Аутор: Милош Петровић
Страна: 216
► Остали детаљи

Милош Петровић је дипломирао клавир на Факултету музичке уметности, где је и магистрирао, а до преране смрти, предавао је чембало и камерну музику. Као афирмисани чембалиста изводио је дела класичне уметности, али и своје сопствене композиције за соло клавир и различите ансамбле. Као страствени заљубљеник у џез, Петровић је писао џез критике које су, посебно у последње време, биле веома ретке. Када је свирао џез, то је било са етно призвуком у маниру џез фјужна. Био је члан више џез и класичних ансамбала, а наступао је широм Европе. Компоновао је музику инспирисану традиционалном музиком Балкана, и велики пројекат, на подручју етноџеза, била је „Историја Византије“ на више ЦД-ова. Као прозни писац Петровић је објавио романе Житије Мардарија монаха и Михаило из Пећи, као и збирку прича Левант над Левантом. За књигу Дланом о стопало, чији је наслов истовремено и наслов једне Петровићеве композиције, чију је припрему аутор пратио пре смрти, написао је да се „може разумети као поетски, али и рационалан сублимат идеја изложених у текстовима који се налазе у њој“. Констатујући да заиста чуди чињеница да је џез критика замрла у Србији, Петровић је у овом делу подсетио да је „џез у Србији, на разне начине и под различитим околностима, закорачио још двадесетих година прошлог века, а Београд је постао град у којем се организују неки од најзначајнијих и најугледнијих џез фестивала у свету“. Прва рубрика „Музика коју свако ко држи до себе мора имати у својој дискотеци“, садржи приказе дискова који су се појавили у разним стилским периодима џеза, од старијих до оних најактуелнијих. Према ауторовом објашњењу, у рубрици „Из угла музичара“ писао је о практичним саветима који могу помоћи и најмлађем музичару, и музичару који се после завршених студија нашао пред изазовима педагошке и концертне каријере. „Ови прикази, надам се, своју јасноћу и комуникативност дугују и малом, строго задатом новинском простору, у који је тешко, али и захвално сместити најважније премисе одабраних тема“, закључак је аутора књиге који није доживео да присуствује њеном представљању јавности.