Knjige▹Biografije▹Naučnici
| Preuzmite |
| Pogled u knjigu |
Čovek koji je suviše znao
Knjiga Čovek koji je suviše znao Dejvida Livita je biografija čuvenog britanskog naučnika Alana Tjuringa ispričana u kontekstu velike istorijske krize našeg društva – Drugog svetskog rata. Pionir na polju čiste matematike, čovek zaslužan za razbijanje šifre Enigma koju su koristili Nemci tokom rata, začetnik ideja koje su izrodile računare, obznanio je istinu o svom privatnom životu u vreme kada je to saznanje bilo protiv konvencija i zakona. Progonjen od strane vlasti i javnosti, Alan Tjuring izvršio je samoubistvo 1954. godine tako što je zagrizao jabuku natopljenu cijanidom.
Priča o ovom izuzetnom naučniku privlačna je kao i otrovna jabuka koju je zla kraljica ponudila Snežani (to je slika kojom je Tjuring bio opsednut još od kada je odgledao crtani film Snežana i sedam patuljaka), za čitaoce koji i ne moraju da znaju mnogo o računarskoj nauci, jer opisuje raspinjanje jednog čoveka zbog "greha" mnogih.
Autor Dejvid Livit piše priču o Tjuringu piše u lirskim tonovima, ali sa detaljnim informacijama o njegovom vizionarskom naučnom radu.
OPIS KNJIGE
Alan Tjuring je uspeo da premosti procep između raskošnog, nepoznatog i (za mnoge ljude) neupotrebljivog okruženja čiste matematike sa jedne strane i sveta u kojima je sposobnost mašina da množe velike proste brojeve, da obrađuju desetine hiljada kombinacija u nizovima slova ili da pomažu pri projektovanju mostova značila razliku između finansijskog uspeha ili propasti, a u pojedinim slučajevima između života i smrti. Pa ipak, bilo bi pogrešno tvrditi da je Tjuring na svoj posao gledao kao na dužnost; naprotiv, put od matematičke logike do izgradnje mašine bio je slučajan, a jedina mapa koju je koristio poticala je iz njegovog jedinstvenog, na neki način čudnog, ali u svakom slučaju ekscentričnog uma. Bio je sušta suprotnost "timskom čoveku", a da je, u određenom smislu, bio "normalniji", možda nikada ne bi postigao takve uspehe. Upravo mu je status potpunog autsajdera omogućio da načini kreativne skokove koji su obeležili njegov život i promenili svet.
Fama u vezi sa Tjuringovim hapšenjem i samoubistvom direktno je uticala da se godinama njegov doprinos razvoju modernog računara minimalizuje, a u određenim oblastima potpuno zanemari. Zasluge za ideje koje su izvorno bile Tjuringove često su pripisivane Džonu fon Nojmanu, njegovom profesoru sa Prinstona. Tek pošto su dokumenti u vezi s Tjuringovim radom u Blečli Parku postali dostupni javnosti i nakon što je Endru Hodžiz objavio nepristrasnu Tjuringovu biografiju 1983. godine, ovom velikom misliocu i naučniku su odate zaslužene počasti. Danas se Tjuring smatra jednim od najvažnijih naučnika dvadesetog veka.
Priča o ovom izuzetnom naučniku privlačna je kao i otrovna jabuka koju je zla kraljica ponudila Snežani (to je slika kojom je Tjuring bio opsednut još od kada je odgledao crtani film Snežana i sedam patuljaka), za čitaoce koji i ne moraju da znaju mnogo o računarskoj nauci, jer opisuje raspinjanje jednog čoveka zbog "greha" mnogih.
Autor Dejvid Livit piše priču o Tjuringu piše u lirskim tonovima, ali sa detaljnim informacijama o njegovom vizionarskom naučnom radu.
OPIS KNJIGE
Alan Tjuring je uspeo da premosti procep između raskošnog, nepoznatog i (za mnoge ljude) neupotrebljivog okruženja čiste matematike sa jedne strane i sveta u kojima je sposobnost mašina da množe velike proste brojeve, da obrađuju desetine hiljada kombinacija u nizovima slova ili da pomažu pri projektovanju mostova značila razliku između finansijskog uspeha ili propasti, a u pojedinim slučajevima između života i smrti. Pa ipak, bilo bi pogrešno tvrditi da je Tjuring na svoj posao gledao kao na dužnost; naprotiv, put od matematičke logike do izgradnje mašine bio je slučajan, a jedina mapa koju je koristio poticala je iz njegovog jedinstvenog, na neki način čudnog, ali u svakom slučaju ekscentričnog uma. Bio je sušta suprotnost "timskom čoveku", a da je, u određenom smislu, bio "normalniji", možda nikada ne bi postigao takve uspehe. Upravo mu je status potpunog autsajdera omogućio da načini kreativne skokove koji su obeležili njegov život i promenili svet.
Fama u vezi sa Tjuringovim hapšenjem i samoubistvom direktno je uticala da se godinama njegov doprinos razvoju modernog računara minimalizuje, a u određenim oblastima potpuno zanemari. Zasluge za ideje koje su izvorno bile Tjuringove često su pripisivane Džonu fon Nojmanu, njegovom profesoru sa Prinstona. Tek pošto su dokumenti u vezi s Tjuringovim radom u Blečli Parku postali dostupni javnosti i nakon što je Endru Hodžiz objavio nepristrasnu Tjuringovu biografiju 1983. godine, ovom velikom misliocu i naučniku su odate zaslužene počasti. Danas se Tjuring smatra jednim od najvažnijih naučnika dvadesetog veka.
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Čovek koji je suviše znao
Izdavač: Heliks
Strana: 312 (cb)
Povez: meki
Pismo:
Format: 13,5x20 cm
ISBN: 978-86-86059-08-6
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (