Аутор: Анри Барби
Страна: 217
► Остали детаљи

Ево ме, као дописника Журнала, и по други пут у експрес—оријенту у путу за Балкан, откуда смо добијали кратке и противуречне новости.

Једино се поуздано зна да се на полуострву води нов крвав рат, и да је страховита махнитост за убијањем и покољем обузела јучерање савезнике.

У Паризу и уз пут прогностичари предсказују коначно сатирање Србије. Бугари су полагали на рекламу! У Бечу се говорило само о поразу Србије. Ипак сам се у себи осмехивао. Врло сам добро познавао своје ратне другове да бих могао веровати у њихов пораз.

Србе је огорчила бугарска нелојалност, почетком непријатељства без објаве рата и напад који је до последњег тренутка прикриван дипломатским уверавањима о умерености.

Цела је земља под оружјем, Српска војска броји овога пута око пола милиона људи!

Колико ли ће их се вратити на своје огњиште? Колико попадати под куршумима? А колико бити покошено страшном колером што се појавила?

Колико ће њих остати под неколико ашова земље? Једва да која мати и супруга и мисли на то... јер је отаџбина у опасности!...

Није прошла ни недеља дана, а болнице у Београду, четрдесет их је на броју, већ су препуне. Удвојен је број постеља. Нема довољно ни лекара ни хирурга. Па ако по који пут и чујете преклињања болника на самрти, то се рањеници, заборављајући на болове, обраћају последњи пут к небу противу гадног коварства савезника, неверника заклетве и пријатељства!

Анри Барби - Брегалница (Српско-бугарски рат 1913, Други балкански рат)