Биографије Срба западно  од Дунава и Дрине

Рукопис садржи биографије знаменитих личности из историје Срба западно од Дрине и Дунава сврстане по азбучном реду и подељене у три тома. Поред едукативног, информативног и документационог значаја, рукопис поседује и национално-интегративну вредност, те има за циљ да од заборава отме и потомству сачува сећања на знамените Србе и њихова дела и уједно потврди често оспоравану чињеницу да Срби нису случајна нити успутна појава на просторима западно од Дрине и Дунава, већ историјска константа и многовековни пребиваоци са једнаким правом као и други народи са наведених простора. Аутор се и својим претходним делима сврстао у знамените српске биографе и његово дело представља користан културни догађај од великог националног значаја.

Из рецензија: “На наш сиромашан лексикографски простор Радојчићев биографски лексикон добро је дошао и, донекле, попунио је једну, стручњацима добро знану, празнину. Резултат његовог рада је импозантан. Он је сабрао и написао огроман број биографија знаменитих и по разним основама истакнутих и запажених Срба, чија имена је требало отргнути од заборава. Његов вишегодишњи рад уродио је жељеним резултатом. Ценећи огроман интелектуални напор који је уложио у састављање овог лексикона, његову научну, културну и националну вредност и потребу, са задовољством га препоручујем за штампу”, Академик Василије Крестић

—

ПОДВИГ ЈОВАНА РАДОЈЧИЋА

(Јован С. Радојчић, Биографије : Срби западно од Дунава и Дрине, I-III, Прометеј, Нови Сад, стр. 1272+1162+1379)

За делом које би приказало животне путеве и резултате рада истакнутих Срба с подручја Барање, Западног Срема, Славоније, Кордуна, Баније, Лике, Далмације, Истре, Горског Котара, Дубровника, Загреба, Ријеке,… осећала се одавно потреба. Да ту потребу – која би у нормалним приликама била приоритетни задатак одговарајућих институција националног и државног значаја – задовољи подухватио се професор Јован Радојчић. Он је петнаестак година прикупљао написане, по разним књигама, часописима и новинама (данас најчешће тешко доступним или готово обичним читаоцима недоступним расуте животописе знаменитих Срба (оба „закона”) из најзападнијих српских крајева. Део биографија он је на основу доступне грађе реконструисао, а део је сâм написао.

Тај напор професора Радојчића резултирао је у лексикону који обухвата oко 1300 имена људи који су оставили трага у култури, науци, уметности, привреди, политици, вери, војевању за слободу, спорту и другим областима материјалног и духовног живота Срба тих крајева, а неки од њих превазишли су локалне, регионалне и националне оквире и постали европска и светска имена (Тесла, Миланковић,…) у областима којима су се бавили.

Та књига Јована С. Радојчића под насловом Срби : Српска Крајина, Славонија, Далмација, Хрватска : Биографски лексикон (Београд: Комерц систем д. д., Матица Срба и исељеника Србије и Фонд истине о Србима) појавила се 1994. године. Данас, петнаест година касније, новосадски Прометеј објављује Радојчићеве капиталне тротомне биографије Срба западно од Дунава и Дрине.

Пред нама је, дакле, нови подвиг професора Јована Радојчића – после пионирскогБиографског лексикона из 1994. – у вишеструко обимнијим (преко 9.000 одредница на укупно – богато илустрованих – 3813 страна) Биографијама он приказује животне судбине и дела и истакнутих Срба и Српкиња с оне стране Дунава и Дрине. Њихове биографије су живи доказ јединства културног и духовног простора српског народа. Износећи на светло дана мало познате и готово непознате податке о нашим одличницима из минулих времена, још више извлачећи из потпуног заборава бројне личности, а указујући и на нека потпуно непозната а заслужна имена, професор Радојчић нам управо реконструише мапу тог простора. Он се усредсредио на онај део тог простора који је у већој мери него иједан други, са српске стране, био жртва немара и небриге, а с друге стране, предмет својатања и затирања. Страницама ове драгоцене књиге дефилује мноштво појединачних енергија, здравих амбиција, раскошних талената, стваралачких генија, трагичних жртава и блиставих креација, које се, посредно или непосредно, супротстављају злим ништитељима, али и општем бесмислу, потврђујући своју виталност и сведочећи о неуништивости духа. Неретко овде личне судбине стоје и као симбол заједничке судбине…

На известан начин то се може применити и на аутора ове књиге:

„Јован Јовица С. Радојчић рођен је 2. I 1933. године у Удбињи, Утињска долина, тада котар Војнић, на Кордуну. Осмо је од дванаесторо дјеце … Станка Радојчића и Данице, рођене Гаћеша. Основно образовање стекао у завичају. Два разреда гимназије, приправни учитељске школе и Учитељску школу завршио у Карловцу (до 1952). Учитељовао на Кордуну, најприје у Великој Црквини (1952/53. шк. година), и у Славском Пољу (1954-1958), код Вргинмоста (сада Гвозд), гдје је био и управник осмогодишње школе. Од тада кроз рад и руковођење у културно-просвјетно-информативним и службеничким установама, друштвеним и друштвено-политичким организацијама, те волонтерским и професионалним обављањем локалних друштвених и политичких функција, више је присутан у јавности. Године 1958. биран је за секретара Општинског комитета СК Вргинмост, на којој дужности је био професионално све до 1962, када је редовно уписао Високу школу политичких наука у Београду и дипломирао 1966. године. Са поновног мандата секретара Општинског комитета СК Вргинмост 1967. наступио на мјесто политичког радника Котарског комитета СКХ Карловац. Као професор радио од 1969. до 1974. године у Гимназији „Др Иван Рибар“ (1969/70) и у Школском центру металске и електро струке у Карловцу. У исто вријеме активан у ДПО и члан СКД „Просвјета“ и његовог Пододбора „Др Гајо Петровић“ у Карловцу. Одлуком Скупштине општине Карловац 1974, именован за секретара Секретаријата друштвених служби општине. Од 1976. директор и главни уредник регионалне Радне организације информативне дјелатности Карловачки тједник и Радио Карловац (РОИД). У периоду 1982-1990. радио у територијалној одбрани Заједнице општина Карловац, у којем времену је, с тог радног мјеста, био (1984/85) професионални предсједник Предсједништва Конференције СКХ 30 Карловац, односно Карловачко-кордунског региона. Оснивањем Центра за идејно-теоријски рад у Карловцу именован је 1985. за директора тога центра, откуд је, након побједе ХДЗ на изборима 1990. године, пријевремено пензионисан.

Бавећи се публицистиком и истраживањем, своје чланке и радове објављивао уКарловачком тједнику, 36иљu (Карловац), Јединству (Приштина), Задужбини,Књижевним новинама, Просветном прегледу, Скадарлији, Политици, Борби (све Београд). Писао предговоре за неке књиге и друго. Најзначајнији му је рад … Биографски лексикон (1994).

Од почетка грађанског рата у Хрватској 1991. Године живи у Београду.“ (Татјана Боровић, Биографије…, том III, стр. 1374 и 1375).

Професор Радојчић је овим својим (животним) делом дубоко заорао бразду, али тема је таква да посла има још много. Она је крупан изазов за истраживаче. Ова замашна и корисна књига нека буде подстицај да се на тај изазов и одговори.

Часлав Оцић