Da Vinčijeva kuhinja: tajanstvena istorija italijanske kuhinje
* Autor je svetski stručnjak za začine i začinjenu hranu Amerikanac Dejv Devit
* Među vladarima italijanskih gradova-država, ali i u Francuskoj i celom Mediteranu, važio je za nenadmašnog majstora banketa, gozbi dopunjenih zabavnim programima, pa je bio angažovan na dvorovima vladara Firence, Milana, papa u Rimu, Francuske...
* Da Vinči je veoma rado isprobavao vođe i povrće koje su donosili sa putovanja po azijskim zemljama i bio je jedan od prvih koji je zavoleo pirinač koji je stigao u Italiju u njegovo vreme
________________________________________________________________________
IZDAVAČKA kuća "Službeni glasnik" htela je da se priključi prošle godine globalnom obeležavanju pola milenijuma od smrti diva rane renesanse Leonarda da Vinčija ali da to bude na sasvim originalan način i tako je objavila knjigu "Da Vinčijeva kuhinja", sa podnaslovom "Tajanstvena istorija italijanske kuhinje" koju je napisao svetski stručnjak za začine i začinjenu hranu Amerikanac Dejv Devit.
O Da Vinčiju ( 1452-15199) je napisana čitava biblioteka knjiga jer on je bio jedan od najsvestranijih umova ljudskoga roda i uz njegovo ime je uvek pisalo da je pre svega bio svestrani umetnik: slikar, vajar, crtač, arhitekta, da je u likovnu umetnost uneo velik broj novina, da je takođe bio inženjer koji je konstruisao nova oružja, anatom koji je savršeno poznavao čovekov organizam pronaklazač čiji su se pronalasci odnosili na razne vidove letelica, opreme za ronioce , muzičar, matematičar i da mu niko niko nije osporavao da je najveći, najobrazovaniji, najtalentovaniji čovek renesanse.
Pre Dejva Devita niko se nije dosetio da napiše knjigu o Leonardu kao čoveku koji je puno doprineo unapređenju italijanskog umeća kuvanja i da je stekao slavu među svojim prijateljima, a što je važnije među vladarima italijanskih gradova država ali i u Francuskoj i celom Mediteranu kao nenadmašni majstor banketa, gozbi dopunjenih zabavnim programima što je bio jedan od važnih razloga da biva angažovan na dvorovima vladara Firence, Milana, papa u Rimu, Francuske i da je ostavio veći broj nezavršenih slika pa i skulptura da bi pripremio svadbena veselja članova porodica Mediči, Sforca, Bordžija...
Autor knjige je na sasvim specifičan način obeležio 500 godina od smrti Da Vinčija, napisavši knjigu koja nije klasični kuvar, iako se ne može pisati o istoriji kulinarstva, u ovom slučaju u renesansnoj Italiji, a da se ne navedu neki bitni recepti ali to su jela koja se pripremana u doba dok je Da Vinči živeo i nije slučajno da je u njegovoj prebogatoj biblioteci imao na polici i kuvar najpoznatijeg kuvara njegove epohe Platina (Bartolomea Sakia 1421-1481)
Platino nije krio da je prepisao u svoj kuvar koji je dožieveo više desetina izdanja recepte iz rukom pisane as zbirke majstora Martina (čiji datum rođenja i smrti nije sauvan).
Platino nije krio ni da je proučio papiruse Apicija, najčuvenijeg antičkog kuvara i od svega toga sačinio kompilaciju koja je postala kamen temeljac onoga što se još danas naziva `italijanska kuhinja`.
Da Vinči je u svojim beležnicama, od kojih je sačuvano samo 27 originalnih, iako ih je bilo stotinjak, zapisivao mnoge svoje misli i crteže, ali nije propuštao i da zapiše poneki kuvarski recept koji mu se svideo iako je bio veoma skroman u pogledu svoje lične hrane i najradije je jeo vegetarijansku jer je govorio da mu je žao životinja da budu ubijene zbog proždrljivosti čoveka.
Zanimljivo je da je Vinči u svojim beležnicama skicirao i neke sprave koje su bile potrebne kuvarima, pa čak im predlagao i da koriste njegov nacrt koji je bio praktičniji od već postojećeg.
Veliki umetnik, kreator fantastičnih banketa nije krio da mu je najomiljenije jelo supa minestrone koja se bitno ne razlikuje od one koja se i danas sprema pod istim imenom.
To je supa sa svim vrstama povrća koje se može naći, u kojoj je već i paradajz koji je tek stigao iz centralne Amerike i nije stekao onu popularnost koju ima danas. Osnova supe je pasulj .
Da Viči je veoma rado isprobavao vođe i povrće koje su donosili sa putovanja po azijskim zemljama i bio je jedan od prvih koji je zavoleo pirinač koji je stigao u Italiju u njegovo vreme.
Takođe, kao ubeđeni vegetarijanac - Da Vinči je odmah zavoleo agrume (narandže, limun, mandarine...) koji su stigli iz arapskih zemalja, ali je on njihovim sokom prelivao sosove koje je pripremao za testenine koje su u Evropi bile sirotinjska hrana a samo su u Italiji postale jelo i za više slojeve društva.
Autor se postarao da na kraju knjige sakupi recepte za jela iz doba da Vinčija i opiše kako su pripremana pre 500 godina a kako se pripremaju danas tako da može da posluži domaćicama kao veoma originalna kulinarska literatura, ali i da se zabave anegdotama iz života velikog umetnika.
