Аутори: Игор Ашманов, Наталија Касперска
Страна: 459
► Остали детаљи

Ова књига је посвећена опасностима које вребају у дигиталној (сајбер) сфери – деструктивним групама, токсичном контенту, хајкама малтретирању („булингу“), дигиталној зависности и другим факторима који негативно утичу на психу. Аутори се надају, да ће ова књига помоћи родитељима и професорима да децу и младе науче неопходној дигиталној хигијени.



Садржај

Од аутора: о чему је и за кога је ова књига, 11
Сукоб генерација, 11
Осећај беспомоћности код наставника и родитеља, 12
Деца васпитана смартфоном, 13
Дигиталне џунгле, 13
Откуд ми аутори књиге све то знамо, 14
О чему је и за кога је ова књига, 16
Дати аргументе за разговор са омладином, 17
Како читати ову књигу, 18
Дисклејмер или одрицање од одговорности, 19
Ко смо ми: колектив аутора и консултаната, 20

Увод. Нова епоха, 25
Технологије - добро или зло?, 25
Закон старџона, 27
Дигитални могли: генерација „дигиталних Абориџана", 29
То није случајно: гејмификација и адикција, 31
Друштвене мреже: ново поверење, 31
Друштвене мреже: нису парк веь џунгла, 32
Електронски и информациони ризици, 33

Глава 1. Сајбер-опасности на мрежи: грабљивци - програми и људи, 35
Смартфон као извор ризика, 35
Сакупљање података са уређаја, 36
Штетне апликације, 37
Вируси и тројанци, 43
Дистрибуција софтвера (програмских пакета пп), 46
Социјални инжењеринг: спам, вируси, фишинг, изнуђивање, 47
Телефонски преваранти, 59
Платне услуге и претплате код оператера, 62
Праћење, 64
Шта чинити и шта не чинити? Проста правила сајбер-хигијене, 64

Глава 2. Дигитални траг човека на мрежи и у реалном животу, 80
Сви ми оставлјамо дигитаани траг, 80
Шта о нама знају спољни посматрачи, 81
Мобилни телефони, паметни телефони, таблети, 82
Видео траг: ко снима видео са вама, 87
Друштвене мреже: идеално окружење за остављање трагова, 93
Комуникација у месинџерима и логови, 97
Објављивање сопствених фото и видео, 98
Посета сајтовима и СМИ, 98
Кодови друштвених платформи на другим сајтовима, 100
Упити за претраживање, 103
Куповине, 104
Мобилни оператери, 105
Паметни уређаји око нас, 109
Шта се данас може извући о нама, 117
Зашто je потребно да вас прате, 122
Анонимност: да ли je могуће не остављати траг, 123
Шта чинити? Информациона хигијена у епохи апсолутне видљивости („транспарентности"), 133

Глава 3. Живот и комуникација у виртуелној реалности, 143
„Пријатељи" и пријатељи, 143
Јаке и слабе везе, 144
Информација уместо знања, 148
„Није инстаграмнуто - значи није тога ни било": вечна jaвност, 149
Сценска свест: лажна фасада, измишљене приче, 150
Ширење идеја и садржаја (контента), 152
Дресура: флешмобови и леминзи, 153
Шта радити? Како живети у епохи „хит параде", 156

Глава 4. Информациони ток: жуте вести, мрачење, фејкови, вируси и убацивања, 158
Вести: информациони ток и раст анксиозности, 160
Како СМИ стварају и експлоатишу стрес корисника, 163
Борба за пажњу: ви - то je трафик, 167
Фејкови и убацивања, 174
Ментални вируси, 192
Шта чинити? Информациона хигијена, 210

Глава 5. „Са'ћу га гуглуцнем": истинитост информација на мрежи, 212
Информације и знање, 212
У првој повезници (линку) на претраживачу увек je написана чиста истина, 214
Сигуран сам - то пише на Википедији, 216
Да ли Википедију пишу десетине милиона корисника, 217
Цитати великана, 227
Бајке, митови, приче, 230
Код себе сам препознао болест: самодиагностика на мрежи, 231
Бјути-блогери и анорексичарке, 241
Инфобизнисмени и инфоваћароши, 251
Етичке хистерије и радикалне мањине, 255
„Русија данас гине нарочито јако": алармизам и тотални песимизам, 261
Шта чинити? Како реаговати на етичке хистерије и аларматоре, 262
„Френдови" су посаветовали: глупи савети, 264

Глава 6. Утицај виртуалне реалности на свест, 267
Лични информациони суверенитет, 267
Виртуалност и мултиреалност, 267
Преношење виртуалних шаблона у реалност и обрнуто, 269
Илузије друштвених мрежа, 271
Промена модела интелекта код адолесцената, 273
Блиц свест (клип свест), 275
Проблем фокуса и задржавања пажње, 278
Навика брзог добијања информација заглупљује, 282
На удици: циклус увлачења и стварања навике, 284
Технике освајања и задржавања пажње, 288
Прекодирање: нове норме, 290
Смањење одговорности, слобода, 290
Дигитална зависност, 291

