Autor: Stefanović Nenad Novak
Strana: -
► Ostali detalji

„ Martin glas ovako tiho pušten bio je još mekši, kao da u tubi odzvanjaju tintilinići. Deca su čučnula i u mraku pilje u trubu. Na obraze dece pada mlečna senka mesečine. Prozor je nezastrt, podeljen ramom na četvrtine. Neko staklo je polomljeno. Na oštrici stakla se para mesečina. Lavež stražarskog psa dolazi iz daljine, s nasipa Tise. Gudmanov klarinet za oktavu niže prati Martin glas. Ona peva o srebrnim talasima koji je nose nebom.“