Autori: Olga Vasić, Deca Đorđević-Milutinović
Strana: 29
► Ostali detalji

U knjizi je na intersantan i jednostavan način prikazan istorijat čokolade u proteklih 4000 godina. Prvi deo knjige posvećen je istorijatu čokolade i čokoladnog napitka u srednjoj Americi, od Olmeka preko Maja do Asteka. NJihovi običaji, verovanja i načini pripreme „pića bogova“, kako su je nazivali.

Iz knjige:

„Maje i Asteci gotovo nikada nisu koristili čokoladu u čvrstom stanju, već su od kakaoa spravljali čokoladne napitke od kojih je svaki, u zavisnosti od različitih dodataka, imao svoj prepoznatljiv ukus, gustinu, boju i naziv. Najčešće su dodavani biber i čili papričica, takav napitak se zvao čilkakahuatl i obično se pio veoma vruć. Univerzalni dodatak je takođe bio i kukuruz kojim su određivali gustinu pojedinih napitaka. Takođe su spravljani napitci od zelenih zrna kakaoa, čokolada sa medom, čokolada sa vanilom, sa semenima ceibe (Ceiba pentandra) ili dodatkom cvetova magnolije u prahu. Neki od ovih napitaka bili su retki, neki gusti. Bilo ih je crvene, bele i tamne boje.
Takođe postoji zapis o čokoladi „cvetne” boje koja se pravila sa dodatkom huitztekoli-cvetova, ostalo nam je nepoznato koje boje i ukusa je bio ovaj visokocenjeni napitak. Drugi danas takođe nepoznat napitak - ksočikakahuatl ili cvetna čokolada, imao je prefinjen i bogat ukus i pili su ga samo članovi kraljevske porodice. Asteci su uglavnom pili hladnu čokoladu a Maje toplu.“

Drugi deo knjige posvećen je putešestviju čokolade po Evropi, od njenog skromnog dolaska u Španiju pre 5 vekova do današnje, slobodno možemo reći „eksplozije“ čokolade i čokoladnih produkata.

Iz knjige:

...„Prva čokolada u Srbiji pojavila se već 1897. u Beogradu u prodavnici Koste Šonde. Bila je to „čokolada sa mlekom OLGA“, koja se u listu Večernje novosti oglašavala kao: „najbolja od svih čokolada“ (prema rukopisu: Jovo Anđić, Slatki Beograd – kratki vodič kroz istoriju slatkiša u modernom Beogradu). Iz oglasa se vidi da je K. Šonda kao „specijalitete za posluživanje“ prodavao i čokoladne poslastice, praline i đanduju.“....

*
...„Pod pritiskom javnosti pojedini proizvođači su poslednjih godina za neke svoje čokolade počeli da koriste sirovine za koje garantuju da nisu nastale na bazi ropstva, trgovine ljudima i nepravedno niskih nadnica. Takvi proizvodi prepoznaju se po oznaci Fair trade.“.....