Аутор: приредио протојереј ставрофор др Велибор Џомић
Страна: 265
► Остали детаљи

Влада Црне Горе је 25. марта 2009. године на предлог Министарства културе, спорта и медија утврдила Нацрт менаџмент плана историјског језгра Цетиња и Нацрт закона о културним добрима. Правни савјети Митрополије Црногорско-Приморске и Епархије Будимљанско-Никшићке су 25. маја 2010.г. у Подгорици тим поводом организовали Округли сто „Црква, држава и културна добра“.

Питање правног положаја споменика културе, које је створила Црква и који су у вишевјековном власништву Цркве, током посљедњих шездесетак година је, како наводи приређивач, добијало на интензитету кроз више различитих законских решења која су веома често била у пратњи владајуће идеологије и односа државних органа према Цркви и другим вјерским заједницама као духовним институцијама. Вриједно је напоменути да су током претходних деценија бројне међународне конвенције о заштити споменичког насљеђа постајале оквири за регулисање правног положаја споменика културе у националним законодавствима. Такође, питање односа државе према споменицима културе и Цркви и другим вјерским заједницама као ствараоцима споменика културе и чуварима њиховог култа кроз историју, али и као законитим власницима, тицало се и тиче и односа Цркве и државе у једном значајном дијелу. Отуда је, наводи приређивач, потпуно разумљива и природна брига Цркве као једног од највећих власника споменика културе у Црној Гори да се кроз адекватна, примјенљива и прихватљива законска решења обезбиједи законска заштита и пропише обавеза материјалне подршке државе у заштити, проучавању и очувању Светиња као споменика културе и дијелу насљеђа културе са ових простора.


Законодавство о споменицима културе, архивској дјелатности, музејској, библиотечкој дјелатности, као и о другим областима живота у друштву и држави, неминовно наводи на закључак да је погрешна теза да се само једним законом може регулисати правни положај Цркве и вјерских заједница у једном државно-правном оквиру.

Чланови Правних савјета су организовањем Округлог стола „Црква, држава и културна добра“ жељели да, с обзиром да интензитет и квалитет јавне расправе о Нацрту закона о културним добрима до тада није задовољавао ни ужу стручну, а ни ширу јавност у Црној Гори, појачају интензитет и подигну квалитет јавне расправе о овом веома важном законском пројекту. Од посебне је важности амбиција организатора да се на одговоран начин дође до најбољих решења те да се предложени Нацрт закона што учини квалитетнијим и примјенљивијим. Организатори Округлог стола су управо због тога позив упутили представницима надлежног министарства, установа културе, парламентарних политичких странака, међународних организација, дипломатског кора, стручњацима из окружења, бројним неистомишљеницима, али и представницима Римокатоличке цркве у Црној Гори и Исламске заједнице Црне Горе. С обзиром да представници Цркве и других вјерских заједница као највећи власници споменика културе у Црној Гори нису били укључени у Радну групу за припрему овог законског пројекта, Округли сто је представљао мјесто на коме су се могле чути Примједбе Правних савјета Митрополије Црногорско-Приморске и Епархије Будимљанско-Никшићке које су, у предвиђеном року, упућене Министарству културе, спорта и медија.

Округли сто „Црква, држава и културна добра“ је показао да је дијалог између црквених и државних власти у Црној Гори, као и других субјеката, а посебно стручњака, не само могућ него и насушно потребан када су у питању законска решења у областима у којима се, по природи ствари, сусрећу Црква и држава. Присуство представника међународних организација и дипломатског кора на Округлом столу је посвједочило да споменици културе у ширем смислу не припадају само једном народу и једној држави него читавој Европи и свијету.

Зборник саопштења, излагања и дискусија са Округлог стола „Црква, држава и културна добра“ је објављен у лекторисаном стенографском облику. У зборнику су објављена саопштења и дискусије Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија, Епископа Будимљанско-Никшићког Јоаникија, Архимандрита мр Луке (Анића), Протојереја-ставрофора др Радомира Поповића, Протојереја мр Велибора Џомића, Тома Миљића, секретара Министарства културе, Јована Маркуша, Слободана Драговића, мр Александра Дамјановића, проф. др Драгана Копривице, Ника Мартиновића, Гордане Тошић, мр Будимира Алексића, Живка Радовића, Бранислава Дашића, проф. др Љубише Фолића, Мирослава Јанковића, мр Милице Котур, проф. др Јована Пантића, Данијеле Младеновић, проф. др Ратка Митровића, Данијеле Марковић, Југослава Крповића, Млађена Мићовића и Андрије Маркуша. Посебан дио зборника представљају Примједбе и саопштења за јавност Правног савјета Митрополије поводом нацрта различитих правних аката Владе Црне Горе, списак позваних учесника, као и фотографије и извештаје медија са округлог стола.

Новину у зборницима овакве врсте представљају и факсимили бројних државних решења о проглашењу православних светиња за споменике културе које је прибавио приређивач. Из тих докумената се јасно види да су црквене институције искључиви и једини власници православних светиња као споменика културе у Црној Гори.

Зборник је непосредно пред усвајање Закона о културним добрима у Скупштини Црне Горе подијељен свим народним посланицима. Наша Црква је и на овакав, стручан и одговоран, начин посвједочила озбиљност приступа овако важним темама, а стручни округли столови и овакви зборници се у данашњим условима јављају као потреба у одговорном сусрету представника Цркве и носилаца савременог законодавства.