Глава 7. Социјално окружење Рунета, 301
Друштвене мреже: ново поверење и нова манипулација, 301
Невидљивост (непрегледност) социјалног простора, 302
Социјално окружење Рунета, 304
Акаунт-то није човек, 306
Информациони мехур друштвених мрежа, 307
Семантичке капсуле и социјалне игре, 311
Закључак: дигитални простор - инструмент и простор деградације, 316

Глава 8. Лоши садржаји (контент) на мрежи, 318
Токсични контент интернета (штетни садржај), 320

Глава 9. Људи - грабљивци интернета, 326
Против кога се дружимо? Социјалне игре адолесцената, 326
Малтретирање (хајка, булинг), 327
Уцена, 335
Опасна флора и фауна интернета, 338

Глава 10. Грабљивци - структуре и покрети, 346
Деструктивне субкултуре и девијантна друштва, 346
Какве деструктивне заједнице и друштва постоје, 348
Развој деструктивних покрета на Рунету, 352
Последице увлачења у деструктивне покрете, 355
Разлози брзог раста деструктивности, 358
Зашто се ово ради, 358

Глава 11. Методе мрежне манипулације, 361
Удице залов: потребе адолесцента, 361
Дресура за масовне покрете: флешмобови, тестови, игре, задаци, 364
„Максимално прослеђивање", 365
Измештање реалности и вредности, 366
Левци увлачења, 369
Који је интерес манипулатора, 377
Шта чинити: развијати критичност мишљења и самосталносту расуђивању, 384

Глава 12. Реалне последице виртуалног живота, 385
Шта се на мрежи кажњава по закону, 385
Шта је кршење закона - одлучују судски вештаци, 399
Послодавци такође читају друштвене мреже, 405
Како ће да ме нађу кад сам под надимком (ником), 407
Дигиталне платформе даЈу ваше податке органима гоњења и државним службама, 408
Реалност је близу: сеансе развиртуализације, 413

Глава 13. Како се заштити на мрежи, 419
Закони о заштити личности, 419
Закон о забораву, 421
Како се заштити на мрежи правним методама, 422
Мрежне чињенице и начини доказивања, .425

Глава 14. Још једном: општи принципи дигиталне хигијене, 428
Бити пажљив и освешћен, 428
Деци и омладини: мислити и бринути о својој будућности, 429
Препознавати манипулацију и манипулаторе, 430

Глава 15. Како користити информациони простор на корист себи и детету, 432
Комуникација, 433
Образовање, 434
„Уради сам", 436
Зарада, 437
Сопствени пројекат, 438

Глава 16. Уместо закључка мало филозофије:
Шта je чинити друштву и држави са paзвојем „дигиталности", 439
„А што ти стали о мрачиш?", 439
Дигитални цунами, 441
Интернет - зона слободе?, 443
Марсовски социјални пејзаж , 446
Светска дигитална елита зна шта ради, 448
Пиво изјутра није само штетно, већ и корисно?, 450
Бог технологије: све што вам je обећавала религија - овде и сада, 452
Шта нам je чинити, 456
Речник, 458
О људима, 458
О технологијама, 459
Деструктивни покрети на мрежи, 461


О књизи Дигитална хигијена
Уколико се у свакодневном животу не придржавамо основних правила телесне хигијене, извесно је да ћемо ту врсту немарности платити угроженим здрављем, што је једноставно правило. Наше време је, међутим, створило потребу и за познавањем „хигијенских“ правила још једне врсте – оне која се тиче виртуелног простора дигиталног света. Књига Дигитална хигијена, коју су као главни аутори потписали Игор Ашманов и Наталија Касперска (испред озбиљног стручног тима укљученог у њену израду), представља својеврсни приручник за ту област.

Одавно нисмо имали прилике да у рукама држимо књигу која на детаљнији и систематичнији начин излаже разне „болести“ од којих пати такозвано мрежно друштво. А што је још важније, реч је о књизи која даје једнако конкретне и систематично организоване препоруке за превенцију и решавање проблема. Свако њено поглавље је прича за себе и разматра тему која је sui generis, премда органски повезану са целином тематике. Аутори се, притом, нису ограничили само на идентификацију тренутно актуелних дигиталних изазова (за које сами кажу да ће већ у наредним годинама, а можда и месецима, бити значајно проширени листом нових које је тешко предвидети), већ су се потрудили да пронађу и позадинску логику процесâ и заједничку нит која их обједињује. Коначно, последње поглавље књиге упозорава на тренутак у коме „дигитални цунами“ може захватити стотине милиона људи који припадају генерацијама које долазе, а које немају довољно развијен степен критичког мишљења.

