Autor: Урошевић др Бранко
Strana: 160
► Ostali detalji

Кратак садржај: Предмет ове монографије је оптимално понашање контролних пакета акција корпорација у условима моралног хазарда. Ово питање је веома актуелно за домаћу и светску економску теорију, али и за праксу. Наиме, присуство проблема моралног хазарда једна је од кључних карактеристика финансијских тржишта како у свету, тако и код нас. Колапси великих компанија као што су Енрон и Wорлдцом (у САД) и Пармалат (у Италији) то недвосмислено показују.

Да би се превладао, или бар донекле ублажио, проблем моралног хазарда, креатори економске политике често инсистирају на стварању контролних пакета акција, било у рукама менаџмента, било у рукама спољних акционара. При томе се пред акционарима у чијим се рукама налази контролни пакет акција отвара следећа дилема. Пошто они, као и сви други акционари, имају аверзију према ризику, ризикопремија коју захтевају за поседовање акција предузећа расте са порастом њиховог власничког удела. Смањењем свог удела у фирми инсајдери би, са једне стране, умањили како вредност акција компаније, тако и своју способност да контролишу процес одлучивања у њој. Са друге стране, смањивањем свог власничког удела у фирми, портфолио инсајдера постаје боље диверзификован, а њихова изложеност ризику мања. Кључно питање које се разматра у овој монографији јесте, дакле, како се у моделу опште равнотеже формира цена предузећа уколико у компанији постоји један или више великих акционара, односно који фактори делују на понашање релативне вредности контролних пакета акција. Методолошки се проблем компликује тиме што, због проблема моралног хазарда, цена акција зависи од власничке структуре компаније. Због тога се, у равнотежи, динамички процес формирања цена акција одређује опти-малном власничком структуром компаније. Ова монографија је настала на основу резултата истраживања аутора у периоду од 2000. до 2006. на University of California, Berkeley, Universitat Pompeu Fabra u Barseloni и Економском факултету у Београду. Финансијску подршку за време рада на пројекту аутор је имао од Fisher Center for Real Estate and Urban Economics (UC Berkeley), шпанске Fondacion BBVA (2002-2005), Министартва за науку и технологију Краљевине Шпаније (2002-2005), као и Министарства за науку и животну средину Републике Србије (пројекат број 149041), у 2006-2007.