Starom i Novom zavetu, o biblijskim knjigama i njihovoj sadržini, donekle o botanici, životinjama i pticama, biblijskim predmetima, merama, novcu, običajima, jevrejskom kalendaru i dr. Značajnije odrednice dopunjene su geografskim kartama, skicama, slikama, pggo, svakako omogućava lakše i sveobuhvatnije razumevanje određenog pojma.

Neuobičajene ili zastarele reči ili reči koje su promenile značenje od vremena izdavanja Svetog pisma, Starog zaveta u prevodu Đure Daničića i Novog zaveta u prevodu Vuka Karadžića, kao i potonjih prevoda, pojašnjene su u cilju boljeg razumevanja biblijskih reči. Osim toga, ima mnogo reči koje, iako se ne upotrebljavaju u Svetom pismu, omogućavaju proširenje znanja o životu i vremenu biblijskih ličnosti, kao i o verovanjima Jevreja i hrišćana.

Rečnik će biti od velike koristi i zbog toga što se, gde god je to pouzdano utvrđeno, donosi i etimološko značenje biblijskih imena, ličnosti i mesta (u zagradi odmah iza odrednice), navodeći na kraju, ponekad na početku, ili kroz tekst odrednice, najkarakterističnija mesta u Bibliji gde se ti pojmovi pominju, a na čitaocu je da čita dalje, i da na osnovu uporednih mesta navedenih u izdanjima Biblije velikog formata, ili tražeći druge priručne knjige, kao što su Biblijska istorija, arheologija, uvod u Sveto pismo i druge, zadovolji svoje interesovanje.

Rečnik ove vrste nije konkordanca, odnosno sinfonija koja pruža potpun spisak gde se određeno mesto, pojam ili ličnost spominju u Bibliji. Takva sinfonija na srpskom i ne postoji.

Čitalac će primetiti da neki važni teološki izrazi nisu proporcionalno obrađeni (npr. odrednica „Crkva”, ,3askrsenje” i dr.) što je urađeno namerno, pošto čitalac o ovom i sličnim opsežnim pojmovima može čitati u dogmatikama, katihizisima i drugim knjigama te vrste.

Isti slučaj je sa istorijom pojedinih veoma poznatih zemalja I (Egipat, Rim) i gradova (Atina, Jerusalim i dr.) za koje se pretpostavlja da ih je čitalac izučio u drugim svetovnim knjigama, dok su I ovde neka manja, ali značajna mesta, opširnije obrađena, jer je o njima teže naći odnosnu literaturu.

Prilikom izrade ovog Rečnika citirali smo Novi zavet prema zvaničnom Sinodalnom prevodu (II izd. 1990. g.), dok smo Stari zavet navodili isključivo po Đuri Daničiću, svakako uz opaske na prevod Novog zaveta Vuka Karadžića. Namerno se nismo osvrtali na prevod ; Biblije Luja Bakotića, jer u vreme rada na Rečniku novo fototipsko izdanje (ćirilicom) nije bilo u opticaju. Iz istog razloga nismo se mnogo obazirali na prevod Novog zaveta Dimitrija Stefanovića, premda je i ovaj prevod nedavno preštampan u inostranstvu. Zato smo u prevod Emilijana Čarnića (Novi zavet) i Aleksandra Birviša (Četvorojevanđelje) češće „zavirivali”, pošto su oni nastali u poslednje vreme, a i inače ističu se po svojim specifičnostima.

U osnovi ovog Rečnika bio je rad Geofry Palmer -a Bible Encyclopedia for Youth (London, 1987), ali je priređivač ovog Rečnika ubrzo odstupio od načina njegove obrade odrednica kao veoma simplifikovanih i brojno ograničenih za dečju upotrebu. Međutim, kroz knjigu je zadržana njegova hronologija, koja ne mora da se uklapa u vremenske tablice na kraju knjige.

Pri novom poduhvatu, na prvom mestu služili smo se „Biblijskim leksikonom” (Kršćanska sadašnjost, Zagreb 1972), koji je, inače, prevod sa nemačkog. Odatle smo preuzeli uglavnom neke prevode pojedinih biblijskih imena i naziva, ali smo ipak izvesne prevode morali korigovati prema boljim i naučnijim enciklopedijama na engleskom (kao The Westiminister Dictionary of the Bible by John D. Davis, Philadelphia, 1944) i nemačkom jeziku. Čitalac će već primetiti da je to mukotrpan rad, jer se i najbolji znalci starojevrejskogjezika ovde često razlikuju, već od pretpostavki kako se odnosna reč pisala u vreme kad u jevrejskom nije bilo vokala i kad su se reči pisale sastavljeno.

Izvesan broj odrednica obradili smo prema Biblejskaja enciklopedija, koju je još 1891. g. u Moskvi štampao arhimandrit Nikifor. Ističemo da smo ovu enciklopediju uglavnom koristili kad smo hteli naglasiti praobrazni karakter (praslika, anticipacija) biblijskih događaja, ličnosti ili predmeta (recimo, kako trodnevni boravak pr. Jone u utrobi morske nemani izobražava trodnevni Hristov boravak u grobu i vaskrsenje). Svesni smo da ovoj važnoj problematici nismo svuda posvetili pažnju ili, barem, dovoljan prostor. Pa ipak, za razliku od mnogih zapadnih, pa i velikih, rečnika kod nas je u ovom pogledu već napravljen vidan korak.

Značajan oslonac u našem radu našli smo u Biblejskom slovaru Eric -a Nustrem -a (Toronto, 1985), što je prevod na ruski istoimenog rečnika ovog švedskog bibliste. To je jedan od najsavremenijih rečnika na jednom slovenskom jeziku. Doduše, pri obradi pojedinih pojmova on prelazi novozavetni okvir, pa ih obrađuje i u miljeu rane Crkve, što kod nas nije slučaj, pa nam se upravo zbog toga može prebaciti da pojedine odrednice nisu obrađene onako kako o njima uči hrišćanska Crkva, te izgledaju šture.

Za istraživače navodimo Blgarski biblejski rečnik, koji mi nismo koristili. To je prevod protestantskog američkog rečnika, a objavljen u Carigradu 1884.G. I on je objavljen fototipski povodom svoje 100-godišnjice, kao i navedena ruska enciklopedija.

Izvestan broj odrednica uzeli smo i iz enciklopedija i rečnika na engleskom jeziku, od kojih navodimo The Lion Concise Bible Encyclopedia (London, 1980), kao i iz Harper's Bible Distionary (San Francisco, 1985), mada nam je on bio pristupačan tek pred davanje rukopisa u štampu.

Poseban značaj ovog Rečnika je u tome što prvi put na srpskom jeziku donosi stručno obrađene odrednice, kao što su: jevrejski meseci - kalendar, jevrejski praznici, novci, sve vrste mera, hronološka tablica biblijske istorije naspram okolnog sveta, proročanstva o Mesiji koja su se ispunila dolaskom Hristovim, kao i starozavetna mesta koja novozavetni pisci citiraju iz Septuaginte direktno ili parafrazirano.

Usled ograničenog prostora nismo mogli sve adekvatno ilustrovati. Ilustracije su uzimane iz pojedinih knjiga već gotove, pa je moguće da nazivi na kartama ne odgovaraju nazivu koji ovaj Rečnik smatra za ispravan (npr. na karti stoji Judejsko i Izrailjsko carstvo, a treba Judino i Izrailjevo carstvo i dr.)

Zahvaljujem episkopu zahumsko-hercegovačkom dr Atanasiju Jevtiću, redovnom profesoru Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, (sada zamenik episkopa Žičkog) na stručnim uputstvima kojih sam se držao prilikom izrade ovog Rečnika. Takođe veliku blagodarnost dugujem dr Aleksandru Birvišu, koji je pročitao ceo rukopis i dao svoje dopune, ispravke, sugestije i ukazao na drugu neophodnu literaturu.

Na svim dobronamernim primedbama, u bilo kojem pogledu, izdavač i priređivač unapred zahvaljuju, jer će ih sigurno uzeti u obzir prilikom pripremanja novog izdanja.

Priređujući Rečnik, koji je prvi ove vrste na srpskom jezičkom području, izdavač i priređivač smatraju da je on neophodan priručnik uz Bibliju, čije je poznavanje osnova kulture svakog čoveka.

A u t o r