Аутор: Светлана Мирчов
Страна: 284
► Остали детаљи

Уз знање и преданост, доброг библиотекара, према речима Светлане Мирчов, одликује перманентна истраживачка страст, коју и сама показује. Употребивши синтагму „леџбеница душе“ када говори о библиотеци као предмету свог интересовања, подсећа на запис Medica animae officina изнад полица са књигама у библиотеци у Луксору. У спису О библиотекама и Доброслав Ружић 1922. године овај мото преводи „где се душа лечи, опоравља, реанимира“. Књига Библиотека – леџбеница душе представља ретко библиотекарско штиво. У њој су сабрани текстови објављивани у временском распону од две деценије, а највећи број радова односи се, с разлогом, на Народну библиотеку Србије у којој је Светлана Мирчов провела дуги низ година. Сведочи се о обавезном примерку као трајном културном добру, о томе да је за националну библиотеку „најпресудније правилно креирање и спровођење набавне политике.“ -  Александар Радовић