Аутор: Јелена Јовин
Страна: 437
► Остали детаљи

Одрасла сам у Војводини, равници плодне Панонске низије, где се увек добро јело. Уз бечке шницле, немачки похерај, кобасице и штрудле, мађарски гулаш, паприкаш и џигерњаче, српску гибаницу, сарму и остала јела грчког и турског порекла, саставни део мога детињства биле су и торте.

Торте су сматране за врхунске посластице и ниједан рођендан, или било која друга прослава, нису могли да прођу без њих. Наше маме и баке су се трудиле да задовоље жеље породичних сладокусаца. А ми, деца, смо помагали у кухињи, са главним задатком да олижемо мутилице, кашике и посуде у којима су се припремала јаја и филови. Тако сам од малих ногу почела да учим тајне овог посла, а торте су заузеле посебно место у мом памћењу као део најдрагоценијих успомена из детињства.

Када сам 1990. године доспела у Бостон у Америци, на последипломске студије, осим очекиваних културних различитости, чекало ме је и додатно изненађење: ако бих пожелела парче торте, морала бих сама да га направим. Наше торте су тамо биле познате као „европске филоване торте” или „торте бечког стила”, и могле су да се набаве само у луксузним хотелима и ресторанима. Сазнала сам да сам имала срећу да одрастем у Подунављу, делу света где се изградила и однеговала традиција домаћег припремања најфинијих торти на свету. Наслеђе вуче корене из златног доба Аустроугарске, када су се најпознатији европски кувари, који су служили на дворовима и по палатама тадашњих богаташа, утркивали у креирању нових, што кремастијих, сочнијих и маштовитијих посластица. Са индустријском револуцијом, омасовљавањем богатог друштвеног слоја и новом модом отмених кафеа у бечком стилу, у којима су почеле да се сервирају, ове елитне торте су постепено доспеле на столове већине људи постајући део живота и обичаја. Делимично због самих торти, а делимично из носталгије, почела сам интензивно да се бавим прикупљањем, испробавањем и усавршавањем ових драгоцених рецепата, као и истраживањем историје развоја ових врхунских достигнућа домаће кухиње.

Ова књига је идеја мога мужа, заљубљеника фотографије и једног од највећих обожавалаца врхунских торти кога сам икада упознала. Пројекат смо започели када нам се родила трећа девојчица. Тада нам је у помоћ дошла моја мама која је са неверицом посматрала како аранжирамо сто у кухињи, постављамо осветљење и декор, и журимо да што више урадимо између два дојења. „Он само хоће да му се сваког викенда праве торте!” било је њено првобитно мишљење. Али, кроз три године је одушевљено држала у руци прву верзију књиге у чијим почецима је и сама учествовала, уз ласкави коментар мога мужа: „Ево, сада видите! Зар сам могао да дозволим да овакво сведочење о способности, пожртвованости и љубави наших мајки остане незаписаноа О томе цео свет треба да чује!”

У књизи су моје варијанте рецепата за најпознатије торте, као и неке мање светски познате, али једнако божанствене торте ширег подунавског региона, прилагођене за припрему у скромним условима домаће кухиње и са састојцима који могу да се набаве у локалним продавницама.

Поред врхунске посластице, мени су торте и веза са широким небом и равницом моје Војводине, срећним и спокојним детињством и лепим сећањима на моју баку и све вољене који ми у мом новом дому у Америци недостају.

Захваљујем се свима који су помогли да се ова књига оствари, нарочито нашем драгом суседу Роберту Куку за непроцењиву помоћ око фотографије и пријатељици Карол Шукер за небројене сате уложене у проверу рецепата.

Јелена Јовин