Autor: Vladimir Nikitović
Strana: 204
► Ostali detalji

Verovatnoća da 2050. Srbija bude  populaciono veća nego danas je manja od 10%. Najveće su šanse da će tadašnji broj stanovnika biti sličan onom iz 1950. Za očuvanje ili eventualni porast aktuelne populacije do sredine ovog veka, porast plodnosti jeste neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Tek bi preobražaj Srbije u tipičnu intenzivno-imigracionu državu pružio respektabilne šanse (45%) za porast broja stanovnika do 2050. U suprotnom, opstanak niske plodnosti i negativnog spoljno-migracionog bilansa do tada bi najverovatnije smanjio populacionu veličinu države za više od 2 miliona žitelja, pri čemu ne postoje ni teorijske šanse da se današnja veličina održi.

Može se stoprocentno tvrditi da ni kombinacija porasta plodnosti i sporijeg porasta životnog veka, u uslovima značajnog kontinuiranog priliva imigranata u najboljem reproduktivno-produktivnom dobu, ne može sprečiti porast pritiska starog stanovništva na radno sposobnu populaciju u narednim decenijama. Najverovatnija prognoza ukazuje da će 2050. svaki četvrti stanovnik Srbije biti stariji od 65 godina, pri čemu su šanse 19:1 da će to biti minimum svaki peti, a maksimum svaki treći žitelj. Pritom, za očekivati je da će polovinom veka na svake 2 osobe mlađe od 20 godina doći više od 3 osobe starije od 65 godina. Međutim, zaključak od značaja za reformatore penzionog sistema Srbije glasi: intenzivna imigracija radno sposobne populacije iz drugih zemalja tokom narednih decenija ne samo što bi usporila porast očekivane vrednosti koeficijenta zavisnosti starih već bi doprinela i njegovoj tačnijoj prognozi u uslovima istog rizika da sistem opstane kao i u emigracionim scenarijima.