Аутор: Сандо Драгомир
Страна: 198
► Остали детаљи

Из наслова ове књиге, прво што се питамо је шта је заиста богослужење? Да ли је оно „дело“, средство, просто обавеза хришћанина између других „дела“ и обавеза његових? Да ли констатација, одапета на нашу Цркву као осуда, да је кроз векове она остала „богослужбена заједница“ заиста потребује оповргавање, или, пак, прихватање као похвале, која изражава најдубљу истину о Цркви? Пре ће бити ово друго. Зашто? Јер богослужење није, нити може бити, прост религиозни обред, нити неко дело (освећујуће) просто засебно од такозване поучавајуће или пастирске делатности Цркве. Богослужење се дотиче саме суштине Цркве и васколике њене Тајне. Та, пак, суштина је сам Христос и нови живот у Христу. Богослужење се не просто дотиче, него се поистовећује са тим новим животом у Христу. Црква богослужењем пројављује, остварује и предаје самога Христа и сам живот у Њему. Према томе, богослужење је пројава и остварење сабрања верних у вери и у новом животу.

Као што је принос суштина Свете Литургије која, опет, са тајном Евхаристије представља центар сваког богослужења, тако је и са читавим богослужењем. Богослужење као служба и принос није просто спољашње дело.
Оно одликује целокупни став човека пред Богом, а тај став је у целини својој богослужбени. Уколико жели достојно да одговори на покрет бескрајне љубави Божје, човек треба да задобије једнонаравље са Богом, тј. да задобије бескрајно богољубе и човекољубље, тј. да живи на начин Христов. „Словесна служба“ као духовна служба није ништа друго до само „живљење по Христу“, да употребимо диван израз светог Златоустог. И као што је жртва, Крст, принос крви и живота, суштина дела Христовог, исто треба да буде и суштина људског дела, богослужења и живота. Само тада ће богослужење заиста бити „живљење по Христу“.

Речено значи да богослужење по својој природи тражи распрострањење свога етоса, тј. богослужбеног и жртвеног етоса, на васцели живот и ход човека пред Богом. Насупрот, ако се одсече или ограничи на вршење обреда без спознаје истинске дубине његове, која је истоветна са дубином вере и живота, онда у ствари губи свој садржај и смисао. Размишљања проте Драгомира Санда у књизи „Богослужење као основа образовања и васпитања у Цркви“ следи спознаји те дубоке истине и осветљава је, макар и делимично.

(Из предговора протојереја-ставрофора др Драгомира Санда)