Оно што везује тумача са новоствореним јесте благослов речи којима се исказује људска потреба за објашњењима и анализама, за продубљивањем основне суштине.

Из те потребе, чини нам се, а са намером да се и уметности речи и слике придода још која мрва што том колачу иначе припада, настала је књига приказа и тумачења Мирјане Штефаницки „Благослов речи“. И збиља, кад се ова песникиња лати критичког посла, то значи да она тражи нови чулни простор, како би сагледала тескобу већ створених облика, и прилика у којима они настају, некада и неправично скрајнутих од вредновања и размевања. Зато је њена књига „Благослов речи“ нови отисак, критичка графика са поетичком прозном или ликовном подлогом уз померање вредносног временика.

…Паралелизам, који настоји да прати, јесте нужност кретања ка слици које је она овако објаснила: „Слике настају изван простора – временске стварности, понекад на ивици метафизике и даље са изобиљем (…) мотива. Чак и тамо где се наизглед чини да их нема.“ … Уметник мора бити на том путу, подсећа нас, која верује да исто доживљавају и посматрачи на изложби док светла наших очију откривају нове варијације са уметничких дела. Милијан Деспотовић

У овој књизи, на више места, читалац ће моћи да се обавести о низу књига. Какав је то тек подвиг песникиње. Створити ново небо. Ново сазвежђе од оваквих имена. Спојити петике и искуства, пределе, вароши и градове. Какво и са којих све страна пада светло на њене вртове поезије.

Та лиманска лирска душа, како би се с нежношћу могло рећи. Живи свој сан. Посвећенички! Сада већ искусно и зрело, одговорно и предано, промишља, чита, одгонета. Све ће читалац наћи у овој књизи, сва та укрштена огледала која умножавају и осветљавају скривени свет речи, и својих и туђих. А, може ли реч бити туђа и може ли Штефаницки не бити наша? Да се видимо у овом мраку. Е зато служи и њена поезија. Да се распознамо у овом невиделу. И Делу. И свом и туђем. Миодраг Петровић