Autor: Nikolaj Loski
Strana: 277
► Ostali detalji

УВОД

"Свет сав у злу лежи" - речено је у Првој посланици апостола Јована. И заиста, то царство реалности у којем ми, људи, живимо прожето је свим могућим врстама несавршенства. Сетимо се само у којој мери су међу људима распросграњени надмена охолост, завидљиво частољубље, таштина, увредљиво самољубље, нагонска похотљивост, прождрљивост, пијанство, лењост и томе слични пороци. Сетимо се душевних и телесних недостатака с којима се људи понекад рађају - идиотија, малоумност, различите аномалије. Најразличитије болести вребају нас на сваком кораку и, на крају крајева, сви ми без изузетка осуђени смо на смрт; свака велика болница препуна је таквих патњи које не заостају за мучењима у Дантеовом паклу. Друштвени живот човечанства бременит је и другим, не мање тешким невољама: ратовима, револуцијама, побунама, сталешком или класном мржњом, експлоатацијом нижих сталежа или класа од стране виших. Царство животиња, па чак и биљака, препуно је таквих појава као што је прождирање једних створења од стране других и различитих врста борбе за опстанак. Осим тога, природа у целини садржи многе манифестације дисхармоније, несређености, дивљег хаоса; земљотреси, вулканске еруупције, непогоде и последице њиховог деловања, шумски или степски пожари, урагани, поплаве, одрони и снежне лавине.

Многи људи, посматрајући набројане врсте зла и несавршенства света долазе до уверења да Бог није створио свет, да Бога нема или да, ако Бог постоји, онда он у сваком случају није Свемогућ, није Свеблаг, није Свезнајућ.

Хришћанин који воли Бога и стога поседује религиозно искуство, чврсто зна да Бог постоји и нема потребу за компликованим доказима његовог постојања у оној истој мери у којој човек који ужива у пејсажу, озарен сунчевом светлошћу, нема потребе за извођењем закључка да свет који види око себе постоји. У живом молитвеном општењу са Богом он зна да је Бог апсолутно савршено биће, тако да се не може ни помислити да он буде лишен Свемоћи, Свеблагости и Свезнања. Постојање Зла у свету нимало не поткопава то знање о постојању и апсолутном савршенству Бога. Али отуда се, при разради хришћанског схватања света, тим неодложније намеће нужност да се да јасан одговор на питање како је могуће да је Бог, пошто је Свемогућ, Свеблаг и Свезнајућ, створио свет у којем се дешава тако много зла, како је могуће да Бог ипак ни у којој мери није био узрок који чини зло и да Његово попуштање пред злом ни у ком смислу није оставило мрљу на Његовом савршенству, на Његовој свемоћи, свеблагости и свезнању. Одговор на та питања чини задатак теодицеје, најтеже од свих филозофских наука.

Готово све мисли, које улазе у састав моје теодицеје, већ сам изрекао, али су оне разбацане по различитим мојим књигама и чланцима. Основа за њих налази се у мојим књигама "Слобода воље" и 'Вредност и егзистенција. Бог и Царство Божије као основа вредности". Суштина саме теодицеје садржана је у књигама "Пут ка Богу и борба против Бога" (основи етике) и "Дстојевски и његово хришћанско схватање света", а такође и у чланцима "О васкрсавању у плоти" ("Пут", 1931) и "О Божијем стварању света" ("Пут", 1937, бр. 54).

Овде их ја обједињујем и дајем им систематичну форму.


САДРЖАЈ

БОГ И СВЕТСКО ЗЛО, 5
УВОД, 5

Апсолутно сапршенетво, 7
Царство несавршених створења, 22
Зло, 41
Коначна судбина тварних створења, 63
Персоналистичка теодицеја и догмати цркве, 87

КАРАКТЕР РУСКОГ НАРОДА, 99
Увод, 99
Религиозност руског народа, 100
Способност руског народа за највише форме искуства, 117
Слободољубље, 141
Народњаштво, 150
Доброта руског народа, 159
Дарoвитост руског народа, 176
Руски месијанизам и позвање, 197
Недостатак средње области културе, 208
Старообредништво, 217
Закључак, 234

Сергеј Левицки: НИКОЛАЈ О. ЛОСКИ, 245