Аутор: Стендал
Страна: 740
► Остали детаљи

Црвено и Црно, то јест војник и свештеник, војничко славољубље и свештеничко славољубље, долазећи једно иза другог, ратничка енергија и сплеткашка дипломатија жељна да оствари сан о господарењу који је она прва смислила. Деветнаесто столеће, у то доба, има тридесет година. Оно је рођено у хуци и буци оружја; оно је имало као први разговор своје мисли освојење света. Две ствари, потпуно непознате претходноме веку, постале су за њ две сталне мисли: пријем свих Француза у све могуће службе, ако умеју да их узму; суверена моћ, чак над читавом Европом, која се нуди свакоме, ако уме да је отме. Те ствари су потпуно нове. Пре четрдесет година, о њима се није могло чак ни сањати. Оне су истините; оне су чињенице, и то скорашње чињенице. Будућност ће доказати да су оне, иако истините, ипак зато скоро варке; да су оне стварност само за једног или двојицу мезимаца судбине, да су изузетна стварност; али будућност није дошла, и, као скорашње чињенице, ове ствари имају огромну моћ на уобразиље. Роман Црвено и Црно је хтео да нам представи дејство које су произвела, у једној ватреној души удруженој са необичном интелигенцијом, ова неспокојства, ова нестрпљења, ове пожуде. То је роман XИX века. Жилиен Сорел је видео Царство, у том смислу што је њега однеговао један капетан који је служио под Наполеоном. Жаљење за тим временом кад су људи били генерали у тридесетој години, и кад су се могли уздићи дотле да постану царем у Француској, или бар краљем у Шведској, било је сва његова мисао за време његовог детињства. Од жаљења, он је брзо прешао на амбицију јер он је енергичан, и, на крају крајева, сви путеви нису затворени;али на амбицију особеног карактера, амбицију тога доба. Сви путеви нису затворени; али су они који остају кривудави. Не успева се више ратоборном енергијом; успева се интригом, то јест енергијом створеном од хладнокрвности, сталне приљежности, огорчене обазривости, и довитљиве нискости.

Стендал - Црвено и црно