Питање које су поставили и аутори је: коме је намењена ова књига? Одговор је кратак и јасан: свима нама. Намењена је, рекао бих, пре свега одговорним родитељима, који треба што боље да знају ко и како њихову децу вреба на рачунарским мрежама, али и да сâми усвоје одређене „хигијенске“ навике када је у питању идентитет породице и њено представљање у дигиталном окружењу. Намењена је и омладини, да би нове медије схватили озбиљно – уколико их схвате лакомислено, то може имати озбиљних последица. Важна је и за лекаре (особито за клиничке психологе) који ће се све више сусретати са новим облицима електронске зависности, феноменима отуђености и специфичним видовима депресије и анксиозности код својих пацијената, а који проистичу из „нехигијенских“ навика стечених у виртуелној сфери. Ништа мање је потребна и службама безбедности, јер криминал не само да је нашао потпуно нове путеве за своје старе пројаве, већ су се појавили и потпуно нови видови противзаконитих радњи које су карактеристика искључиво електронског доба. Подразумева се да је потребна и информатичарима, да би освежили своја знања, али и да би апеловала на њихову савест приликом израде софтверских решења, јер она треба да буду у служби човеку, а не да од човека праве роба. Неопходна је и правницима, који ће се све више сретати са новим видовима угрожавања права на приватност и морати из године у годину да прилагођавају правне прописе. И, несумњиво, потребна је свештеницима који ће међу својим парохијанима имати све више случајева повезаних са овом проблематиком, без чијег оквирног познавања неће моћи пружити духовну подршку и савет људима који су већ угрожени.

Бавећи се већ две деценије проблематиком бинарне цивилизације, временом сам извео закључке из три различите перспективе које су биле везане за лична поља делатности: 1) као информатичар сам закључио да је потребно шире информатичко описмењавање друштва, али не у смислу учења људи да буду корисници апликација (што је прилично лако, јер је данас свако софтверско решење user friendly), већ учења људи да препознају суштину проблематике друштва под надзором и његових техничких мехнизама да би своју приватност што боље заштитили; 2) као социолог сам закључио да је потребно увести методологију троструког кључа, која би феномене информационог друштва посматрала из три нивоа – критичког, контекстуалног и концептуалног – чиме би се целокупна сфера о којој је реч сагледала целовито и на њу дао што адекватнији одговор; 3) и, несумњиво најважније, као свештеник сам дошао до закључка да је пут за решавање нагомиланих проблема – бар када су савремени православни хришћани у питању – повратак исихастичкој духовности и умном делању јер човек чија је умна, ноетичка сфера здрава има сасвим довољан степен духовне снаге и расуђивања да информационе технологије користи суверено, као господар.
Књига Дигитална хигијена је у својим кључним елементима у потпуности „компатибилна“ (да искористимо управо информатички израз) са сва три закључка до која сам током времена дошао. Стога је искрено и топло препоручујем целокупној српској читалачкој публици.
Презвитер др Оливер Суботић

О ауторима
Наталија Касперска
Рођена у Москви 1966. Основала 1997. године „Лабораторију Касперског“ и била генерални директор и Председник Управног одбора до 2011. године. По националности Рускиња, православна, удата, мајка петоро деце.

• ОБРАЗОВАЊЕ: Дипломирала на Московском институту електронског машинства на факултету примењене математике (1987); шеф катедре информационе безбедности ВЕШ.

• ПОСЛОВНА АКТИВНОСТ: Суоснивач „Лабораторије Касперског“; суоснивач компаније „Крибрум" водеће у систему анализе друштвених мрежа и СМИ, акционер пет компанија у области безбедности и вештачке интелигенције; директор и основни акционер трупе компанија InfoWatch, руског лидера у области борбе са цурењем поверљивих информација.

• ДРУШТВЕНА ДЕЛАТНОСТ: Руководилац радне трупе Информационна безбедност" националног пројекта „Дигитална економија Руске Федерације“ (ДЕ); члан грант комитета Фонда „Сколково"; члан радне трупе за измене Устава РФ 2020. године, аутор измене у чл. 71 о заштити података грађана; члан иницијативне трупе за кандидовање В.В. Путина на председничким изборима 2018. године.

Игор Ашманов
Носилац неформалне титуле „гуру руског Интернета", рођен 1962. године, још 1983. године, почео да се бави програмирањем и вештачком интелигенцијом у одељењу вештачке интелигенције Рачунског Центра Академије Наука СССР. По националности Рус, православан, ожењен, отац петоро деце.

• ОБРАЗОВАЊЕ: Дипломирао математички факултет МГУ на катедри више алгебре (1983); магистар техничких наука (1995) са темом примењене лингвистике и вештачке интелигенције; шеф катедре дигиталне социологије ВШССН МГУ.

• ПРОФЕСОИНАЛНА ДЕЛАТНОСТ: Девелопер (пројектант) система вештачке интелигенције (ВИ);
један од аутора система правописа ОРФО (применена и уграђена у Microsoft Office); извршни директор претраживача „Рамблер"; девелопер спам-филтера (данас „Антиспам Касперског"); Девелопер система анализе друштвених мрежа, виртуелних саговорника, агрегатора

• ПОСЛОВНА АКТИВНОСТ: Председник компаније „Ашманов и партнери", Председник компаније „Крибрум", оснивач још пет компанија у области ВИ.

• ДРУШТВЕНИ АКТИВИЗАМ: Повереник В.В. Путина у 2018. години, члан Савета за развој грађанског друштва и права човека при кабинету Председника РФ.