Аутор: протопрезвитер Сретен М. Лазаревић
Страна: 35
► Остали детаљи

Ова књижица настала је из вишегодишњег парохијског искуства оца Сретана и његових сусрета са верним али често и нецрквеним народом.

Ово је један покушај да се на приступачан начин објасни свима онима који „верују у Бога али не и у Цркву" зашто је једно од другог неодвојиво.
То је учињено кроз дијалог два пријатеља, Лазара и Томе, у ком Лазар објашњава Томи смисао одласка у цркву на Литургију.

Између осталог Лазар каже:

„Сви смо ми гладни наше Цркве. К'о што се брашно сједини у један хлеб, тако се и ми у храму сједињујемо у једно тело које називамо Црква. Као што у твом и мом организму има много ћелија, а једно смо биће, тако и кад је Литургија, ми многи, постајемо један организам који зовемо Црква. То што си осетио кад си палио свећу и оћутао, то ти је само делић лепоте која се човеку дешава кад је на Литургији”.

Уредник издања је гђа Даниела Лазаревић.

Илустрације које прате дијалог између два пријатеља је урадила је гђа Јелена Пешић.

Лектуру и колектуру је извршила гђица Мара Марушић, дипломирани филолог опште лигнвистике.

Дизајн и припрема штампе поверени су Вељку Црепуљи.