Аутор: Луција Ступица
Страна: 126
► Остали детаљи

Први пут на српском језику читамо поезију једне од најзначајнијих савремених словеначких песникиња, о којој Ана Ристовић каже: "Луција пише од своје прве књиге, о једној унутрашњој соби са погледом, чији је ентеријер у вечитом процесу стварања, јер не треба да га чини ништа друго до свет који се види или наслућује кроз прозор, и који треба да се настани унутра, у нама, као да је ту одувекбио, уз узајамно осећање припадности и близине. Јер за блискошћу се од самог почетка и трага. Реч је, заправо, све време о дубоким везама и немогућим раздаљинама"