Аутор: Миодраг Младеновић
Страна: 152
► Остали детаљи

"У књизи која је пред нама може се јасно уочити жеђ за откривањем скривеног и спознајом врховних тајни живота – „Сваки човек по природи жели да зна. Лепо је завршити факултет, треба, али мораш да будеш спреман на све. Јер уколико више и боље знаш, утолико ће ти се строже судити“.

Такође, аутор на више места указује на есенцијалне животне мудрости, попут – „Ма какву моћ да имаш немој се тиме поносити. Запамти, ако мислиш да знаш много, и да знаш добро, сети се да је то мало према ономе што не знаш. Сви су на неки начин слаби, али веруј да нико није слабији од тебе. И још нешто, увек цени и воли људе, али једно не заборави, оно највредније у човеку у очима је невидљиво“. Он попут радозналог и искреног дечака, раскошним даром проницљивости, можда неискусно, али ипак храбро одраста у свом књижевном лику, и тако, помало болним емоцијама, спознаје терет благодети живљења.