„Вито Мартић нам исписује хронику живота човека с „наших” простора (ко год да смо то – „ми”); човека који може да буде све и ништа, који је разапет узмеђу прошлости – у којој није било срамотно наглас питати се о смислу живота – и савремености у којој су таква питања сувишна и сметају нашем упражњавању илузорних слобода. Од суманутих изненађења која нас чекају у колима добијеним на коцки, до благих наступа мајчинске вечне бриге, овај се роман стара о томе да, напослетку, смогнемо снаге и лепоту видимо у најдоступнијем, тамо где нам због „окорелости срца” делује да је она одавно ишчезла – у свакодневном, обичном, оном што нам „умало не избије очи” колико нам је близу.“ – Владимир Табашевић
„Јунак ове књиге, неретко натеран на супротно, вапи за универзалним вредностима, које је готово немогуће достићи у свету који је кренуо у другом правцу. Богатство духа, као награду за тежњу, доживљава као утешну компензацију.
Ово није само дневник, него и роман и бурлеска, а и књига у којој се, између редова, проналазе и важне животне поуке. Говорећи нам о својим догодовштинама, писац ће вас често насмејати, на моменте натерати да застанете и озбиљно размислите о животу, времену које пролази, вредностима до којих нам је стало, жељама, нагонима, манама и врлинама, односима између људи…
Вито Мартић, као јединствени и вечити авантуриста, успева да покаже да су и највеће лудости оправдане и опроштене, ако у њима постоји барем трачак искрене дечије, невине радозналости у путу ка задатом циљу и срећи.“ – Славиша Павловић