Аутор: Жељко Вук
Страна: 160
► Остали детаљи

Комплетна прича о Београду пре 300 година и Николи Доксату де Морезу, команданту Лоренских оклопника и војном инжењеру, градитељу Београда с почетка 18. века. Генерал и инжењер барон Никола Доксат де Морезе је човек који је осмислио и спровео реконструкцију београдских утврђења у складу са савременим принципима ратне технике, заснованим на фортификацијским прописима барокне епохе – Вобановим системом. Поред тога, његов план је поставио основу за даљи развој нове немачке и већ постојеће српске заједнице Београда.

Његова трагична смрт голицала је радозналост савременика – Доксатова прва биографија је настала 1757. на основу новинских извештаја, усмених обавештења и непоузданих генеалогија. Ово интересовање се није смањивало у потоњим вековима, јер су бројни историчари и публицисти настојали да одгонетну праве разлоге његовог несрећног краја. У бројним делима се разматрало да ли је у питању био стицај несрећних околности, или је Доксат страдао као жртва сплетки и потребе Дворског ратног савета да нађе кривца за неуспехе у рату против Османлија 1736–1739. Свакако, сматрало се да су због његовог трагичног краја, заслуге и вредне и важне појединости из његове службе пале у други план, или да су чак заборављене.

У књизи, обима 160 страна, аутор Жељко Вук по први пут код нас објављује неке мање познате податке из Доксатове преписке с родбином и пријатељима, преузете из швајцарских архива и преведене са француског. Прича о швајцарском племићу упоредо прати изградња тврђаве и барокног Београда на тлу данашњег Дорћола и вароши, као и прилике под којима грађанство у новим околностима под хабзбуршком круном тражи своје место под сунцем. Последњи дани живота швајцарског племића описани су у последњој глави књиге у облику новеле.

Убиство првог, симболички и последњег краља Југославије – Александра Карађорђевића – у марсејској луци означило је крај једне политике унитаристичких амбиција и узалуднх надања у јединство јужнословенских народа, почетак краја једне државне утопије, и било прва најава новог рата. Нису далеко од истине они историчари који кажу да је краљ Александар прва жртва Другог светског рата.