Прометејске ватре и горења, дар вечни и сужањство у оковима, били су и остали непресушни мотив за уметнике од митских времена до данашњих дана, посебно оплемењен заносом Персија Биш Шелија да ће једног дана „Прометеј подићи сунце среће над овај свет“. Уткивајући мит о Прометеју у словенску митологију, оплемењујући га дамарима савременог света, који посрће под теретом који унижава човека, али побуђује наду, песник Љубиша Митровић, у новој књизи стихова Буђење Прометеја, отвара хоризонт визијске стварности која није само пука метафора већ жеља да се продре у суштаство људског бића, његову тежњу да, помогнут буктињом прометејске ватре, доспе у пределе наде и вере.
Да би досегао будућност која је почела, да би мит о богоборцу стваралачком имагинацијом претворио у сушти симбол побуне и саможртвовања за добро човечанства, Митровић ће у помоћ призвати науку и велика здања светске уметности. Од лирске нежности до позива на побуну, митских трагова, до истанчаног ткива научних сазнања, песник ће пронаћи инспиративну пречицу: Загледан/У бескраје својих снова/Преселим се/ У вечност.
У доба владавине бога Мамона не одрећи се својих снова и спознања визијске стварности, која поетски чин чини вековитим, завет је песника Митровића кроз бројне књиге поезије, како остварује вишеструким даром, да овај свет, од правремена до наших дана, почива на прометејским вертикалама, ма колико био унижаван човеков дух. У песми Зов Прометеја чујемо његов вапај: Пробудите се/ Побуните се/ Будите светиљка/ Сами себи.
Та конфучијанска светиљка просветљава и нову књигу песама Љубише Митровића. Димитрије Миленковић