Vera Kondev
* Među vladarima italijanskih gradova-država, ali i u Francuskoj i celom Mediteranu, važio je za nenadmašnog majstora banketa, gozbi dopunjenih zabavnim programima, pa je bio angažovan na dvorovima vladara Firence, Milana, papa u Rimu, Francuske...
* Da Vinči je veoma rado isprobavao vođe i povrće koje su donosili sa putovanja po azijskim zemljama i bio je jedan od prvih koji je zavoleo pirinač koji je stigao u Italiju u njegovo vreme
________________________________________________________________________
IZDAVAČKA kuća "Službeni glasnik" htela je da se priključi prošle godine globalnom obeležavanju pola milenijuma od smrti diva rane renesanse Leonarda da Vinčija ali da to bude na sasvim originalan način i tako je objavila knjigu "Da Vinčijeva kuhinja", sa podnaslovom "Tajanstvena istorija italijanske kuhinje" koju je napisao svetski stručnjak za začine i začinjenu hranu Amerikanac Dejv Devit.
O Da Vinčiju ( 1452-15199) je napisana čitava biblioteka knjiga jer on je bio jedan od najsvestranijih umova ljudskoga roda i uz njegovo ime je uvek pisalo da je pre svega bio svestrani umetnik: slikar, vajar, crtač, arhitekta, da je u likovnu umetnost uneo velik broj novina, da je takođe bio inženjer koji je konstruisao nova oružja, anatom koji je savršeno poznavao čovekov organizam pronaklazač čiji su se pronalasci odnosili na razne vidove letelica, opreme za ronioce , muzičar, matematičar i da mu niko niko nije osporavao da je najveći, najobrazovaniji, najtalentovaniji čovek renesanse.
Pre Dejva Devita niko se nije dosetio da napiše knjigu o Leonardu kao čoveku koji je puno doprineo unapređenju italijanskog umeća kuvanja i da je stekao slavu među svojim prijateljima, a što je važnije među vladarima italijanskih gradova država ali i u Francuskoj i celom Mediteranu kao nenadmašni majstor banketa, gozbi dopunjenih zabavnim programima što je bio jedan od važnih razloga da biva angažovan na dvorovima vladara Firence, Milana, papa u Rimu, Francuske i da je ostavio veći broj nezavršenih slika pa i skulptura da bi pripremio svadbena veselja članova porodica Mediči, Sforca, Bordžija...
Autor knjige je na sasvim specifičan način obeležio 500 godina od smrti Da Vinčija, napisavši knjigu koja nije klasični kuvar, iako se ne može pisati o istoriji kulinarstva, u ovom slučaju u renesansnoj Italiji, a da se ne navedu neki bitni recepti ali to su jela koja se pripremana u doba dok je Da Vinči živeo i nije slučajno da je u njegovoj prebogatoj biblioteci imao na polici i kuvar najpoznatijeg kuvara njegove epohe Platina (Bartolomea Sakia 1421-1481)
Platino nije krio da je prepisao u svoj kuvar koji je dožieveo više desetina izdanja recepte iz rukom pisane as zbirke majstora Martina (čiji datum rođenja i smrti nije sauvan).
Platino nije krio ni da je proučio papiruse Apicija, najčuvenijeg antičkog kuvara i od svega toga sačinio kompilaciju koja je postala kamen temeljac onoga što se još danas naziva `italijanska kuhinja`.
Da Vinči je u svojim beležnicama, od kojih je sačuvano samo 27 originalnih, iako ih je bilo stotinjak, zapisivao mnoge svoje misli i crteže, ali nije propuštao i da zapiše poneki kuvarski recept koji mu se svideo iako je bio veoma skroman u pogledu svoje lične hrane i najradije je jeo vegetarijansku jer je govorio da mu je žao životinja da budu ubijene zbog proždrljivosti čoveka.
Zanimljivo je da je Vinči u svojim beležnicama skicirao i neke sprave koje su bile potrebne kuvarima, pa čak im predlagao i da koriste njegov nacrt koji je bio praktičniji od već postojećeg.
Veliki umetnik, kreator fantastičnih banketa nije krio da mu je najomiljenije jelo supa minestrone koja se bitno ne razlikuje od one koja se i danas sprema pod istim imenom.
To je supa sa svim vrstama povrća koje se može naći, u kojoj je već i paradajz koji je tek stigao iz centralne Amerike i nije stekao onu popularnost koju ima danas. Osnova supe je pasulj .
Da Viči je veoma rado isprobavao vođe i povrće koje su donosili sa putovanja po azijskim zemljama i bio je jedan od prvih koji je zavoleo pirinač koji je stigao u Italiju u njegovo vreme.
Takođe, kao ubeđeni vegetarijanac - Da Vinči je odmah zavoleo agrume (narandže, limun, mandarine...) koji su stigli iz arapskih zemalja, ali je on njihovim sokom prelivao sosove koje je pripremao za testenine koje su u Evropi bile sirotinjska hrana a samo su u Italiji postale jelo i za više slojeve društva.
Autor se postarao da na kraju knjige sakupi recepte za jela iz doba da Vinčija i opiše kako su pripremana pre 500 godina a kako se pripremaju danas tako da može da posluži domaćicama kao veoma originalna kulinarska literatura, ali i da se zabave anegdotama iz života velikog umetnika.
Vera Kondev
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Da Vinčijeva kuhinja: tajanstvena istorija italijanske kuhinje
Izdavač: Službeni glasnik
Strana: 220 (cb)
Strana u boji: 218
Povez: meki
Pismo: latinica
Format: 20 x 24 cm
Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-519-2219-3
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (