Knjige▹Pravoslavlje▹Богословље
Богословље Божанских имена: Есхатолошко-историјски приступи божанском откривењу, богоименовању и богопознању
„Не узимајте име Господа Бога твога узалуд, јер неће очистити Господ Бог твој онога који узима име његово узалуд“ (Из. 20,7)
Када говоримо о богоименовањима у светоотачким списима, најпре полазимо од „Тајне Христове“ која именована као „Тајна“ неизбежно покреће теме везане за конкретан начин постојања. У богословским пројекцијама апостола Павла, Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника Тајна Христова као начин постојања, на тај начин што они за православни хришћански свет представљају богочовечанске, односно богоустановљене есхатолошко-историјске начине постојања откривене у Личности Оваплоћеног Сина Божијег, мимо којих богопомазање није могуће. У том смислу било какви људски напори ка богопомазнању морају најпре проћи кроз богослужбени символизам Тајне Христове како би се не само привремено историјски показали него и опстали у Тајни Христовој, односно били одржани за Будући Век. Иако и Дионисије Ареопагит и Максим Исповедник у својим списима нуде управо овакав, дијалектички однос између богоименовања и богопознања, ипак се Дионисије експлицитније бави овим темама. Истовремено морамо имати у виду неоспорну чињеницу по којој мимо богословља Максима Исповедника не можемо лако откључати многодимензионалне свештене исказе у начину изражавања Дионисија Ареопагита…
Када говоримо о богоименовањима у светоотачким списима, најпре полазимо од „Тајне Христове“ која именована као „Тајна“ неизбежно покреће теме везане за конкретан начин постојања. У богословским пројекцијама апостола Павла, Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника Тајна Христова као начин постојања, на тај начин што они за православни хришћански свет представљају богочовечанске, односно богоустановљене есхатолошко-историјске начине постојања откривене у Личности Оваплоћеног Сина Божијег, мимо којих богопомазање није могуће. У том смислу било какви људски напори ка богопомазнању морају најпре проћи кроз богослужбени символизам Тајне Христове како би се не само привремено историјски показали него и опстали у Тајни Христовој, односно били одржани за Будући Век. Иако и Дионисије Ареопагит и Максим Исповедник у својим списима нуде управо овакав, дијалектички однос између богоименовања и богопознања, ипак се Дионисије експлицитније бави овим темама. Истовремено морамо имати у виду неоспорну чињеницу по којој мимо богословља Максима Исповедника не можемо лако откључати многодимензионалне свештене исказе у начину изражавања Дионисија Ареопагита…
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Богословље Божанских имена: Есхатолошко-историјски приступи божанском откривењу, богоименовању и богопознању
Издавач: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске
Страна: 252 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 20 cm
Година издања: 2014
ИСБН: 978-86-87329-32-4
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (