Аутор: Монах Арсеније
Страна: 164
► Остали детаљи

Благословио: Njegovo Visokopreosveštnstvo Arhiepiskop Cetinjski Mitropolit Crnogorsko-Primorski G. Amfiloje Egzarh Sveštenog trona Pećkog

ПРЕДГОВОР

Реч критика има свој корен у грчкој речи "криси" или "криза" која значи суђење. Према томе, критиковати значи судити. Као што пресуда за некога може бити позитивна или негативна, добра или лоша, тако и критика, сама по себи, не значи увек негацију и осуду. Критика би у овом случају требало да се схвати не као суђење него више као расуђивање, као процена проблема и проналажење излаза, па чак и као оправдање.

Да би човек могао исправно да суди о нечему, морао би прво сам то да искуси, затим размотри, систематизује, потом сагледа као формулисан проблем и коначно предложи јасно решење, не теоретски већ на делу, како је и сам доживео, проживео и преживео.

Проблематика и страдање једне генерације, односно једне посебне групације младих људи, које је овде описано, дочарава слику и представља један од аспеката конкретног времена у коме се одвијало. Међутим, оно је много дубље и шире и прожима сва времена кроз која је човек прошао на животном путу од свога настанка. То је, заправо, суштинско питање испуњености душе радошћу или патњом. Целокупно прегалаштво и делатност људске расе, кроз историју, може се свести на један једини проблем и циљ. То је превазилажење патње и страдања, и задобијање благостања и paдoсти, а ово се суштински своди на унутрашње осећање стања људског духа, јер је познато да телесно здравље није увек апсолутни предуслов за душевни мир и радост.

За постизање било ког циља постоји законитост која се мора испоштовати, иначе се он не може постићи. Обично онај који одређује некоме неки задатак, одређује и закон, односно правила по којима тај задатак може бити решен, а циљ постигнут. Када је у питању човек и људска душа, као његова суштина, коначни циљ, односно сврха његовог живота, јесте осећање радости постојања, које се опет своди на непрекидни контакт са самим извором живота, а тај извор није ништа друго до Сами Живот по суштини, односно Творац и Давалац живота целокупној творевини. Бог је дао закон и правила како човек да живи да би стекао Спасење, које започиње још овде, а представља залог и потврду за прелазак у вечни живот, који је циљ свих циљева. Када се тај закон заборави или пренебрегне, циљ се не може постићи и човек пребива у муци, у овом животу, која се продужава у вечну, после телесне смрти.

По неизмерној милости Божијој, пронашавши прави и истинити пут и из превелике љубави и туге за мојим покојним пријатељима, а не из жеље за празном критиком или понижењем, усудио сам се да напишем ово мало дело. Надам се да, од оних који су још увек овде, нећу бити погрешно схваћен, и веру да ће ови редови бити од користи онима који тек долазе.

Илустрацијама, које следе, покушао сам да поставим паралелу између неких радова из модерне уметности и православне иконографије, а духове, који из њих зраче, остављам читаоцу да сам препозна.

Нека би дао Бог да сви људи, а нарочито уметници и научници схвате одакле им долазе идеје, моћи и порив за стварањем, а онима који прерано одоше нека прости њихову заблуду и нека и њих, милошћу Својом, уведе заједно са свима нама, када по други пут буде дошао, у нови живот, Царство Небеско, царство свих уметности, царство радовања у највећем дару који смо добили од Њега, у животу, у бићу, у постојању.

Jедно прошло, урбано интензивно, креативно али и веома грешно време. Креативно по многим заиста квалитетним делима авангардне уметности и грешно по многим прерано умрлим младим талентованим људима. Читава генерација сликара, музичара, уметника... у гробу.

Онај уметник или научник, јер се уметност и наука у крајњој тачки спајају, коме је јасно да тај дар који поседује долази од једне више силе која није он сам или део њега, оне силе која га је увела у овај свет и дала му живот, а затим и таленат, онај који схвати да је та сила Бог Отац, Сведржитељ, Творац свега видљивог и невидљивог, врховни Уметник, само ће тај човек имати праве користи од свог талента и, оплеменивши га тим сазнањем, умножити га и довести до пуног процвата, а самим тим и цело човечанство стећи добробит од таквог ствараоца и његовог дела.


САДРЖАЈ

Боже, 5
Предговор новом издању, 7
Предговор, 13
Дневник, 16
Поговор, 127
Брату Душану, 128
Поговор новом издању, 130
Светлосно сазвучје, 144
Поезија мисли, 160

монах Арсеније (Јовановић), сабрат манастира Острог
промоција књиге БОГ И РОКЕНРОЛ аудио