Аутор: Тамара Огњевић
Страна: 528
► Остали детаљи

ОД ЧЕГА ЈЕ САЧИЊЕНО „БЛАГО СРБИЈЕ”
• од 528 страна богато илустрованих питких, занимљивих и информативних текстова о споменичком наслеђу наше земље, културне мапе Србије, времеплова у ком ће бити приказани најзначајнији тренуцу и културној историји Србије ради лакше хронолошке оријентације у књизи и малог речника мање познатих речи и стручних термина из историје уметности и археологије
• од око хиљаду сјајних фотографија грађевина, археолошких налаза, уметничких дела, употребних предмета који се не виђају сваког дана
• од знања, умећа и осећаја за лепо вишеструко награђиваних домаћих аутора (историчарке уметности и књижевника ТАМАРЕ ОГЊЕВИЋ и фотографа и новинара ДРАГАНА БОСНИЋА)
• од препознатљивог раскошног МК дизајна
• од висококвалитетних боја и папира укомбинованих у најбољој штампарији у земљи

О ЧЕМУ ЋЕТЕ ЧИТАТИ У „БЛАГУ СРБИЈЕ”
• о преисторијским налазиштима на тлу Србије и налазима која се чувају у нашим музејима (Лепенски Вир, Винча, Беловоде и Белолице, Атеница, Нови Пазар...)
• о римским и византијским градовима (Гамзиград, Царичин град, Виминацијум, Сирмијум, Вија милитарис, Медијана...)
• о црквама, манастирима и палатама (Петрова црква у Расу, Сопоћани, Студеница, Милешева, Дечани, Манасија, Раваница, Љубостиња, Каленић, Лазарица, Богородица Љевишка, Грачаница, Ђурђеви ступови, Жича, Бањска, Св. Архангели код Призрена, манастири Овчарско-кабларске клисуре, Прохор Пчињски, Стара и Нова Павлица, куршумлијске цркве, фрушкогорски манастири, Саборна црква у Београду, Руска црква у Београду, Новосадска катедрала, панчевачке цркве ...)
• о утврђењимаа, дворовима, владарским летњиковцима и конацима (Голубац, Бач, Гардош, Козник, Маглич, Милешевац, Рам, Смедерево, Ужице, Петроварадин, Калемегдан, Фантаст, Челарево, Капетаново, Кулпин, Ечка, Стари и Нови двор у Београду, дворови на Дедињу, Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша, вила Обреновића у Смедереву, Сремски Карловци...)
• о средњовековним фрескама и иконама (Смрт Ане Дандоло, Бели анђео, портрети првих Немањића...)
• о раскошним делима примењене уметности (керамика, стаклено посуђе, прибор за јело, ношња, накит, намештај, употребни предмети, црквени мобилијар...)
• о сликарству новог века (романтизам, барок, сецесија, модернизам...)
• о ремек-делима архитектуре (градске куће у Суботици, Сомбору, Зрењанину, Хотел Москва, зграда француске амбасаде у Београду...)
• о народном градитељству (Манакова кућа, крајпуташи, вински подруми...)
• о рукописаним, илуминираним књигама и опреми за књиге (Мирослављево јеванђеље, Београдска Александрида...)
• о вајарству од преисторије до новијег доба (Мештровић, Росандић, Олга Јанчић, Петрић...)
• о исламској и јеврејској уметности на тлу Србије (Бајракли-џамија у Београду, Калемегдан, Фетислам, Нови Пазар, Сјеница, Пештер, турски фермани, богато украшене свете књиге, ношња...)
• о задужбинама и уметничким легатима (Капетан-Мишино здање, легати Милене Павловић Барили, Паје Јовановића, Надежде Петровић...)
• о наивној уметности
• о ствараоцима и наручиоцима дела (Капетан Миша Анастасијевић, Катарина Ивановић, Јелисавета Начић, Божидар Карађорђевић, Сава Шумановић...)
• о историјским околностима и занимљивостима (Чегар и Ћеле-кула, династички сукоби, буне и устанци, уговорени владарски бракови...)
• о великим открићима (налазишта или предмети значајни у светским размерама)

ЗАШТО „БЛАГО СРБИЈЕ”
• зато што наша земља обилује познатим и непознатим благом
• зато што водећи српски музеји не раде годинама, што смо изгубили навику одласка у њих и што генерације стасавају без довољно знања о својој културној баштини
• зато што ћемо оно што добро познајемо више ценити и волети
• зато што се нико није одважио да покуша да све то благо на јасан и приступачан а визуелно раскошан начин представи свим људима у нашој земљи